Lopta bolja od baluna

„Našu zadnju utakmicu sa Vama u Subotici igrali smo sa loptom, koja je u svakom pogledu bila besprikorna, pa kako je vođa puta zaboravio, da se nakon utakmice interesira za nabavku iste, to smo slobodni ovim putem uraditi.

Kod nas se uopće ne može naći lopta za nogomet ni srednje kvalitete, pa radi toga prigodom svake utakmice muku mučimo. Stoga smo slobodni zamoliti Vas, da nam odmah javite gde Vi te lopte naručujete odnosno kuda ih nabavljate. Ako ih mi iz Splita ne možemo direktno dobaviti, onda budite dobri pa to za nas učinite Vi i pošaljite nam, pa ćemo Vam sav trošak oko toga doznačiti. Isto tako Vas molimo, da nam uz pouzeće pošaljete odmah jednu, ako imate nekoju novu.“

 

Tako piše u pismu koje je stiglo na Bačkinu adresu od Hajduka iz Splita, početkom septembra 1940. godine, a čuva se u Istorijskom arhivu Subotice.

Kada sportski novinari kažu „lopta je okrugla“, to danas ima isključivo metaforičko značenje, ali u ono vreme izgleda da nije uvek tako bilo.

 

Izgled jednog kataloga, sačuvanog u Bačkinoj arhivi

Na svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine, finalisti Urugvaj i Argentina nisu mogli da se dogovore čijom će loptom da se igra. Tako je prvo poluvreme odigrano argentinskom a drugo urugvajskom. Svako je bio bolji u poluvremenu koje je igrao sa svojim fudbalom a krajnji skor je bio 4:2 (1:2) za domaćina.

Mundijali su se i nadalje igrali raznim loptama sve do 1970. godine kada je FIFA potpisala ugovor sa Adidasom. Svet je ugledala „Bubamara“, prva lopta koja nije jednobojna. Misli se već i na TV gledaoce…

 

Na Somborskoj kapiji

 

 

Kožna fudbalska lopta je u to vreme prava dragocenost. Na velikoj fotografiji u Mirkovoj knjižari, mali Danilo Kiš sa roditeljima, drži jednu takvu.  To je zasigurno rekvizit koji pripada fotografu. Dete dobije igračku u ruku, sledi slikanje a potom bolni rastanak sa nekom od tih lepih stvari koje nikada neće imati.

Fudbalske lopte poznatih proizvođača i danas su skupe. Najčešće je to stotinjak evra a u subotičkim sportskim radnjama pored originalnih, mogu se dobiti dobre kopije za 20 – 30 evra. Na buvljaku i u kineskim prodavnicama, mogu se naći i za par stotina dinara.

Nije uvek bilo jeftinih fudbalskih lopti. Još šezdesetih godina deca po subotičkim kvartovima šutiraju krpenjače. Tek sedamdesetih godina su Poljaci na Buvljak doneli kožne „pilke“ (lopte) koje su imale pristupačnu cenu. Bilo ih je raznih vrsta. Od bubamara do onih nalik predratnim. To je bila ona koža koja se brzo dere na betonu i upija vlagu ali su deca to sebi mogla da priušte. Neka ostane zapisano da su Poljski turisti tako dali doprinos našem fudbalu, kada su u subotičkim sportskim radnjama mogle da se kupe samo one originalne i skupe lopte. Prodavnica SPORT tada ima pun izlog lopti koje je proizvodio „Kombinat Sport“ iz Beograda. Sedamdesetih i početkom osamdesetih, ona je oficijelni rekvizit jugoslovenske Prve lige. Koštale su „sto đavola“, čak i najjeftiniji model Junior (velična 4), teško je koji dečak mogao da dobije, jer je to ipak stvar koja se troši i lako gubi.

Lopte Kombinata Sport bile su od prave kože, upijale su vodu a na prvoligaškim terenima su bile prepoznatljive jer bi u toku utakmice dobile boju zemlje ako bi teren bio makar malo vlažan. Nestale su sa pojavom novih materijala i jeftinijih modela. Bubamara dizajn je izašao iz mode a počelo je vreme TANGO lopti.

Na Spartaku, početkom osamdesetih

 

 



KOMENTARI

  1. JimmyQ kaže:

    Svaka čast za ovaj i slične članke!! Uživancija, malo razbibrige nikad ne škodi…

  2. Aleksa kaže:

    Pa moram i ja nešto da dodam ovoj fudbalskoj temi. Naime, nakon rata se nekako mogla nabaviti spoljašnja,kožna lopta ali nigde nije bilo unutrašnjeg gumenog dela,bez koga nije bilo ni fudbala. Pokušavali smo da u loptu uguramo svinjsku ili goveđu bešiku, ali ni jedan od nas, koji je imao najjača pluća,nije mogao da je naduva dovoljno.

    Ali smo se dosetili jadu, jedan naš prijatelj je imao ujaka u Americi i zatražio da mu pošalje fudbal. Elem, fudbal je i stigao, a vi ste već verovatno shvatili da je to bila lopta za ragbi.

    Tako je to bilo posle rata. Fudbal smo dugo vremena igrali sa teniskim loptama, bio je poznati teren u praznom bazenu ispred Stadiona, verovatno je još neko živ od onih koji su tamo igrali, pa će se toga setiti.

     

  3. zorandjala kaže:

    moj klupski drug popovic golman kikinde i vojvodine. strasan golman i jos bolji covek.

  4. Lansky kaže:

    Kup utakmica Spartak – OFK Kikinda

     

OSTAVITE KOMENTAR