Mi nikada nećemo…

Počelo je polako da se primenjuje ono što je najavljivano već neko vreme: naplaćivanje najlon kesa u prodavnicama. Najpre u Gomexu, pa u Maxiju, Lilly, Idea…Cena je simbolična (2 dinara) te stoga ne podiže celokupni račun za neku primetnu sumu, međutim, ne treba potceniti psihološki efekat kada našem čoveku neko nešto namerava da naplati. Još se pamti vreme kada su se na štrikovima sušile kese od mleka pa nakon toga godinama pravile zalihe besplatnih kesa za svaki slučaj…

Sada kada su naplaćivači kesa počeli da se množe, vest je da imaju opoziciju. U maloj prodavnici u Štrosmajerovoj obećavaju da nikad, nikad neće…

 



KOMENTARI

  1. Potrosac kaže:

    Ako i ne naplacuju, nadam se da dele papirne kese onda…ne radi se tu o naplati, nego o smanjenju upotrebe najlona radi zivotne sredine. U Nemackoj recimo ni ne postoje kesice, mozes kupiti veliku papirnu ako ti bas treba…p.s. ne 2, treba da kostaju minimum 10 dinara, pa ce ljudi poceti da nose cegere…

  2. Su kaže:

    „Potrosac“ u Nemackoj postoje kese i kostaju oko 20centi zavisi od prodavnice

  3. Polypropylen kaže:

    Da bi se proizvela jedna plasticna kesa od nekih 20 grama tezine, potrebno je utrositi 40 grama nafte. Logicno je da jedna takva kesa ima i svoju cenu u zavisnosti od aktuelne cene barela nafte na trzistu. Besplatno deljenje plasticnih kesa je samo mazanje ociju, jer troskovi za njihovu produkciju su odavno ukalkulisani u prodajnu cenu artikala. Dodatno naplacivanje plasticnih kesa je samo alibi za navodnu eklosku svest involviranih kupaca i prodavaca. U stvarnosti posebno naplacivanje kesa je dodatno bogacenje trgovaca „na mala vrata“ a kupac time kupuje sebi ekoloski cistu savest. Ko veruje da se time spasava covekova okolina, veruje i da poklone donosi Deda Mraz.

  4. Afet kaže:

    Po celoj evropi i americi prodavnice vam daju papirne kese bepslatno jedino ovi nasi kao fol zastitari naplacuju mozete da mislite koje su to milionske sume koje ce zaradjivat od kesa a ni dinar ne ce dati u te avrhe ugledaj te se malo na usai dajte nam papirne kese kad ste vec zastitari sredine a ne da nam prodaje te plasticne kese koje zagadjuju okolinu

  5. Znalac kaže:

    @Potrosac

    Svasta. U nemackoj postoje cak i besplatne kesice, i to na svakom koraku, da si nekada usao u Lidl, Aldi, Kaufland, Marktkauf, EDEKA, Kaisers i slicno, video bi da su kesice u koje stavljas voce i povrce jos uvek tamo, a moze sam da uzmes 50 komada pa da nosis kuci ako zelis. Vi u Srbiji u takvim kesicama obavljate cele kupovine iako te kese ne mogu da izdrze vise od par komada paradajza i dva krastavca. Kese su u nemackoj koje kupujes na kasi su uvek po pravilu kostale odredjen mali iznos novca, od plasticnih kesa pa do papirnatih. Svaka roba ima svoju cijenu.

  6. dejan kaže:

    Plasticne kese ne zagadjuju okolinu.
    Ljudi su ti koji zagadjuju okolinu bacanjem svega i svacega pa i plasticnih kesa u prirodu.

  7. Politika kaže:

    Kakva glupa poruka ovog diskonta, koga briga za 2 dinara….Da su recimo napravili brendirane cegere koje bi podelili svojim potrošačima besplatno ili uz neku simboličnu cenu uradili bi bolji posao.
    I nije poenta da oni zarade (iako će zaraditi nešto dodatno) već da se svet otarasi plastike.

