Misterije muzeja – stari kliker

Proizveden je još pre Drugog svetskog rata a poslednjih 75 godina ovaj kliker pripada jednoj subotičkoj porodici. Kad se to ovako kaže, zvuči kao da je u pitanju dragi kamen, što on možda i jeste, ali samo za klince i kolekcionare klikera, jer se po svojim šarama razlikuje od svih koje smo imali ili su trenutno u prodaji.

Šta onda predstavlja ta staklena kuglica?

U popularnoj seriji emisija „Mysteries at the Museum“ na kanalu Travel, predstavljaju se eksponati koji na prvi pogled nemaju umetničku, antiknu, ni nekakvu estetsku vrednost. Tako recimo, jedan par starih cipela u vitrini služi samo kao polazište za priču o nekom važnom ili zanimljivom istorijskom događaju. U tako koncipiranom muzeju i ovaj kliker bi imao mesto. Pričao bi o jednom segmentu svakog rata, a to su materijalni gubici. O ratnoj šteti i našim iskustvima.

Ovaj famozni kliker nalazio se u maloj natkasni i služio je kao jezičak u gornjem delu vrata. Zarobljen metalnim okovom virio je kroz otvor, taman toliko da ne može da ispadne, a da vratašca drži zatvorena.

Ta natkasna sa izrezbarenim ukrasima i mermernom pločom odozgo, dobijena je uz jedan sto, komodu, i još nešto nameštaja, kao pomoć nakon Drugog svetskog rata. Preciznije, svi oni koji su prognani i opljačkani tokom okupacije, mogli su da dobiju nešto pokućstva iz specijalnih magacina u kojima je sakupljen mobilijar iz napuštenih kuća. Te stvari su pripadale uglavnom domaćim Nemcima koji su napustili svoje domove samo sa onim što su mogli da ponesu.

Rat je mnoge obeskućio i ostavio ih bez vrednih stvari, međutim, u vremenima kada je život toliko jeftin, o tome se manje razmišlja. S druge strane, gospodari rata itekako razmišljaju o materijalnom. U prvoj fazi rata, pljačka je imala za cilj da, osim vojnih potreba, vojnicima i oficirima obezbedi po neki vredan suvenir. Prilikom povlačenja, okupator je organizovano odvezao neke industrijske pogone, a pojedinci su opet iskoristili priliku da u stanju rasula ugrabe sebi nešto vredno. Nekome su za oko zapali sportski trofeji pa su nakon rata na jednoj železničkoj stanici u Budimpešti pronađeni pehari subotičkog fudbalskog kluba ŽAK.

Ratni pobednici su imali pravo na ratni plen, a nakon vojske, i civilima je dodeljena pomoć iz fonda dobijenog na ovaj način.

Na državnom nivou, najpoznatija priča je ona o Anti Topiću Mimari, kolekcionaru i članu naše vojne misije u Berlinu nakon rata. Svoje znanje i spretnost stavio je u službu vraćanja kulturno–umetničkih vrednosti u zemlju, pa je Jugoslaviji na ime ratne štete obezbedio i jedan broj vrednih umetnina koje nisu pripadale ovde pre rata, što se pokazalo kasnije.

Natkasna sa početka priče služila je decenijama, a posleratne klince je od svega najviše zanimao taj kliker. Unuk vlasnice tog ormarića, možda kao i neki mali Nemac pre rata, razgledao je ormarić i potajno želeo šarenog staklenca za sebe. A kada je već porastao i to prestalo da ga interesuje, njegova mlađa sestra je poželela kliker, uzela šrafciger, skinula okov i kao od šale došla do njega.

Stari Dom JNA u Subotici, pred rušenje

Nekako u to vreme, rušen je stari Dom JNA. Tih dana javnost je imala prvi put priliku da se upozna sa sadržajem jednog starog sefa koji se našao u ruševinama. U njemu je bila dragocena vaza od Žolnai keramike, izrađena početkom XX veka. Ovaj umetnički predmet je izuzetan primer dekorativne saksije izrađene u čipkarskoj – rupičastoj cvetnoj ornamentici. Visoka je oko 50 cm koliko je i široka, preliva se u ljubičastim, plavim, zelenim i ružičastim tonovima.

