Moderno ropstvo

Gotovo da ne prođe nijedna sedmica a da policija ne izda nekoliko saopštenja o tome kako su određene osobe u gradovima u Srbiji uhapšene zbog pokušaja trgovine ljudima. Poslednje vest u našem gradu je zabeležena početkom septembra  kada je jedna Subotičanka uhapšena pod sumnjom za trgovinu ljudima, ali i skrivanje azilanata.  U  Subotici ove godine su podnete dve krivične prijave za trgovinu ljudima.

– Prošle godine vođene su dve istrage u Višem sudu u Subotici i jedan predmet u kojem je doneta prvostepena presuda protiv troje okrivljenih, kojima je izrečena kazna zatvora od po 3 godine. Presuda još uvek nije pravosnažna i predmet se nalazi u Apelacionom sudu u Novom Sadu.Ove godine vođene su tri istrage i dva predmeta se nalaze u fazi glavnog pretresa, s tim što je u jednom doneta prvostepena presuda, gde je jedan oslobođen, jedan dobio 5 godina zatvora, i jedan 3 godine zatvora, a predmet se nalazi u Apelacionom sudu u Novom Sadu – rekla je sekretarka Višeg Suda u Subotici, Jelena Bogovac Zelić.

. Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 18. oktobra od 2007.godine, kako bi se skrenula pažnja na probleme u suzbijanju i rešavanje teškog položaja žrtava trgovine. Ove godine u Srbiji identifikovane su 73 žrtve, a najviše se eksploatišu za seksualne usluge i rad, ili ih primoravaju na prosjačenje.

Primamljivi oglasi za zapošljavanje koji obećavaju dobru zaradu i visoke bonuse, često i u instranstvu, mogu da budu paravan za trgovinu ljudima. Od početka 2009. do sredine ove godine u Srbiji su identifikovana 284 slučaja trgovine ljudima, od čega su u 72 odsto slučajeva žrtve bile žene. Od njih se traže seksualne usluge, a kidnapovani se prisiljavaju i na fizički rad, prosjačenje i druge poslove.

U prvih osam meseci prema podacima Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima identifikovano je je ukupno 54 osobe, a procenjuje se da svake godine oko 100 lica postane žrtva trgovine ljudima. Identifikovane žrtve su pretežno žene, državljanke Srbije. U Policiji objašnjavaju da postoji razlika između krijumčara ljudima i trgovaca, ali postoje naznake da su oba krivična dela povezana.

Da podsetimo, 90-tih godina kada su devojke iz Ukrajine, Rusije, Moldavije bile dovođene u Srbiju da „rade“, a u stvari bavile su se prostitucijom i radile u striptiz barovima. Sada po istom osvovu mlade Srpkinje željne zarade i boljeg života završavaju na sličnim mestima u zemljama EU, gde su prisiljene na prostituciju, drogirane, tučene…

Žrtve kada se iščupaju iz lanca trgovaca ljudima ne završavaju svoju borbu, jer treba da se vrate u normalan život, a često u sudskim postupcima ih teraju da se suočavaju sa trgovcima ljudima. Prema poslednjim podacima, žene se najčešće eksploatišu na razne načine u Srbiji i Italiji, a muškarci u zemljama bivšeg SSSR-a.

Zbog toga, kada vidite oglas da Vam se nudi laka zarada dobro razmislite, jer je zabluda  da se grozne stvari dešavaju “samo drugima, a nikada nama”.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR