Međunarodni dan posvećen smanjivanju prirodnih katastrofa

Godišnje se na planeti dogode na stotine elementarnih nepogoda, prema podacima Svetske metereološke organizacije i UN, koji u oktobru obeležava kao međunarodni dan  posvećen smanjivanju prirodnih katastrofa. Poplave su zastupljene sa 37%, oluje sa 28%, suša čini 9% , zemljotresi oko8%, lavine 6%, požari i ekstremne temperature oko 5% , dok vulkanske erupcije čine 2%. Ako se nastavi sadašnji tempo uništavanja resursa prirode – što prirodnim katastrofama što nedomaćinskim delovanjem ljudi – opstanak čovečanstva na Zemlji je ozbiljno ugrožen zbog pojava novih bolesti, promena klime, nestanka kvalitetne pijaće vode, stvaranje „mrtvih zona“ duž obala, širenje pustinja…

 

Oko 60 odsto ekoloških sistema koji obezbedjuju život na Zemlji – kao što su pijaća voda, vazduh, klima, ribarstvo i obradivo zemljište – koriste se nekontrolisano i prekomerno što će u narednih 50 godina dovesti do drastičnog pogoršanja uslova života, naglašeno je u izveštaju „Milenijumske procene eko-klime“, na kome je četiri godine radilo više od 1.300 stručnjaka iz 95 zemalja.

 

„Samo ako razumemo prirodu i kako ona radi, možemo da donesemo neophodne odluke“, rekao je generalni sekretar UN Kofi Anan. Ljudsko društvo ima odgovornost da smanji pritisak na prirodne resurse, kako bismo siv imalo dobrobit, jedan je od zaključaka izveštaja.

 

Već danas na planeti pijaće vode ima samo 2,5 odsto, a ostatak od 97, 5 odsto je slana voda, što je dovelo do pred istrebljenje do 30 odsto životinja, ptica i amfibijskih vrsta, naročito u onim delovima Zemljine kugle gde se nekontrolisano iskorenjuju šume što utiče i na promenu klime, globalno zagrevanje, tektonske poremećaje.

 

Godišnje se na planeti dogode na stotine elementarnih nepogoda, prema podacima Svetske meteorološke organizacije (SMO) i UN, koji u oktobru (drugu sredu u mesecu) beleže Medjunarodni dan posvećen smanjivanju prirodnih katastrofa.

 

Poplave su zastupljene sa 37 odsto, oluje sa 28 odsto, suša čini devet odsto, zemljotresi oko osam odsto, lavine šest odsto, požari i ekstremne temperature oko pet odsto, dok vulkanske erupcije čine dva odsto.

 

Od prirodnih katastrofa po broju ljudskih žrtava 33 odsto otpada na suše, 32 odsto na poplave, 20 odsto na tropske ciklone… To su ogromne brojke u odnosu na samo oko četiri odsto koliko čine ljudske žrtave u zemljotresima, statistika je SMO-a.

 

Ukupna godišnja šteta od prirodnih katastrofa kreće se od 50 do 60 milijardi dolara, a poplave čine najveću štetu sa 32 odsto, oko 30 odsto je od delovanja tropskih ciklona, 22 odsto od suše, 10 odsto od zemljotresa i oko šest odsto od ostalih elementarnih nepogoda.

 

Atmosferske pojave u prirodnim katastrofama učestvuju sa 84 odsto, a ostatak su indirekne posledice i uticaji iz atmosfere na unutrašnjost planete.

 

Ljudi su, u trci za hranom i vodom, izmenili eko-sisteme u poslednjih 50 godina brže nego u celoj dotadašnjoj istoriji, ali čovečanstvu i dalje preti glas – prema proracunima UN broj siromašnih u svetu će porasti sa 315 miliona (1999.) na 404 miliona do 2015.

 

Prema najnovijem istraživanju američkog „Instituta za zemlju“, najteža situacija sa širenjem zone pustinja je u Aziji i Africi, gde živi 4,8 od 6,5 milijardi ljudi na Zemlji.

