Nema odgovornih za vršnjačko nasilje

Budući da je u izjavi medijima povodom slučaja vršnjačkog nasilja u OŠ Ivan Goran Kovačić, majka bolesne devojčice obećala da će izvestiti o epilogu istog, a nakon što dobije i mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, sada je dostavila medijima tekst s detaljima slučaja, za koji sumnja, da je cilj odgovornih da zastari.

Epilog

Često u medijima slušamo i čitamo o Međunarodnom danu invalida i brizi države Srbije o njima, o Danu ljudskih prava i o nama kojima ona pripadaju, kao i o „odlučnoj borbi protiv vršnjačkog nasilja“, prema kome, tvrdi Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tolerancija mora biti nulta, s druge strane, ni posle dve godine od slučaja vršnjačkog nasilja trećeg stepena (utvrđenog u Zapisniku Prosvetne inspekcije, Sekretarijata za društvene delatnosti, Gradske uprava, Grada Subotice br. IV-04-614-39/2016 od 10.10.2016. godine) nad teško bolesnom učenicom, koja ima invaliditet 100% i utvrđenih propusta Škole zbog kojih je učenica najpre pola godine trpela vršnjačko nasilje, a potom i diskriminaciju Škole, nemamo odgovorne za isto. Čeka li se da i ovaj slučaj zastari kao slučaj Alekse Jankovića? Da li tako izgleda ta „odlučna borba protiv vršnjačkog nasilja“? Sme li u njoj da bude privilegovanih i zaštićenih?

Gotovo svi mediji u Srbiji i okruženju pisali su o slučaju grupe devojčica u subotičkoj osnovnoj školi koja je vršila socijalno vršnjačko nasilje prema učenici iz odeljenja samo zato što je teško bolesna i osoba s invaliditetom, te su iz tih razloga želele da je amputiraju iz odeljenske zajednice. Pored ukazivanja zlostavljane devojčice i njene majke na postojanje problema i molbi da se nešto učini i pomogne joj se, što je trajalo šest dugih meseci, problemi su bivali sve teži, a kulminiralo je porukom bolesnoj učenici da je mole da više ne dolazi u školu, kao i formiranjem grupe na Viberu s ciljem njenog izbacivanja iz odeljenja.

Nakon objave majke na svom profilu na društvenoj mreži FaceBook, dana 26.2.2016. godine, koja je glasila: „U petom razredu osnovne škole u Subotici, par učenica je organizovalo potpisivanje peticije kako bi iz razreda „izbacile“ učenicu koja boluje od iuzuetno teške, neizlečiv bolesti. Nikakvih primedbi na nju, odnosno njeno ponašanje nisu imale, niti imaju, do činjenice da je bolesna. Problem je dermatološki, fizički, te ne ometa bilo koga u razredu u praćenju nastave ili bilo čemu drugom. Interesantno je navesti i da se škola „bavila“ radom s odeljenjem u kojem je devojčica zdravstvenim problemom u „cilju razvijanja njihove empatije“ upravo u vreme dok su pripreme za peticiju bile u jeku. Takođe, indikativno je da postojanje ovih aktivnosti nije uočio niko od nastavnika, ostalih zaposlenih u školi ili roditelja, već devojčica o kojoj je reč i njena majka, odnosno moja Gala i ja. #Pravo na obrazovanje za sve.“, mediji i javnost su burno reagovali, što je progon bolesne učenice od strane grupe devojčica konačno zaustavilo. Nastavila je još samo jedna od njih, ona koja je od početka bila najagilnija u progonu, ćerka direktora škole, zbog čega i postoji sumnja da škola nije reagovala po Protokolu upravo zbog sukoba interesa u kojem su se našli Direktor Škole i njegova ćerka, a zbog čega je zlostavaljana učenica dodatno trpela.

Nakon što je vršnjačko nasilje nad bolesnom učenicom konačno, posle pola godine, prekinuto i to samo zahvaljujući reakciji javnosti, počeli su novi problemi. Žrtvi nasilja biva npr. onemogućavano da učestvuje na takmičenju za koje se uredno prijavila. Direktor tako organizuje takmičenje, na nivou grada, na kojem je učestvovala samo jedna učenica, njegova ćerka, a kada smo i o tome javno progovorile, Direktor počinje da okreće glavu na hodniku od učenice koja je najpre pola godine zlostavljana od strane vršnjakinja, a potom i diskriminisana od strane Škole i odbija čak i da joj otpozdravi na očigled učenika i zaposlenih, pokazujući time kako će proći žrtva nasilja koja progovori. Prekida Direktor i svaku komunikaciju, na koju je po Zakonu, s obzirom na radno mesto na kojem je zaposlen, obavezan, s majkom zlostavljane učenice, a potom počinje i s akcijom kroz medije i državne institucije, u cilju zataškavanja propusta, jer napadi i zastrašivanje najbolja su odbrana, smatrali su, očigledno.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, dana 3.3.2016. godine, samo šest dana nakon što je majka svojom objavom izazvala reakciju javnosti, zajedno s Direktorom Škole, daje izjavu za novinare u kojoj tvrdi, između ostalog, da se: „detaljno upoznao s problemom“, da je „Škola adekvatno postupila“, zatim da „Škola ni u kom slučaju nije zatajila“, kao i da su „disciplinske mere preventivno urađene“.