Po rečima starešina, vaza je u Subotici od 1945. godine i doneta je kao ratni trofej.

Lansky



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Ratna pljacka je glavni, osnovni i jedini motiv vodjenja rata. Kromanjonci i Neandertalci su jedni drugima razbijali lobanje radi neke komforne pecine u kojoj su jedni stanovali a drugi zeleli da se usele i u njoj stanuju. Do danasnjeg dana se nista u motivima za rat nije promenilo osim oruzja i taktike ratovanja. Domovina, vera, cast i ponos, nacija i drugo, su samo elementi ratnog folklora kojim Gospodari rata pokusavaju da iscede maximalnu korist od priprostog i jeftinog topovskog mesa. Kazati vojniku da nosi svoje kosti na front radi necijeg materijalnog dobitka je kontraproduktivno i zbog toga mu se trpa u glavu jedan „visi“ motiv, kao vera, nacija,ponos i ljubav prema otadzbini. Poslednji ratovi po Balkanu tu nisu nikakav izuzetak. Pljackalo i odnosilo se je sve ono sto nije bilo cvrsto zabetonirano. Bela tehnika, televizori, namestaj, citava kupatila, klozetske solje takodje nisu bile zaboravljene.Pobednik odnosi sve i to je tako jos od antickih vremena. Ahilej da bi osvetio svog prijatelja Patrokla, ubija u dvoboju Hektora, i sve skida sa njega, svu opremu, oruzje i odecu. Homer nam time ostavlja na znanje da ratna pljacka nije od juce. Citavi ratovi i citave vojske su se „samofinansirale“ O tome nam najbolje govori Tridesetogodisnji rat u Evropi (1618-1648) tu je pod plastom religije vodjena krvava i beznadezna borba za prevlast u raznim Evropskim regijama izmedju tadasnjih vodecih dinastija. Taj rat su najvecim brojem vodili placenici (Söldneri odatle i naziv soldat) Plata im je dolazila od ratne pljacke, a i oni sami su nesto stekli onako „honorarno“ Da bi se izdrzavale i prehranile sve te vojske narodu je otiman i poslednij zalogaj iz usta. Nakon toga rata je cela Evropa bila jedna pustinja kojoj je trebalo decenije i decenije da bi opet dosla u nekakvu normalu. Inace istorija ratovanja poznaje i fenomen citavih etnija kojima je glavna egzistencijalna baza bila hodanje za velikim vojskama i nakon sukoba sakupljati po bojistu sve sto je jos bilo iole vredno i sto su pobednici prevideli, ili ih nije zanimalo. Meni jos i dan danas stoji u uhu jedna recenica iz detinjstva. Mi klinci smo razgovarali o tada skupocenim i retkim stvarima kao sto je to bio rucni sat. Jedan nas drugar je hvalio lepotu i kvalitet rucnog sata njegovog oca i zadnja recenica tog hvalospeva je glasila: „Cale ga skinuo sa Svabe“

  2. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Ja jako volim da igram igru Riziko, ali tamo se zrtvuju tenkici i zastavice umesto ljudskih zivota. Moram se pohvaliti da sam dobar u toj igri, uvek biram zutu boju, pa kad mi dobro ide sebe zovem „zuta napast“ 🙂 Jednom sam osvojio ceo svet, jer nisam hteo da prijavim da sam ostvario zadatak. Sada sam sebi licim na one „Napoleone“ na „Salasu“.

  3. Anonimni kaže:

    Auu, Kertvaros, da ne postojite, trebalo bi Vas izmisliti.
    Svaka cast za napisan tekst, hvala Vam, ulepsali ste mi dan.
    Koliko je ovo sve istinito, nismo ni svesni, dok nas neko ovako ne podseti na sustinu, bit, u stvari, vrlo jednostavnih cinjenica, uzroka i posledica dogadjanja oko nas.

  4. X-MEN kaže:

    @Kertvaros
    Osim ratnog plena u materijalnom smislu, ratovi se vode i to je isto jedan od motiva promena genetike, poniziti poraženog i na taj način oskrnaviti mu žene ( poraženom) ….sve ostalo su priče za knjige i učenike, samo ratni plen u materijalnom i u genetskom smilsu su jedini cilj i motiv…

OSTAVITE KOMENTAR