Mladunci kengura, Bata i Seka, nakon što su proveli 7 meseci u ljudskom okruženju, konačno su dovoljno stasali da polako istraže svet svojih rođaka.
Samo da potsetim, mladunci su proletos ostali sami, Seki je mama uginula a Bata je ispao iz mamine torbe i nije uspeo da se vrati. Timaritelji su ih spasili od sigurne smrti i dali na brigu našoj koleginici Heleni Saghmeister koja je postala druga mama.
Hranjeni su posebnim mlekom za kengure koje su nam poslali iz Beo Zoo vrta, i mlekom bez laktoze. Vremenom su sve više grickali čvrstu hranu i danas jedu razne semenke i travu a naročito vole lešnike.
Pošto su prerasli kućne uslove polako su privikavani na kućicu u kojoj žive kenguri. Nikada pre nisu videli pripadnike svoje vrste i bilo je potebno da se naviknu jedni na druge.
Nakon nekoliko dana u kućici pušteni su i u dvorište. U početku uplašeni nakon nekoliko minuta Bata i Seka više nisu želeli da se vrate u sigurnost torbe već su istraživali svoje rođake, njuškali emue i trčali neverovatnom brzinom. Novi dom im se dopao a drugi kenguri su ih sa interesovanjem primili.
