Najveće selo ili treći grad u Monarhiji ?

Ako neko hoće Subotičanima da ide na živce, to onda čini onom sintagmom „najveće selo u Evropi“. U jednoj starijoj enciklopediji čak piše „seosko naselje sa gradskim jezgrom“. Šezdesetih je pak neko definisao : „U centru VELEGRAD , na periferiji VELESELO“. S druge strane, u prošlosti se isticalo i ono: Treći grad po veličini u Ugarskoj pa treći u Kraljevini Jugoslaviji i novoj Jugoslaviji 1945. , sto godina već ima 100 000 stanovnika…Koliko je sve to tačno, da li je stvarno bilo toliko stanovnika? Mada je ta dilema prošlost i Subotica je odavno nesumljivo GRAD, da rasčistimo tu stvar sada i ovde. Ako je to moguće, jer istina je najčešće na sredini.

Slika

 

Bio Baćo sa sela u „Subatici“ pa ga pitali kako je tamo a on veli:
„Ništa posebno – SALAŠI NAGUSTO.“
Naravno, ovo je samo štos jer Subotica odavno ima svoje palate, škole, ustanove, tramvaj, razne institucije i sve ono što čini veliku varoš i regionalni centar. Specifičnost je u tome što je u to vreme, to bio i grad sa statistički NAJVEĆIM UDELOM AGRARNOG STANOVNIŠTVA. Veliki broj kuća u perifernim kvartovima je građen u seoskom panonskom stilu, sa ambetušom i zabatom prema ulici a mnoge kuće tog stila su ostale i blizu centra , zbog čestih zastoja u razvitku, promena urbanističkog plana i sl.

Slika

Slika

Tu je i običaj bogatih zemljoradnika da pored salaša imaju i kuću u gradu. Sve to čini da veliki deo Subotičana tada živi od poljoprivrede dok je građanski sloj srazmerno tanak. Zatim i to odstupanje u podacima o broju stanovnika koji se razlikuju od izvora do izvora a očigledno mešaju broj u samom naselju i ukupan zbir sa prigradskim naseljima.

 

 

Politika, 1931. god.
Slika

I ovako i onako, to je veliki grad za ono vreme ali tada i sami Subotičani i oni koji im laskaju, ističu ono TREĆI GRAD PO VELIČINI jer se ta veličina ne vidi „golim okom“. Po površini, po nekim prosecima drugih gradova , na njoj bi se moglo smestiti tri puta više stanovnika.

 

 

Subotica 1901. godine
Slika

Ukupno stanovništvo je podeljeno na polovinu koja predstavlja građanski sloj i polovinu po okolnim mestima i salašima koja živi na seoski način. Nekada se govorilo UNUTRAŠNJI GRAD (podeljen na 12 kvartova) i SPOLJAŠNJI DEO (24 naselja – Tavankut, Čikerija, Kelebija…)
1931. popisano je 100 058 stanovnika. Od tog broja oko polovina živi u gradu a ostatak na okolnim salašima, pustarama i naseljima. Od uvođenja željeznice 1869. do 1971. broj stanovnika se povećao za dva i po puta. 1971.po dotadašnjem rastu i priraštaju, očekivanja su bila da će se do 1985. broj stanovnika u opštini povećati na 164 000 a sam grad na 111 000. Što se tiče migracija iz sela u grad, najintenzivnije su bile od 1945. god a posebno šezdesetih. Salaši su napušteni ali selo nije opustelo kao u nekim krajevima Jugoslavije gde nije bila razvijena poljoprivredna proizvodnja. To je jedan od razloga što su se neki drugi gradovi posle rata udesetostručili ali su i potpuno depopulisali okolne ruralne krajeve. Tako je do 1981. Subotica sa trećeg pala na 18. mesto da bi danas, kada se država smanjila, zauzela petu poziciju.

 

 

1966. god
Slika

1979. god
Slika
Slika

„Najveće selo u Evropi“ je fraza koja izgleda nije tu nastala jer još neke zemlje starog kontinenta imaju svoja NAJVEĆA SELA U EVROPI. U subotičkim predgrađima više ne kukuriču pevci, ulice su asfaltirane i osveljene, nema više bunara i poljskih WCa. Stare kuće se vremenom obnavljaju ili na tim placevima niču nove i savremene. Grad se sam regeneriše. Subotica ima i dalje centripetalnu silu ali zbog lošeg prirodnog priraštaja i lošeg stanja u privredi i nezaposlenosti, grad stagnira na 100 000 duša. Ako je za utehu, po nekim istraživanjima, to je idealan broj za funkcionisanje jednog naselja i preduslov za komforan život.

 

 

Subotičani na trgu 1945. godine – grupni portret
Slika

Slika



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Necu biti iskren ako na sajtu Grad Subotica napisem da je Subotica selo, iz prostog razloga sto ga smatram gradom, ali samo po nekim kriterijumima.

    Pojam "grada" se menja iz decenije u deceniju i kriterijumi po kojima je neko naselje grad su svake godine sve strožiji. Ako se desi situacija da neselje iz nekog razloga stagnira, onda ono može da izgubi epitet grada. To se na žalost desilo Subotici, koja je nekada zadovoljavala kriterijume grada, ali danas postoje stvari koji joj ne dostaju da zaista bude grad u 21. veku.

    Po meni 4 najveća nedostataka Subotice:
    1. Sajam, u pravom smislu te reči sa sve sajamskim halama.
    2. Industrijski park
    3. Univerzitet
    4. Institut, barem jedan

  2. nemam ime kaže:

    U subotičkim predgrađima više ne kukuriču pevci, ulice su asfaltirane i osveljene, nema više bunara i poljskih WCa

     

    e da je ovako u svakom kraju, da ima vise zgrada, da ima boljih puteva i da po tip putevima ne ide konjska zaprega e  onda bi ovo bio jedan lep grad!

  3. Subotar kaže:

    Eto šta ti je vojvođanski „melting pot“;počeli su već pričati o „pevcima“,još malo pa će i o „pelićima“.
    Naime,“petao“ ili „pijetao“ nema ikavsku verziju nego je ona „pivac“.Dakle,ako neko spominje „pevca“,“pevčiji paprikaš“(kao u menu-u „Majkinog salaša“) onda je to znak uzmicanja tj.potiskivanja hrvatske ikavice i preobrazbe tog identiteta u ekavski,na jedan krajnje nemušti i nakaradan način.

    Čini se zato da je krajnje vreme da se bogatstvo izvorne jezičke baštine vojvođanskih naroda sačuva u originalnoj formi jer bez toga nećemo moći definisati ni svoj identitet u budućnosti(ne samo nacionalni nego uopšte civilizacijski).

  4. Lansky kaže:

    PEVAC – vca, ijek, pijevac, m 1. petao.- Pevci i psi bude selo

    (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika)

  5. Subotar kaže:

    Lansky,pevče jedan,gde si našao pokojni „srpskohrvatski“?

  6. Lansky kaže:

    Srpsko – hrvatski više ne postoji politički ali se sada zove Srpsko – hrvatsko – bošnjačko – crnogorsko…kako god hoćeš.

    Sa njim nije nestala srpska reč pevac, bunjevačka pivac i tako dalje. Što bi rekli hrvati : U krivu si . 

  7. Subotar kaže:

    Lansky:

    Srpsko – hrvatski više ne postoji politički ali se sada zove Srpsko – hrvatsko – bošnjačko – crnogorsko…kako god hoćeš.

    Sa njim nije nestala srpska reč pevac, bunjevačka pivac i tako dalje. Što bi rekli hrvati : U krivu si . 

    Ako sam ja „u krivu“ onda bi ikavci mogli reći „pitao“ za pivca;pogledaj u taj svoj rečnik,možda i to pronađeš.

  8. Kertvaros kaže:

    Ako ne mozemo da se nagodimo izmedju pivca i pevca, onda kazimo jednostavno na nama svima zajednickom turskom jeziku – OROZ  (horoz) 😀

  9. Vlada kaže:

    Subotica je grad koji je jako lep

  10. Mirjana kaže:

    Pa istina je…Selo bilo najvece dok nisu dobili status grada…A status grada je ustvari dobijen nedavno pre 2 3 decenije.Proverite slobodno kada je dobila status Grad.Generalno Selendara Velika cak je i duh seoski zadrzan u njoj.Svi sve znaju pa da prdnes iza drveta.

OSTAVITE KOMENTAR