    @dejan, ljudi zagađuju okolinu ako imaju čime da je zagađuju bacio ti to smeće na koncentrisao mesto ili ne. Idi pogledaj ostrvo plastike u pacifiku.

  8. Polypropylen kaže:

    Moj odgovor svim Afetima, alijas Stormwatchima ovog portala.

    Papirne kese se proizvode od celuloze koja potice od drveta, jedne sirovine koja ponovo raste za razliku od nafte kojoj se nazire kraj. Da bi se jedan balvan koji je posecen u sumi pretvorio u celulozu a ova na kraju u papir potrebna je ogromna kolicina energije i vode. Na stranu sto fabrike celulose tj. papira enormno zagadju vazduh i vodu, papirne kesse su samo za jednokratnu upotrebu za razliku od plasticnih koje se mogu koristiti vise puta i cija je produkcija daleko jeftinija od onih papirnih. Plasticne ili papirne kese nisu nikakva „usluga“ potrosacima nego obican psiholoski trik trgovaca da bi musterije kupovale sto vise robe. Stvar je prosta. Ako nemas u cemu da poneses, kupujes manje i time je i promet u prodavnici manji. Mozda ovde ima nekoga ko se seca nasih prvih Subotickih samoposluga. U tim radnjama su imali male zicane korpe, ne vece od kutije za cipele. Njihovo koristenje je u pocetku bilo obavezno. Tek vise godina kasnije uvode se kolica pri kupovini. Ta prva kolica su u pocetku bila prava decja minijatura u odnosu na ova koja se koriste danas i koja su malte ne dosegla kapacitet „Japanera“ koji se koriste na gradjevini. Konzumenti ce morati, hteli ili ne, menjati svoje kupovne navike. Statisticari su izracunali da oko 2/3 kupljene robe u samoposlugama pretstavlja samo kojekave grickalice, bombone, cokolade, zasladjena ili alkoholna pica, gotova jela, konzerve ili non food produkte. Porastom zdravstvene svesti potrosaca, prehrambene prodavnice ce se vratiti svojoj osnovnoj nameni – prodaji hrane.

  9. JaPaja kaže:

    Meni nije jasno sto mi redakcija cenzurise tekstove. Zasto pustate pljuvacinu i pcovke vasih miljenika a moje komentare koji su 1 000 000 000 puta kulturniji i bezazleniji cenzurisete. Zasto namerno zmurite nad cinjenicom da gotovo svi koji komentarisu prepoznaju vaseg miljenika koji se krije pod raznim nikovima? Sta vise ja tvrdim da je on clan vaseg tima. Sa takvim recnikom i mrznjom koju vi dozvoljavate moze biti samo jedno a to je da je on clan vase redakcije. Ako je to tacno onda je za zaljenje ovaj sajt i vasa uredjivacka politika pogotovo najnoviji fazon da objavite neki komentar pa ga posle nekoliko sati obrisete. Razocaran sam u ovaj sajt i vas koji manipulisete javnoscu.

  10. JaPaja kaže:

    I jos nesto. Ona prostitutka nije bila zarazena HIV-om mada novinari ko novinari lazovi nevidjeni nije ni dokazano da se uopste bavila prostitucijom. Uhvacena je i ponovo kaznjena jer nije u odredjeno vreme napustila zemlju kako joj je nalozena pa je kaznjena novcanom kaznom od 20 000 dinara. Kako nije imala novaca kazna joj je zamenjena kaznom zatvora od 20 dana ( a zamislite prostitutka a nema para da plati kaznu, gde to ima Ima ima samo u kod nasih novinara )

  11. Pera kaže:

    Nosimo od kuce strikane korpe.

  12. Lazarus1Long kaže:

    Platio sam platnenu kesu u Jysk-u i SPAR-u i nije mi bilo krivo da platim te kese, ali bogami našim trgovinskim lancima neću plaćati tih 2 dinara za g_vno od kese radije ću nositi u rukama…
    Samo bih hteo da dodam što se tiče TSV marketa, da bi oni prvo trebali da se malo pozabave radnim vremenom i zaposlenima pa tek onda kesama, jer unutra ima stvarno dobre robe po veoma, veoma pristupačnim cenama, ali radno vreme i manjak zapsolenih predstavljaju potencijalnim kupcima problem.

