Mašine „29. novembra“ za staro gvožđe

Nakon objavljivanja vesti da su mašine i oprema Industrije mesa „29. novembar“ prodate preduzeću za trgovinu sekundarnim sirovinama iz Austrije, nekadašnji radnici ovog giganta traže odgovor da li će uspeti od toga da namire bar deo zaostalih zarada.

sava-29 novembar-subotica

U Agenciji za privatizaciju kažu da na delu pokretne imovine koja je prodata razlučno pravo ima filijala Poreske uprave u Subotici, na osnovu čega u Savezu samostalnih sindikata smatraju da će od toga biti namirene obaveze prema lokalnoj samoupravi na osnovu poreza.

Katalin Makai je u ovom preduzeću radila do 1998. godine, kada je nekadašnji gigant, koji je zapošljavao više hiljada radnika, izvozio svoje proizvode na više kontinenata, proizvodio čak hranu za NATO trupe – otišao u po prvi put u stečaj.

Kao poverioci koji su prijavili svoja potraživanja, sada se nada da će iz ove prodaje moći da namiri bar deo onoga što joj se duguje, pošto po odlasku u stečaj 1998. godine nije dobila ni otpremninu.

„Ja bih volela da bar dobijemo ono što smo radili skoro džabe za našu firmu. Nek budu fer prema nama da nam isplate bar tu razliku od minimalca do plate“, rekla je Katalin Makai Tanjugu, a sa njom se slažu i njene nekadašnje kolege koje su sa njom posetile prostorije subotičkog Saveza sindikata.

U pisanom odgovoru Agencije za privatizaciju dostavljenom Tanjugu navodi se da je konačnu odluku o prodaji po ceni koja je za oko 130 miliona dinara niža od procenjene doneo odbor poverilaca koji čine DDOR Novi Sad, Elektrodistribucija Subotica, Suboticagas, Banka Intesa i DOO PRO AS, a da na delu imovine koja je prodata razlučno pravo ima filijala Poreske uprave u Subotici.

„Preostala sredstava ulaze u stečajnu masu i biće predmet raspodele u okviru deobe stečajne mase gde se podmiruju troškovi stečajnog postupka i stečajni poverioci srazmerno prema isplatnim redovima“, navode u Agenciji.

Na osnovu toga, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici Milan Popović ne veruje da će radnici uspeti da od ovih sredstava naplate svoja potraživanja.

„Većina ovog novca verovatno će ići za izmirenje obaveza poreza prema lokalnoj samoupravi. Tako mi je izneo stečajni upravnik. Kao i za troškove stečaja“, rekao je Popović Tanjugu.

Dalji koraci u toku vođenja stečajnog postupka, kako navode u Agenciji, jesu prodaja preostale imovine, među kojima su fabrički krug u Tolminskoj ulici, za koji je ranije interes iskazao Alpak, kao i silos i zemljište.

„Ako bi se to prodalo što pre, po nekim realnim cenama, onda ima šanse da i ti ljudi koji su 1998. godine otišli na Biro, kada je firma otišla u stečaj, da dobiju bar deo tih sredstava što su im dužni“, dodaje Popović.

Međutim, u Agenciji za privatizaciju u ovom momentu ne mogu da kažu da li za tu imovinu ima zainteresovanih.

„Što se tiče pitanja vezanog za potencijalne zainteresovane kupce za imovinu stečajnog dužnika, ne može se dati precizan odgovor, s obzirom da su dosadašnje prodaje bile neuspešne, tako da će se tek po ponovnom objavljivanju oglasa znati da li će se neko pod datim uslovima pojaviti kao zainteresovan kupac imovine stečajnog dužnika“, navode u Agenciji.

Agencija za privatizaciju je do sada objavljivala tri tendera za prodaju kapitala preduzeća, a u aprilu 2008. tender je proglašen uspešnim.

Međutim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine.

Nakon toga, u maju 2009. godine preduzeće je zbog stanja u kojem se nalazi – otišlo po drugi put u stečaj.

Prva prodaja iz stečaja oglašena je u novembru 2010. godine, koja je kao i dve sledeće bila – neuspešna.

Nakon toga se prešlo na prodaju imovine u celinama, a nakon što nije prihvaćena ponuda za prodaju najvažnije celine preduzeća – fabrike u Tolminskoj ulici, prešlo se na prodaju po segmentima, kao što je bila i ova.

Imovina je prodata preduzeću DT HANDELS GmbH, sa sedištem u Klagenfurtu, Austrija, koje je registrovano za – trgovinu sekundarnim sirovinama.

 

Tanjug



KOMENTARI

  1. safet kaže:

    Koji ce nam te masine od pre 150 godina, svi se modernizuju jedino mi hocemo da pravimo pastete i svarglu. Dajte neke mikrocipove kompove a ne da koljemo zivotinje krvnicki i zlocinacki i skidamo im meso i pravimo virsle i pastete trexe klase…

  2. treća-sreća kaže:

    Ne brini, turčine, klala se tu i junetina… znam da ne smeš svinjsko!

OSTAVITE KOMENTAR