Močvarna ostrva za spas Palića

Vađenje mulja, pravljenje močvarnih ostrva sa biljkama „filterima” i stalno praćenje stanja u jezeru – to su, pojednostavljeno, osnovna rešenja koja za spas jezera Palić predlaže Institut „Jaroslav Černi”, a neka od rešenja potpuno su nova za našu sredinu. „Ovde je voda problem, i u vodi je ključ rešenja”, kratko je definisao Goran Nikolić, koordinator projekta. U projektu Instituta „Jaroslav Černi” polazi se od stava da je za opstanak jezera Palić neophodno obezbediti dovoljne količine sveže vode, a što je moguće osim dotokom vode sa prečistača i iz Tise putem kanala Tisa–Palić. Doduše, voda sa novog prečistača, u koji je uloženo preko 20 miliona evra, odgovara projektovanim vrednostima, ali je prisustvo azota i fosfora i dalje previsoko za plitko panonsko jezero. Daljim koracima predviđa se izmuljavanje jezera, a kako su ranija istraživanja pokazala, u jezeru ima oko dva miliona kubnih metara mulja debljine od 0,3 do 1,5 metara. Analizom mulja utvrđeno je da je on i do 80 odsto neorganskog sastava, a da je u njemu i 70 odsto peska. Ovakav mulj nije pogodan za pravljenje đubriva za njive, što je pre analize bila jedna od ideja, te Institut predlaže da se on skladišti u delu jezera.


Jezero Palić je podeljeno po sektorima, i iz četvrtog, koji je svima poznat kao turistički, i trećeg mulj bi se, prema ovom projektu, izvlačio specijalnim mašinama, koje rade poput usisivača, i prebacivao u deo drugog sektora. Drugi sektor bi se podelio armiranobetonskom konstrukcijom ispod koje bi bila propusna podloga kroz koju bi se ovaj mulj polako „oceđivao”. Osim toga, u ovom drugom sektoru predviđena su močvarna ostrva tzv. vetland, na kojima bi se gajile biljke koje rade kao prirodni filteri i u stanju su da apsorbuju fosfor i azot, glavnu hranu algi koje dovode do eutrofikacije jezera.

 

Treći segment u zaštiti jezera jeste stalno praćenje stanja vode, što znači da ukoliko voda sa prečistača ne odgovara kriterijumima, ona će se preusmeriti u druge vodotokove. Spas Palića, ukoliko se projekat prihvati, zavisio bi i od redovnog košenja močvarnih ostrva, kao i od stvaranja zaštitnog zelenog pojasa oko jezera. Institut „Jaroslav Černi” je od 2009. godine uključen u analizu stanja vode i mulja u jezeru Palić, a krajem prošle godine dao je najbolju ponudu za izradu projekta sanacije vode u jezeru i remedijacije mulja. Izrada idejnog i glavnog projekta sa pratećim dokumentima košta 24,7 miliona dinara, što se može smatrati sitnicom u odnosu na vrednost čitavog projekta spasavanja jezera koji bi mogao da košta i do milijardu dinara.

 

Kako bi ovaj projekat mogao da utiče na životnu sredinu, jer Palić i susedni Ludoš su dom retkih ptica i biljaka, stručnjaci Instituta obrazložili su staraocima nad jezerom, kao i nevladinim organizacijama, koje su imale određene nedoumice. Za profesora dr Đulu Fabijana, sa Građevinskog fakulteta u Subotici, uvođenje vetlanda predstavlja veliku nepoznanicu i neizvesnost, a postavio je i pitanje uticaja premeštanja oko 10 miliona kubnih metara ocedne vode koja će se pokrenuti kada se mulj prebaci u kasete. Vesna Vider iz JP „Palić–Ludoš” skrenula je pažnju da zakon ne ostavlja mogućnost staraocima nad jezerom da obezbede okolnu zaštitnu zonu jer se tu zemlja nalazi u privatnim rukama. Ona je takođe upozorila da se uvođenjem močvarnih ostrva smanjuje površina vodenog ogledala, a da studija o uticaju na životnu sredinu to nije valorizovala.

 

Rukovodstvo Instituta „Jaroslav Černi” najavilo je da će primedbe uzeti u obzir tokom izrade glavnog projekta.

 

Aleksandra Isakov (Politika)



KOMENTARI

  1. ZORICAsu kaže:

    ako voda sa precistaca ne odgovara kriterijumima,voda ce se usmeriti ka drugim vodotocima…PA ZAR POSLE TOLIKO PARA ZA PRECISTAC VODA JOS MOZE DA NE ODGOVARA KRITERIJUMIMA?I KOJI SU TO DRUGI VODOTOCI I STO SE ODMAH VODA NE USMERI TAMO?

OSTAVITE KOMENTAR