Može li SEVER da remontuje tenkove M – 84

Srpska vojna industrija ima potencijal za remont 149 tenkova koje je svojevremeno tadašnja Jugoslavija izvezla u Kuvajt i predstavlja njenu veliku šansu za povratak na „zelenu granu“, jednodušna je ocena upućenih u tu tematiku.

Slika

Reč je o tenkovima M-84 u čijoj su proizvodnji učestvovale fabrike iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. U slučaju da sa Kuvajtom bude potpisan ugovor o remontu M-84 u taj proces će morati biti uključene sve fabrike sa prostora bivše SFRJ koje su bile uključene i u proizvodnju tog tenka. Od srpskih firmi učesnika tog projekta izdvajaju se kruševački 14. oktobar koji je proizvodio kotrljajuće delove, u kragujevačkoj Zastavi izrađivani su pešadijski i protivavionski mitraljezi dok je subotička fabrika Sever učestvovala u proizvodnji jednog od tehnički najsloženijih sistema u tenku, automata za punjenje i pražnjenje topa.

 

– Sever je ušao u proizvodni program naoružanja kroz projekat „Kapela“ – odnosno tenk M-84 tokom 1980. godine, i svrstao se među deset najvećih proizvođača koji su učestvovali u njegovoj proizvodnji a bilo ih je više od hiljadu iz cele bivše Jugoslavije – kaže za Danas Miroslav Cvijić mašinski inženjer i dugogodišnji direktor namenske proizvodnje u Severu. On dodaje da je po jednom isporučenom tenku Sever zarađivao 38.250 dolara. Naš sagovornik ističe da je u vreme njegovog odlaska iz Severa, marta 2006. godine, fabrika još uvek raspolagala resursima (dokumentacijom, specijalnim alatima i priborom, ispitnom laboratorijom, stručnim ljudima kako za proizvodnju tako i za tehničku podršku) te je mogla prihvatiti proizvodnju delova za M-84 uz uključenje određenih kooperanata.

 

– Koliko je danas realna mogućnost da se Sever uključi u remont isporučenih tenkova Kuvajtu, zavisi od toga da li još uvek postoji dokumentacija koja je vlasništvo Vojske Srbije, odgovarajući mašinski kapaciteti koji su morali biti sačuvani, specijalni alati i pribori i ispitni uređaji i laboratorija, koji su takođe vlasnišvo Vojske Srbije. U tom slučaju bi se mogla okupiti ekipa stručnih ljudi, koji na žalost više ne rade u Severu, a koji bi mogli kvalitetno obaviti poslove koje remont ovakvih sistema zahteva. Bez angažovanja tih ljudi o remontu u Severu nema ni govora – kategoričan je Cvijić.

 

On je izrazio nadu da je novi vlasnik fabrike sačuvao imovinu koja nije njegova i koja mu je ostavljena na raspolaganje. Sever je kroz program uvođenja proizvodnje naoružanja i vojne opreme investirao oko 20 miliona dolara u novu opremu i kadrove, tako da je svaka Severova fabrika koja je na bilo koji način učestvovala u ovoj proizvodnji bila snabdevena najsavremenijom opremom i tehnologijom u trenutku investiranja. To je doprinelo razvoju novih civilnih programa što je bilo nemoguće bez tih tehnologija. Kroz taj program u Sever je uvedeno oko 30 novih tehnologija do tada nepoznatih u toj fabrici.

 

– Novi kooperanti, koji bi se morali angažovati poznati su Severu. Sa njima su već rađeni poslovi za neke druge kupce tako da su poznate mogućnosti i kvalitet njihovog rada i usluga tako da ni taj problem nije nerešiv. Zvanično, Sever više ne radi na programima o kojima pričamo , a glavnina alata je odneta, ne zna se kud. Pretpostavlja se da je to uzela vojska, jer je to njena svojina, dok deo opreme i dalje postoji. Međutim, veliki problem je taj što je neko odobrio da se strancima proda fabrika sa specijalnim vojnim programima i alatima koji se inače prave za svaku seriju posebno. Treba naglasiti da je reč o poslu koji je nekada imao status vojne tajne, i na kojem su radili samo poverljivi ljudi sa posebni propusnicama – ističe Cvijić.

 

V. Laloš, G. Vlahović



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR