Mala istorija subotičkih liftova (i nesreća)

Majstori su došli toga dana i bez objašnjenja zavarili sve prozore na vratima od lifta. Stanari onih zgrada na Prozivci, čiji liftovi su doživeli ovu promenu, samo su nagađali da bi to morao biti neki novi zakon koji propisuje određenu širinu vertikalnog prozora na svakim vratima kroz koja se sa spratova ulazi u kabinu. Jer zavarene ploče nisu potpuno zatvorile okno već su ga samo suzile do određene mere. Ove ploče na Prozivci do danas niko nije ofarbao i doveo u sklad sa okolinom iako je razlog zbog čega je ova mera sprovedena – usklađivanje sa merama koje važe u Evropskoj uniji. Ono što je nama sada zanimljivo, jeste saznanje da je domaće zakonodavstvo ovaj propis uskladilo još  1986. godine. Usledilo je to nakon jednog događaja…

lift prozivka

Na tim jednim vratima prozor širine 45 cm bio je delom probijen već neko vreme ali, iako je zjapila rupa u mrak kućišta, prozor je bio od armiranog stakla pa nije izgledalo da bi preostali deo mogao da se slomi pre nego  se ugradi novi. Kada je taj čovek pozvao lift, iza njega je čekala još jedna žena. I najbistriji ljudi ponekad urade nešto u trenutku sužene pameti, što se kaže „kao bez glave“. Dotični je iz nekog razloga proturio glavu kroz onaj razbijeni prozor i pogledao u ponor kućišta lifta, možda nestrpljiv, znatiželjan, dekoncentrisan… U tom sekundu je stigao lift – ali od gore, i kao giljotina odsekao nesretniku glavu. Njegovo telo je ostalo još tren na nogama i lagano se okrenulo prema ženi koja je stajala iza. Mlazovi krvi špricali su po njoj sa mesta gde je sekundu pre stajala dobro poznata glava njenog kolege…

Sve se ovo desilo u zgradi „Saponie“ u Osijeku. Kažu da je ovaj događaj samo ubrzao donošenje propisa o sužavanju prozora gde oni nisu bili dovoljno uski. Otvori su suženi prvenstveno zbog toga što su učestali slučajevi da ih oni koji se nađu zaglavljeni, razbijaju i pokušavaju da izađu, te se tako izlažu riziku. Dakle, ko je zaglavljen, ima da ostane zaglavljen.

Strah od liftova

Strah od liftova je samo jedna od fobija koje mogu da snađu čoveka. Napad panike izaziva pomisao da bi lift mogao da se otkači ili da se zaglavi. U Subotici danas ima oko 150 liftova a da li bi neki mogao da padne…Stručnjaci kažu da je to isključeno ako se radi redovno održavanje. U naselju Tokio, u Šenoinoj 5, pamte da se upravo to desilo dok je njihov lift bio još relativno nov (5 -6 godina). Polovinom osamdesetih se kabina sjurila do dna sa trećeg sprata. U njoj je bila četrnaestogodišnja devojčica koja je dobro prošla, ako ne računamo dugo i mučno izvlačenje iz podruma odnosno betonskog ležišta.

Nažalost, bilo je i tragičnih događaja. Žrtva prve nesreće bio je radnik na održavanju. U dvanaestospratnici na Palićkom putu, dva majstora su radila servis kada je nesmotrenošću spušten lift dok je jedan od njih bio u dnu kućišta. Čovek je zgnječen.

Druga nesreća desila se na Prozivci. Žena je ostala zaglavljena a kabina se zaustavila baš između dva sprata. U želji da pomognu komšinici, dva starija čoveka su otvorila vrata iako je lift svojom gornjom polovinom bio na spratu više. Žena iz lifta je procenila da može jednostavno da iskoči iz kabine i to je i učinila. Tada se desilo ono na šta troje ljudi nije bilo spremno. Pri doskoku, nesretnica se zateturala u nazad, spotakla se i upala u prostor ispod kabine. Pad u ponor je bio koban. Jednom od dva prisutna čoveka je momentalno pukao čir a drugi je od šoka zanemeo da više ne progovori, nakon ovog strašnog događaja.

lift 11

 

Prvi subotički liftovi

Liftovi su u Subotici postali uobičajeni kada je počela izgradnja solitera šezdesetih godina. Prva posleratna zgrada koja je dobila elevator, bila je petospratnica u ulici Maksima Gorkog 1953. godine. Imao je, za današnje standarde malu kabinu, obloženu lakiranim drvetom iznutra. U njega se ulazilo pomoću ključa koji su posedovali stanari. Originalni lift je nedavno zamenjen novim, modernim.

Maksima-Gorkog

kljuc od lifta

Slične ključeve su imali i oni u “Antićevim” soliterima na Aleji Maršala Tita. Čemu ključ u vreme kada se nisu zaključavale ni zgrade a ni mnogi stanovi ? Može biti da je to tada bilo toliko novo i zanimljivo da bi se tu vozali mnogi znatiželjnici, pogotovo klinci.

Pored petospratnice u ulici Maksima Gorkog, nalazi se trospratna zgrada koja je izgrađena za vreme rata. Ona je imala lift ali je on odnešen u posleratnim godinama.

lazara nesica 2

Pre rata u ravničarskom gradu se nisu zidale građevine sa puno spratova pa su i liftovi bili retkost.

Po rečima istoričara Geze Vaša, postojao je jedan u kasarni na Senćanskom putu (na mestu današnjeg suda) , ugrađen 1899. godine.  Zgrada je srušena u bombardovanju 1944. pa se o njemu ne zna više.

Gradska kuća  ima tri sprata ali im je visina koliko i današnjih pet. Pre sto godina bilo  je tri lifta u najreprezentativnijoj građevini Subotice.

Ovde treba pomenuti visoku dvospratnicu – Vojnić palatu koja u svom atrijumu ima prastari teretni lift koji zahvaljujući svojoj jednostavnosti (čekrk) i dalje služi. Radnici su ga koristili prilkom nedavnog renoviranja zgrade. Nićin palata do nje, izgrađena polovinom tridesetih, imala je dizalo u originalnom projektu ali je danas tamo moderan lift.

Za koji može da se kaže da je najstariji koji postoji u gradu? Odgovor donosi jedno prijatno iznenađenje. On je i dalje tamo gde je postavljen 1913. godine. Potpuno očuvan, sa zanimljivim mehanizmom  i secesijskim šarama. Majstori kažu da bi bez problema mogao da nastavi sa radom ako bi mu se namestila nova sajla.

lift subotica 2013

stari lift subotica 1913

Gradska najamna palata, Nušićeva br 2

 



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Taj slucaj se u dvanaestospratnici desio 1989. ili 1990. godine, dobro da se neko setio da pomene i tog coveka.

  2. Lansky kaže:

    U Gradskoj kući 1965. godine već desetu godinu kao lift-boy radi penzionisani poštar Andrija Kopunović.



  3. Andjela kaže:

    Volim moderne liftove a ove ne

  4. Zvonko Stantić kaže:

    Lift u gradskoj kući uzet je iz zgrade Maksima Gorkog.

OSTAVITE KOMENTAR