 

Sahara se na severu Afrike širi prema Sredozemnom moru i pojas plodnih i pogodnih za život teritorija se neprestano sužava. Južno od Sahare sve do tropskih šuma preovladjuje zona intezivne poljoprivredne delatnosti. U svim zemljama – od Senegala i Mauritanije do Sudana, Etiopije i Somalije – potrebno je sve više prostora za poljoprivredu. U tim regionima se plodno tle brzim tempom pretvara u beživotnu pustinju, navedeno je u izveštaju američkih naučnika.

 

Tužan rekord medju afričkim zemljama drži Nigerija, najgušće naseljena zemlja Afrike. U njoj svake godine 351.000 hektara poljoprivrednog zemljišta postaje beživotno. Stanovništvo Nigerije je za pola veka učetvorostručeno – sa 33 miliona 1950. na 132 miliona 2005.

 

Nije ništa bolje stanje ni u nekim zemljama Azije. Iranom se, na primer, šire pustinje, a peščane bure su 2002. „sahranile“ 124 sela u jugoistočnoj provinciji Beludžistan.



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    Ujedinjene nacije imaju čitav niz datuma posvećenih raznim dogadjajima i aktivnostima. Respektabilan broj je onih koji su posvećeni izrazito humanim aktivnostima. Dan borbe protiv raka, AIDS-a, Dan dojenja beba, i da ne nabrajam.

    Medjutim, ovo je primer jednog, rekao bih, besmislenog obeležavanja. Priroda je neukrotiva. Tačka. Ono što je čovek uspeo da reguliše odredjene prirodne resurse, NIKAKO ne znači da je ukrotio. To jednostavno NIJE moguće.

    Prirodne katastrofe i klimatske promene su naprosto nepredvidive i nije moguće uticati na njih da bi one postale izvesne, da bi se delovalo preventivno i sprečile posledice. Npr., na ozonski omotač POGUBNO delovanje više ima vazdušni saobraćaj nego SVI proizvodjači CO2 na zemlji ZAJEDNO. Ali, nikada se neće u tom pogledu učiniti NIŠTA, jer je primaran profit. 

    Drugo, pomeranje ose obrtanja planete Zemlje, za zanemarljiv stepen, izaziva drastične oscilacije u klimi. Na to se ne može uticati, a toga će biti dokle god ova planeta postoji.

    Treće, optimum broja stanovnika za planetu ove veličine je ispod dve milijarde ljudi. Ima nas sedam milijardi. Ok, to će rešiti sledeći svetski rat.

    Ali, obeležavanje „dana SPREČAVANJA“!!!! Debilno.

  2. Perkan kaže:

    samo kad se vidi u pozadini hrvatska zastava…nedaj boze nikome!!!

  3. Milorad kaže:

    Ja bas mogu da se kladim da si ti dosao iz hrvatske i da imas hrvatsko drzavljanstvo.

  4. Beli kaže:

    Smanjivanje prirodnih katastrofa treba pokrenuti prvo na izborima . Tek posle je na redu ostalo. Pošto su svi isti , katastrofa je neizbežna u društvu , prirodi i šire.Naši političari su ukapirali problem i rade na tome – smanjivanje populacije homospiensa i ostale flore i faune. Mi smo božji narod što znači ispred svih pa i UN.

  5. Nucky Thompson kaže:

    Beli:

    Smanjivanje prirodnih katastrofa treba pokrenuti prvo na izborima . Tek posle je na redu ostalo. Pošto su svi isti , katastrofa je neizbežna u društvu , prirodi i šire.Naši političari su ukapirali problem i rade na tome – smanjivanje populacije homospiensa i ostale flore i faune. Mi smo božji narod što znači ispred svih pa i UN.

    Beli?!, jesi li ti Homo Sapiens sa Backe strane ili Banatske?

    Jer ja sam sa Backe strane i ne saosecam se kao da sam neko od bozijeg naroda!!! bog…svasta…ali u floru i faunu u Palickome velikom jezeru verujem..da je nema i u tu crkvu idem!

    A sto se tice izbora, pitaj prvo one koji necu-ocu-necu-ocu…izaci,pa u inat glasacu za – ove ili one!, zato ti je takva i FAUNA na vlasti!!!

  6. Beli kaže:

    Nucky brate , tebi ću ovakve tekstove  morati crtati . Možda ćeš onda razumeti . Zadnji redovi ti pokazuju da ima još tračka nade za tebe.
     

OSTAVITE KOMENTAR