Moby Dick ponovo jaše

Devedesete su definitivno napredovale u status „Retro“, „Vintage“, „Classics“… Imali smo nedavno Doktora Igija, Tap 011 kreće na turneju, Ivan Gavrilović nije ni silazio sa scene (napunio je pre 6 -7 godina Alcatraz). Još jedna ikona tog vremena, sprema se da uzjaše ovaj povratnički talas – Moby Dick.
Ko je premlad da bi to znao, radi se o dvojcu koji je činio Subotičanin Srđan Čolić i pevačica Ana Stanić. Čole je do danas ostao veran svom izgledu iz osamdesetih i ako ni zbog čega drugog, po tome je ostao prepoznatljiv. Mora se priznati da je u to vreme, njegov stvaralački rad spadao u kvalitetniji deo žanra koji se danas kratko zove „devedesete“ ali su u to vreme svi kriterijumi bili pomešani, a tumačenje toga bi bila jedna deblja knjiga.
Spremajući svoj come back , Čole je dao intervju za glasoviti magazin Story. Izdvojićemo par slika i detalja o životu i karijeri ovog poznatog Subotičanina.

 

 

Na početku karijere
Slika

foto:story.rs

 

– „Moja majka i otac bili su glumci. Prohodao sam, kako moja majka kaže, baš u pozorištu. Non-stop sam bio po kuloarima teatra, uživao sam istražujući sva skrivena mesta iza scene, garderobe, funduse i sve ono što deci u tom uzrastu predstavlja zadovoljstvo .“

Slika
foto:story.rs

 

Iako kao mali Srđan nije pokazivao interesovanje za muziku, danas važi za jednog od najboljih studijskih producenata. Njegovo osnovno i srednje školovanje proteklo je u Subotici.
– „Posle završene osnovne škole, na razočarenje svog oca, upisao sam elektrotehničku školu. On je mislio da treba da iskoristim svoj umetnički duh i budem arhitekta, slikar, muzičar… Završio sam elektrotehniku iako me to nikada preterano nije zanimalo“ – priča Srđan na čije su odrastanje najviše uticale bake koje su ga čuvale.
– „Kada je moja mama odlučila da se više, za razliku od tate, ne bavi glumom, već da ode u Veliku Britaniju i tamo završi kurs lepote, o meni je računa vodila očeva majka Jovanka. Pošto je bila balerina, na mene je prenosila umetničke navike, dok je njen tadašnji suprug veoma uticao na mene u muzičkom smislu“ – ističe Čolić koji je svoj muzički talenat kalio sam jer u školi nije učio note.
– „Polomio sam mnogo šerpi i lavora svirajući bubnjeve kada mi je bilo deset godina. Dok mi roditelji nisu bili kod kuće, zdušno sam lupao u bubnjeve, a napravio sam čak i činele. Ali, već krajem osnovne škole otkrio sam sintisajzer kao novu igračku i počeo sam da ga sviram. Zanimljivo je da me nisu primili u školski hor jer sam se drao. Kada su mi govorili da pevam mi, mi, mi, ja sam samo vikao. U toku osnovne škole veoma me je nerviralo muzičko obrazovanje jer su časovi bili izrazito suvoparni, a ja sam, iako lepo vaspitano dete, imao problem sa autoritetom. Čak i kasnije, kada sam došao u Beograd i postao asistent Kornelija Kovača, i on mi je rekao da nemam sluha za pevanje. Znam da nisam apsolutni sluhista, ali nije da ga nemam. Ipak, najviše volim da kreiram i da osmišljavam muziku“

 

 

Nije Alen Islamović već Čole i Vlada Đurović, 1. maj na Paliću 1987.
Slika
foto:story.rs

 

– „Povod za moj dolazak u Beograd bio je želja da se bavim muzičkom produkcijom. Te 1987. godine postao sam asistent Kornelija Kovača, što je značilo da sam nosio kofere, sklapao kablove i radio sve što mi se kaže. Taj posao sam prevazišao za godinu dana, a Kornelije mi je pomogao da se zaposlim u tada najboljem studiju Akvaris. Vlasnik Ratko mi je dao ključ od studija u kojem sam takođe spremao kablove… Ali, izdržao sam jer sam imao motiv. Ispunio sam sebi želju, i prvo sam postao drugi, a potom i prvi snimatelj koji je sarađivao sa svima. To je bio moj veliki uzlet tokom kojeg mi je vojska pokvarila planove. Kasnije sam počeo saradnju sa Marinom Tucaković i Futom Radulovićem koja je dugo trajala. Mnogo sam radio i roditelji više nisu morali da me izdržavaju. U divnom sećanju mi je ostao Tini Varga sa kojim sam sarađivao na albumima Prljavog kazališta, potom grupa Film, Zana sa albumom Vojna pošta…“

 

 

Sa Bogoslovije
Slika
foto:story.rs

 

„Posle mnogo rada u studiju sa pevačima narodne muzike, iz čiste dosade odlučio sam da napravim svoje pesme. Dok sam Džeju radio album, u studiju se pojavio reditelj Ivo Lorenčić. Nakon kraćeg razgovora, preslušao je moje pesme koje su mu se svidele, pa me je pozvao da radim muziku za reklamu za Skopsko pivo. Bio sam počastvovan jer je na njoj radio i gitarista Vlatko Stefanovski. Potom mi je dao da radim muziku u kampanji za borbu protiv side. Tako je nastala numera Moj te mota oko plota, a snimili smo i visokobudžetni spot. Tada sam već imao svoj bend s kojim sam snimio još dva spota. Bili smo jedna grupa koja ima video izdanje, a nijedan album. Objavili smo i ploču za PGP, na koju sam, iako nije dobro prošla, veoma ponosan“ – priča Srđan koji je, iako je imao kompletiran bend, želeo da dovede i ženskog člana.

 

 

Subotičko horgoška peščara
Slika
foto:story.rs

 

– „Tražio sam devojku za pojavljivanje u spotu, pa mi je moj gitarista rekao da ima drugaricu koja to želi. S obzirom na to da su bili snimljeni prateći vokali, trebalo je da se pojavi na snimanju. Došla je simpatična plavušica sa talasastom kosom, Ana Stanić. Snimili smo prvo jedan pa drugi spot. U to vreme nije bilo novca, pa sam je pitao kako mogu da joj se odužim. Predložio sam joj da počne da peva u bendu. Rekla je da je svirala violinu kada je bila mala, a nakon što je u studiju otpevala jednu pesmu, postala je član benda. Usledile su krizne devedesete godine tokom kojih su gazde diskoteka uslovljavale da dođem sa samo dva člana benda, pa sam rešio da nastupamo samo Ana i ja. Bend je morao da sačeka neka bolja vremena. Jednom smo nastupali u Jajcu dok je još pripadalo Republici Srpskoj, ali smo u toku koncerta saznali da su ga preuzele muslimanske snage. Plašio sam se za sebe i za Anu jer nije svejedno kad moraš da prođeš kroz ratnu zonu. Ipak, bilo je tu i lepih stvari, a išli smo svuda, od Australije do Evrope.“

 

 

Ankica i Srđan
Slika
foto:story.rs



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR