Da li nam je hormon nesreće u krvi?

Vrhunac Basarinog opusa o demontiranju srpskih mitova. Detronizacija nacionalnih veličina i bardova, od Andrića do Đilasa, razobličavanje tobožnjih istorijskih i biografskih kontroverzi, kod njega je uvek u službi izvrgavanja ruglu pogubnog srpskog mentaliteta, ideoloških zanosa i nacionalne megalomanije njegovih nosilaca, čije je samouništavajuće razmere u literarnoj formi uzdigao do groteske i ubojite, bespoštedne satire.

Neiscrpan humor i hiperbola glavna su piščeva oružja i u ovom romanu, svojevrsnom nastavku Andrićeve lestvice užasa.

Nesumnjivo najbolji i najubojitiji u vencu Basarinih romana koje otvara Početak bune protiv dahija i koji tematizuju maligne i neuralgične tačke novije srpske istorije, kulture i politike.



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    Moram priznati da ni jednu Basarinu knjigu nazalost nisam procitao, ali sam citao neke njegove kolumne. Kolumne su odlicne, ali mislim da je kao pisac jako tezak za citanje. Nije problem u njemu, nego u meni. Vise nemam zivaca da odgledam neki „tezi“ film, a kamoli neki horor, sto sam pre voleo. Poslednjih godina najradije citam naucnu literaturu, ali pre nekoliko nedelja mi je supruga donela „Poostanak vrsta “ od Darvina, bio sam odusevljen kada je donela,ali nikako da se nakanim da je citam. Jednostavno sam trenutno nesto zablokirao, a pre ni na WC nisam isao bez knjige.

  2. Szeg kaže:

    Za ovaj portal su podobni samo ovakvi pisci. Slučajno da ne objavite rad nekog kome srpski mentalitet i istorija nisu smešni nego „ne daj Bože“ ponos

OSTAVITE KOMENTAR