  13. Pravdoljub kaže:

    U Subotici, u Vojvodini u celoj SRBIJI-postoje ljudi koji razumeju u čemu je stvar i da se samo okretanju dobrim starim krpenim saćurama možemo nadati da će jednom za svagda nestati najlon kese. Za to naše shvatanje ne treba barem meni ne mišljenje i iskustvo nekoga ko živi i radi na zapadu. Jer setimo se da je Subotica ipak uvek bila grad sa finim manirima. da li je sada zbog tih kesa kriv ovaj ovdašnji ili neki dođoš to pojma nemam , jednostavno razuman čovek shvata nerazuman neće nikada čak niti pokušati da shvati..

  14. Xpedient kaže:

    Nekada su naše babe nosile cegere, a sada nama je to kao ispod časti (a one em živele u bolja vremena, em su ih manje ponižavale razne kabadahije). Razumem pre 30-40 godina je bilo moderno nositi najlonsku kesu jer je plastika bila „in“ i nešto novo, ali sada se zatrpasmo tim plastikama, a držimo ih se kao pijani plota. Još vidi ove… kao da je najlonska kesa ljudsko pravo i kao da je ispod časti staviti stvari u ranac ili ceger.

  15. avet kaže:

    Vremena su se značajno promenila, ne bih sada da dajem nikakvo mišljenje ni ZA, a ni PROTIV najlonskih kesa.
    Samo hoću da ukažem na činjenicu da, sad, priznali mi to ili ne, i mi smo postali potrošačko društvo, gde se na jednom mestu, recimo, u megamarketima kupuje drastično više robe i troši drastično više para.
    Pored najpotrebnijih stvari se kupuju i stvari BEZ kojih se može živeti.
    Agresivne i neprestane reklame na radiju, na TV, na internetu, na bilbordima i plakatima i želja da se to sve kupi, nas navodi na to da se kupuje i troši više robe nego što je potrebno, a to se nekako, u nečemu treba transportovati kući.
    Nekada su ljudi sadili dosta toga u svojim baštama, krompir, luk, krastavce, paradajz, papriku, kupus, salatu, boraniju i grašak, sve se to nije kupovalo baš puno.
    Bilo je tu i par drveća u dvorištu, taman da se pokriju sopstvene potrebe za jabukama, kruškama, kajsijama, breskvama, višnjama i trešnjama, i da se pripremi kompot, pekmez i džem za zimu i dok god dotekne.
    Kiseliš, kiseli krastavac, kiselu papriku, kiseli kupus i ostalo je svako sebi u kasno leto i u jesen spremio za zimu, i to iz svoje ili komšijine bašte.
    Svinja se pred zimu klala, trajala je dosta dugo.
    Pilića, zečeva, morki i ostalog je bilo skoro u svakom dvorištu, tu su bila i jaja.
    Vršila se trampa, nešto za nešto.
    Za industrijske salame, viršle, paštete nismo puno znali, jelo se leba sa mašću i paprikom, pa nakvašen hleb posut šećerom, slanina sa lukom, kobasica, hurka i švargla, šunka sa paradajzom, hleb sa pekmezom ( koji kada se napolju jeo i ako je slučajno ispao iz ruke, obavezno je padao u prašinu sa onom namazanom stranom nadole).
    Kako su se počeli graditi stanovi i ljudi živeti u njima, prestala je mogućnost da svako sebi proizvede sve ove prehrambene artikle, jer, jeli, na terasi ne može baš skoro ništa da se uzgaja osim cveća.
    Počelo se kupovati, prvo u malim radnjama, posle u velikim megamarketima, gde se sada obavlja nedeljna, dvonedeljna ili mesečna kupovina potrebnih i nepotrebnih stvari, i tu se stiglo do toga da danas kupovinu sa malim cegerima, bez velike količine kesa ne možemo ni zamisliti.

  16. Bla kaže:

    Ljudi, kupite ceger i ne kenjajte.

OSTAVITE KOMENTAR