Najčuveniji subotički manijak

Subotica i Subotičani na stranicama crne hronike imaju povremeno svoje mesto, nekoliko puta su na sebe skrenuli i međunarodnu pažnju, a Italijani i Španci su nedavno saznali za naš grad za vreme višemesečne potere za Norbertom, hladnokrvnim ubicom. Ako bi birali najvećeg manijaka iz našeg kraja, da kriterijum bude broj žrtava i pažnja evropske javnosti, onda je to sigurno Silvester Matuška koji se upisao u brojne antologije suludih nedela a da do danas nije najjasnije koji su bili njegovi motivi.

Matuškina biografija u delu koji sadrži samo podatke o školovanju i poslovima, ne otkriva ništa što bi nagovestilo njegov ubilački karakter. Rodio se u Čantaviru 1892. godine u porodici zanatlije. Nije mu išlo u jezuitskoj školi pa se upisao u subotičku gimnaziju, nakon čega je postao učitelj. Kada je počeo Prvi svetski rat, ranjen je na frontu i raspoređen na službu u subotičku bolnicu. Ratni put ga dalje vodi u podoficirsku školu, zatim oficirsku, nakon čega je upućen na Ruski front. Vratio se sa odlikovanjem u rodni kraj i nastavio posao učitelja. Zna se da je bio prilično preduzimljiv jer je otpočeo i šverc koji je bio vrlo unosan u posleratnoj oskudici. Na relaciji Subotica – Novi Sad – Beograd trgovao je deficitarnom robom. Neke stvari su se samo kod njega mogle nabaviti. Od stvorenog profita kupio je zemlju, oženio se, dobio kćerku…

Ipak, nije se smirio. Preselio se u Budimpeštu i tamo nastavio da se bavi raznim poslovima. Građanin Beča je postao nakon što je tamo kupio kuću smatrajući da je to dobra investicija tada. To bi otprilike bila ilustracija života jednog onovremenog džentlmena kakav je bio Silvester Matuška. Porodičan čovek, biznismen…Sve ono što sledi, potpuno iskrivljuje sliku o ovom našem zemljaku čija će nedela kasnije biti inspiracija za film, literaturu, čak i muziku.

Godina 1931. bila je ta u kojoj je Matuška pokazao svoju ljubav prema izazivanju eksplozija. Karijera dinamitaša nije počela uspešno. Sabotaža na vozu Beč – Pariz nije išla po planu, naime, eksploziv je zakazao. Sledeća akcija je usledila osam meseci kasnije, na pruzi Berlin – Bazel. Stotinu ranjenih u ekspresnom vozu, to je već ličilo na politički motivisan teror. Svega mesec dana je prošlo kada je Matuška izazvao smrt dvadeset dvoje ljudi i ranjavanje njih 120. Digao je u vazduh most Biatorbágy blizu Budimpešte. Lokomotiva i devet vagona survali su se u provaliju.

Za mađarsku vladu ova nesreća je postala ozbiljan politički problem. To je bio međunarodni voz kojim su putovali i strani državljani, bogati i uticajni ljudi. Cela evropska štampa pisala je o ovoj katastrofi te su stoga u Mađarsku poslati dopisnici da istraže uzroke ovog masakra. Među njima je bio i Hans Habe, dopisnik austrijskog lista Viener Zeitung. Stigao je u Biatorbađ sutradan, dok su se ostaci voza još pušili.

Habe se raspitivao kod nadležnih i hvatao beleške kada mu je prišao čovek koji se predstavio kao preživeli putnik nesrećnog voza i ponudio da kaže sve što zna. Bio je to Silvester Matuška. Zahvaljujući njemu, Habe je svom listu poslao šokantan članak. Ni jedan drugi list nije imao toliko detalja o ovoj katastrofi. Habe je tada predložio Matuški da dođe u Beč gde će napisati drugi deo hronike, što je naš zemljak rado prihvatio. Dogovor je bio da se nađu u jednoj bečkoj kafani. Kada je novinar Hans Habe stigao na dogovoreno mesto, imao je šta da vidi. Matuška je već bio stigao i okružen gostima svima pripovedao o užasnom događaju: vagonima koji padaju u bezdan, eksploziji lokomotive… Pričao je bez prestanka a slušaoci su ga pratili otvorenih usta.

Za to vreme u Mađarskoj se zategla situacija. Vlasti su optužile komuniste za terorizam jer je, navodno, u blizini pronađena poruka – parola revolucionarnog tipa.

Sve to vreme Matuška u Beču prepričava avanturu svakome ko želi da ga sluša. Oseća se sigurno, međutim, nekome je ipak sumnjiv. Novinaru Habeu postaje jasno da kao putnik, Matuška ne može znati sve te detalje. Činilo se… kao da je sve to gledao sa strane. Tada je novinar sakupio sve svoje beleške i predao ih policiji koja je otvorila tajnu istragu. Diskretno su saslušani preživeli putnici – niko se nije sećao Silvestera Matuške. Došli su i do iskaza jednog taksiste koji je potvrdio da je tog dana vozio osumnjičenog. To je bilo dovoljno za hapšenje.

