Memorijalni koncert u čast Goranu Nimčeviću

Memorijalni koncert svom tragično preminulom Subotičaninu Goranu Nimčeviću, koji je poginuo na radnom zadatku zajedno sa Atilom Kiraljem, organizovan je peti put u Blues Time Clubu, u ponedeljak, 18. januara, za Goranov rođendan.  Porodica i njegovi prijatelji muzičari i najbliži drugovi, poručili su da Gorana nisu napustili, a da su ovakvi koncerti sećanje ali i poruka da će njegove ideje nastaviti da neguju i šire.

blues time

Blues Time Club bio je premalen da te večeri primi sve one koji su došli da u znak sećanja iskažu bol ali i sreću što Goran nije zaboravljen.  Danijel Davčik, Goranov kum i najbliži prijatelj, rekao nam je da je ideja takvih memorijalnih koncerata ustvari da se nekom kao što je bio Goran, a ko je živeo toliko kreativan život i bio dobar prijatelj i čovek, svake godine organizuje jedan ovakav koncert na njegov rođendan gde se ljudi koji su ga poznavali okupe spontano, sviraju, pevaju i podsećaju na njega.

tn

– Goranova porodica, prijatelji, muzičari, svi koji su ga poznavali i poštovali njegov rad okupe se svake godine kada organizujemo ovakvo memorijalno događanje. Goran je bio čovek ispred svog vremena. Vratiću se na prvi pomen koji smo odmah nakon njegove smrti organizovali u Velikoj većnici Gradske kuće. Ceo grad i svi mi smo tada plakali od šoka i tuge. Ipak, tog dana pokušao sam da ispričam kakav je Goran ustvari bio.  Kroz suze sam spontano izgovorio gomilu njegovih aforizama i stvari zbog kojih smo se smejali dok je bio sa nama. Shvatio sam i sve više shvatam kako vreme prolazi, kakva je on veličina bio. Ljudima je u jednom trenutku to tada izgledalo čudno dok nisu shvatili poentu njegove priče.  Sada već vreme pokazuje da nema loših stvari zbog kojih bi ga na taj način pamtio sem da je bio moj kum, divan kolega, vrsni muzičar i duhovit i natprosečno inteligentan za svoje vreme i godine – ispričao nam je Danijel, frontmen grupe „Perpetuum mobile“ u kojoj je svirao i Goran Nimčević.

band

Stanko Patarčić, takođe Goranov drug pamti ga još od 1992.  i pre nego što je grupa „Perpetuum mobile“ počela profesionalno da radi.

– Bio je veliki roker, umetnik, često nam je na nastupima pričao viceve, uvek je zračio optimizmom, a tako je i svirao. Goran je bio alfa i omega „Perpetuuma“ , mi njega i dalje doživljavamo kao da je on tu među nama. Na ovakvim ali i drugim koncertima naše grupe, ustvari mu svaki put dižemo spomenik, jer ga smatramo da je još tu. Njegovu duhovitost smatram pre svega visokom inteligencijom, a rečenica koju sam ja kao posebnu i malo prekomponovanu upamtio je „Radnica gnusna pegla u smeni.“ Nadam se da tamo negde zabavljaš društvo kako si i nas znao da zabaviš – reči su Stanka, Goranovog kolege i dugogodišnjeg najbližeg saradnika.

Pred svoju smrt, kao da je predosećao, Goran je na svom fejsbuk profilu počeo da ispisuje sopstvene aforizme, kao svojevrsni ,mali, lični dnevnik, koje nije mogla da razume baš svaka osoba. Ali njegovi prijatelji i ljudi koji su imali srodnu harizmu i energiju jesu.

– Pokušao sam i dan danas to radim, pričam gomilu njegovih aforizama i stvari zbog kojih smo se smejali. „Višnjina mama je drvo“ je moj omiljeni citat koji je on govorio. Goran je recimo voleo „Azru“ i uvek kad je čujem ili sviramo njihove pesme, setim se njega i još bolje razumem kakav je bio. Ljudi koji dođu na ovakve muzičke pomene u njegovu čast, vrate nam feed back informaciju da znaju kakva je on muzička i kreativna veličina bio, pre svega u smislu video produkcije koja u širem regionu danas još nije dotaknuta.  Sve ovo što mi danas radimo je naša priča i dalje naš zajednički svet. Nikada nisam ni prihvatio da njega više nema i tako se i ponašam.  Pamtimo ga i kao čoveka koji je veliki doprinos dao nekadašnjoj Super televiziji, gde je zajedno sa Atilom Kiraljem, koji je tog dana tragično izgubio život zajedno sa Goranom na radnom zadatku, takođe bio veliki drug i profesionalac – kaže Danijel Davčik.

d davcik

Tijana Nimčević, Goranova supruga koja je i ove godine bila na koncertu ni posle toliko vremena nije mogla da sakrije suze i naglasila je da je Goran i dalje deo njenog srca i srca njihova dva sina – Nemanje koji ima 8 i Andreja koji ima 6 godina.

– Život posle Gorana nije više isti, ali nikada nije stao. U svojoj deci nalazim snagu da živim, radim, borim se za nas. On nam je uvek bio velika podrška, i danas smo mu otišli na grob i odneli tortu, jer je to voleo. Danas su me deca pitala, da li je tata voleo dugo da spava ili ne, to su ta simpatična iako tužna pitanja koja me nasmeju i daju snage kada mi je teško. Moji roditelji bili su mi i ostali velika podrška, naravno sve vreme i naš kum Danijel, prijatelji i zaista ne bih ni nabrajala ostale bojeći se da ću nekog izostaviti. Kao suprug, Goran je bio izuzetno brižan, nežan, duhovit, prema ljudima se uvek kao i prema meni ophodio sa puno razumevanja.  Ono što je ostalo upečatljivo je njegov vedar duh koji nam je donosio kada je stizao kući. On je i sada sa nama, svakog dana mi ga vidimo nekim našim očima da je tu i da nas bodri da idemo dalje. Kroz decu već prepoznajem neke Goranove osobine, pre svega kreativne i to me još više raduje. Kada recimo deca nešto lepo nacrtaju, znam na koga su, jer je Goran i lepo crtao sem što je bio vrstan muzički talenat.  Ovakvi memorijalni koncerti samo su mi potvrda da Goran nije zaboravljen i zbog toga mi je veoma drago. U svojoj deci razvijam optimističan stav iako smo preživeli tako tešku i veliku tragediju – ispričala nam je Tijana, Goranova supruga koja inače radi kao defektolog u jednoj subotičkoj školi.

 

„Perpetuum mobile“ subotički brend van granica

Grupa „Perpetuum mobile“ obišla je gotovo ceo svet. Postala je subotički brend a čine je: Danka Adamov i Marija Erović – vokali, Vladimir Rusić – gitara, Viktor Kesler – klavijature, Stanko Patarčić – bubnjevi i Danijel Davčik – bas gitara. Prošla godina bila je za ovaj bend veoma uspešna a u prilog toj tvrdnji govori niz svirki po Hrvatskoj, Crnoj Gori, svirka na popularnom „Exitu“ i svakako svirka kao pred grupa čuvenom Robinu Vilijamsu.  Kako kaže Danijel, iako u Subotici bend svira svega 4 puta godišnje, on kao veliki lokal patriota smatra da su svirke „Perpetuuma“ pokazatelj da se može uspešno izaći i iz granica malog mesta poput Subotice.

 

Subotičke novine

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR