Marko, Vince i novinari

Markov vinograd je bijo štogod za stat i gledat. Uvik ožuljan, prid zimu potoren i zagrnut. S prolića kad loza pristane „plakat“ orizan, uvik polivan samo modrim kamenom i od sorta samo kevedinka i digdi koja slanka.

Nikad Marko nije na vrime organizovo berbu, barem su tako kazli drugi vinogradari, al znavo je on šta radi a i njegov pudar Vince, uvik su sačekali da ošine prvi mraz pa su tek onda brali, zato njim je vino bilo i najbolje. Čak su i njeve pradide kad su došli u ovu piščinu, počeli sa sadnjom vinograda. Tradicija je to bila dugačka barem dvisto godina i uvik se prinosila s kolina na kolino.

vino (1)

vino (2)

Marko je točijo vino od kuće na polić, tako da je na salašu uvik bilo barem desetak čeljadi a prodavo je i na veliko pa su mu dolazili najvećma Somborci, i tako od usta do usta, raščulo se za Markovo vino.

Jedared ujtru baš kad su Marko i Vince sili isti, stanu nika kola prid kapiju.

Izađe šofer i nika gospoja. Ovaj nosi niki aparat za slikanje a gospoja papire pod pazuvom i oćedu u avliju al oš očin ,bujtar stavo režit i nepušća unutra dok Marko el Vince ne izađu.

Izađe Marko  a gosti viču priko kapije „ Dobar dan gospodine ! Vi ste Marko? „Ja sam izvol’te, bujtar ti na misto“.

Uđu gosti i gospoja veli „mi smo novinari i došli smo da Vas intervjuišemo i fotografišemo Vas i vinograd“ „Ajc jeto mož, nemarim ja.“  „Oćete koštat malo vina? Vince iđi izvuči iz onog bureta livo od vrata kad sađeš u podrum“ „ Oprostite čika Marko – veli gospoja, ja ne bi čistog vina ako može onog slatkog“ „Ta kako Bože ne bi moglo, Vince izvuči i malo masta“

Očo Vince i kad se vrat’jo nosi dva bokala sve se maglu kaki su ladni, i taman će naliti kad onaj što je šoferiro veli “meni molim Vas nemojte puno, ja vozim pa ako može samo da degustiram, meni je stric enolog pa sam dosta naučio“

Ustane Marko i donese caklene čaše sa visokim drškom, ucigurno jedno petnajst centi, doli čaša široka a gori uska i nalije ovom ,ovaj košta i samo tira perfektno, izuzetan kvalitet. A gospoja ona pije onako odmireno, i taman šljuštri jednu čašu a Vince ku mačak na brzinu kad vaća miša oma njoj još jednu čašu

„jaooo pa nemojte, ne bih „

“Ta samo Vi ajte”, veli Vince „di stane jedna ,staće i druga čaša“ i treća nasmije se Marko huncutski.

Utuku gosti malo po malo ovaj što mu striko enolog jedno litru ucigurno a gospoja pa i jona tu digod oko litre , al to što je pila nije bijo mast već rampaš. Počo već štipat po malo. Doduše, siko je njima Marko i šunke da idu dok pijedu, al kad ne možeš ti popit puno kad nisu utrven.

Side oni svi lipo kad jedared gospoja počela štucat i klamat očima livo desno te veli „ eeeee, da mi vas intrrvjjjuizemo,oooo oprotite, pogrešila sam intrvjuišmo“

Al oš peršin ona se naklamala rampaša pa joj se uplevo jezik ku štranga, a šofer usto i divani u put al se oma čim je kren’jo uvat’jo za dovratak i nepušta ga, ku da bi ga kući nosijo.

Tako da na kraju od divana za novine nije bilo ništa, ovo dvoje su Marko i Vince odveli u ambetuš i tu ji sili, gospoja se oma nalegla na klupu a šofer metjo glavu na niki stari dolaf i –zahrko. Posli jedno podrug-dva sata kad su malo došli sebi, ištu vode.

Dadu njim ova dva huncuta i ovi popiju ucigurno po bokal al onako na duš’ak. Kad su popili, vele oni “ Oprostite malo smo se zadržali, a imamo još posla. Te bi bilo najbolje da dođemo drugi put. Kada Vam odgovara??? „

Ova dva huncuta se pogledadu i vele al onako u glas „kad budne na godinu berba , onda nam triba najviše gostivi, a mož i u aprilu digod – imamo dva žuljača i za Vas“

vino (3)

 



KOMENTARI

  1. kukuriku kaže:

    i ja sam imao ovakav stoljnak sa zadnje slike. Lipo detinjstvo

  2. Gornjak kaže:

    Još ji ima, imam dva jel tri ovaka a digod imam i jonaj mijanski kariran.

OSTAVITE KOMENTAR