Okrivljeni je sve odmah priznao. I ona prethodna nedela. Međutim, kada je reč bila o motivima napada, Matuška je pričao koješta. Fantazirao je i govorio kako pripada fašističkoj organizaciji, zatim, kako je to bio božanski plan da kazni ateiste…Tim psihijatara je zaključio da okrivljeni nije sasvim razuman ali da je svestan i odgovoran za svoje postupke. Problem je bio što Austrija nije mogla da ga osudi za zločin izvan svojih granica a u Mađarskoj se već zahuktala antikomunistička kampanja i tamo nije bilo dobre volje za novi scenario.

Tako mu je Austrija sudila samo za prvi napad. Suđenje je bilo pravi cirkus. Matuška je držao mesijanske govore, izvodio razne teorije…. Ocenjen je kao narcisoidno – sadistički psihopata koji je osetio seksualno uzbuđenje od miniranja voza. Sudija je Matušku osudio na šest godina prinudnog rada.

„Minirao sam vozove zato što volim da vidim kako ljudi umiru. Volim da ih čujem kako vrište.“


Godine 1934. mađarske vlasti su konačno pristale da procesuiraju Matušku za napad na Biatorbágy. Matuška je izručen Budimpešti. Ovaj put se nije žalio na natprirodne sile. Sedeo je pognute glave i čekao presudu: smrtnu kaznu. Njegova kazna je neobjašnjivo preinačena u doživotnu robiju u aprilu 1938. Od tog trenutka, misterija okružuje njegov život. Kada je 1944. bombardovan zatvor u kom je boravio, Szilveszter Matuska više nije bio u svojoj ćeliji.
Niko ne zna tačno šta mu se dogodilo. Postoji legenda da je Matuska poslat od strane Rusa u Koreju kao ekspert za dinamit. Ista legenda kaže da je u Koreji bio zarobljen od strane američkih vojnika. U pisanim izvorima tu se završava priča o ovom ludaku i pored njegovog imena stoji – nestao.

Međutim, Čantavirci su ga videli posle toga. Kažu da se odmah nakon ulaska Crvene armije u Čantavir pojavio i Szilvester Matuska. Bio je u Plabeniji i razgovarao sa sveštenikom a potom se popeo na prikolicu jednog kamiona i držao okupljenima nekakav govor. Pričaju da su naišli Crvenoarmejci, strpali ga u jedan džip i tada je poslednji put viđen.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Pravdoljub.. kaže:

    Pre svega članak je dobro sročen i detaljno opisan do detalja. Pitam se . da li je Subotica sa okolinom rasadnik ovakvih bolesnika? Uzmimo za primer: Magdu, silovatelja Tumbasa zatim tu je i manje poznat primer iz „Doljanove mijane“ kasnije „Vašarišta“ gde je sredinom osamdesetih prošloga veka brutalno preklana konobarica ubica je svojih deset godina odležao i izišao iz zatvora. Tu je još ne mali broj drugih zločina na primer zločin koji je pre oko sto godina na Rapoš gredi počinio izvesni Justika ustvari on je već bio zatvoren zbog drugog nedela pa je iz zatvora potplatio bandu da izvrši zločin.

  2. Jankovic drangulija kaže:

    A onaj mali sto je pre 20 godina pobio porodicu,sta je sa njim ? On bi trebao da je medju nama tj da ima sad oko 30 tak godina

  3. Goran kaže:

    @Pravdoljub

    Da li može malo više informacija u ubistvu konobarice koje ste spomenuli ?

  4. Kriminal-tango kaže:

    Hans Habe, Madjarski Jevrej, rodjen kao Janos Bekessy u Budimpesti, Jedan poznati knjizevnik i publicista, antifasisticki borac, i pisac koji je ostavio duboki trag u literaturi na Nemackom govornom podrucju. Kao dobrovoljac ucestvuje u Francuskoj vojsci u ratu protiv Nemacke i tom prilikom pada u zarobljnistvo, odakle uz pomoc pripadnika Resistance uspesno bezi iz logora i prebacuje se u Portugaliju i onda dalje za USA. Njegovo bekstvo je i posluzilo Erichu Marija Remarku kao motiv za roman „Noc u Lisabonu“. Ljudi i njihove sudbine… U jednom trenutku ukrstili su se putevi Habea i Matuske. Matuskin peh je bio da je naleteo na coveka visoke inteligencije kojemu ocito nije bio dorastao.

  5. Krampus kaže:

    Ima i pesma o njemu:
    Lard – Sylvestre Matuschka
    https://www.youtube.com/watch?v=6ZqlT9VJ9ok

  6. stormwatch kaže:

    Zanimljivo, uvek kada se radi o naci-fashisti, nikada motivi nisu jasni….jebottteeee!

  7. ... kaže:

    A sta se desilo sa njegovom zenom i cerkom?…Mozda ima potomaka?

  8. Arpad kaže:

    Postoje filmovi Merénylet (1959) i Viadukt (The Train Killer, Der Fall Sylvester Matuska) (1982) o dogadjajima.
    Mozda vredi napomenuti da je madjarska vlada posle dogadjaja uvela statarijum.

  9. stormwatch kaže:

    Ja sam ocekivao daleko vise komentara na ovog bolesnog teoristu….ah shvatam…on je bio takozvani ‘freedom fighter’, fancy rec za teroristu koga unajmljuju fashisti, stoga on jelte onda nije terorista. Katastrofa.

OSTAVITE KOMENTAR