(Snimak možete poslušati na Youtube-u, koji je dostupan putem linka https://www.youtube.com/watch?v=3cdnbeCDnVc)

Pokrajinski sekretar nije mogao „detaljno da se upozna s slučajem“, jer do tog momenta, nije bio izvršen inspekcijski nadzor, nije čuo drugu stranu, niti video dokaze koji svedoče o nasilju u kontinuitetu za koje je naknadno tokom inspekcijskog nadzora utvrđeno da je trećeg stepena, kao ni one koji su ukazali da je i Škola vršila diskriminaciju ili je video, ali se pravio da ih ne vidi.

Izjava da je „Škola adekvatno reagovala“ je sramna, što dokazuje činjenica da je nakon radionice, koju je sekretar pohvalio, nasilje ekskaliralo i  za epilog imalo pokušaj odstranjivanje učenice iz odeljenja, a o „neadekvatnosti“ učinjenog svedoči i mišljenje Poverenika za ravnopravnost i stav Evropskog suda za pravdu, po kojem se ne može osloboditi odgovornosti dokazivanjem da je preduzimala neke radnje i mere zaštite, već one moraju biti „odgovarajuće“.

Tvrdnja da su „discilinske mere preventivno urađene“ svedoči kako o nepoznavanju slučaja, jer je upravo kao propust konstatovano da vaspitno-disciplinski postupci protiv vršioca nasilja nisu vođeni, tako i o nepoznavanju materije i struke, budući da, iako pravnik, ne zna da se discilinske mere nikad i nigde ne izriču „preventivno“, već kao posledica vršenja inkriminisane radnje.

Sve navedeno postaje još apsurdnije imajući u vidu postojanje dopisa Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice br. 128-614-147/2016-01 od 16.3.2016. godine, u predmetu: „Obaveštenje o ustupljenom predmetu“, koji je potpisao Sekretar lično, kojim ustupa predmet prosvetnoj inspekciji i školskoj upravi Sombor, isti onaj s kojim se, navodno, bio „detaljno upoznao“  i o tome, trinaest dana pre toga, s svom težinom funkcije koju vrši, obavestio širu javnost i osnovano sumnjamo opredelio onašanje prosvetnih organa u Vojvodini. Ako se „detaljno upoznao s predmetom“ zašto ga ustupa Prosvetnoj inspekciji pitanje je jedno, a drugo po kojoj odredbi je imenovani nadležan da se „upoznaje“ s predmetom, po kojoj proceduri to radi i na koji način i šta kada imamo situaciju da je njegovo istupanje u javnosti potpuno suprotno onom što je isnpekcijskim nadzorom utvrđeno?

Osetivši podršku Direktora i institucije, učenice koje su vršile nasilje postaju ponovo osione, kao i njihovi roditelji, jer je neko otvoreno progovorio o postupcima njihove dece. Svi mehanizmi i resursi roditelja, rodbine, Direktora, zaposlenih u Školi, kao i vladajućih partija u Pokrajini koriste se da se slučaj zatašaka, žrtva ućutka, a nasilnici, kao i zaposleni  u Školi koji su ih prikrivali od odgovornosti zaštite, dok žrtvi nasilja nisu pružili neophodnu zaštitu, niti adekvatnu podršku nakon vršnjačkog nasilja kojem je bila izložena. Umesto podrške i Škola počinje da je diskriminiše.

Nadležna prosvetna inspekcija, kojoj se obraćamo tek i nakon što se susrećemo ne samo s vršnjačkim nasiljem i neadekvatnom reakcijom Škole, već sada i s prikrivanjem istog, najpre ne konstatuje nikakve propuste, što čvrsto verujemo da je posledica spornih istupanja Direktora i Pokrajinskog sekretara u medijima, s očiglednim ciljem zatašakavanja slučaja. Potom, međutim, reakcijom republičkih institucija kojima se, nakon očigledne opstrukcije pokrajinskih, obraćamo, pri kontrolnim nadzorima konstatovano je: „utvrđeno je vršnjačko nasilje u 5.3. odeljenju (treći nivo socijalnog nasilja)“, „za učenike za koje je utvrđena učinjena povreda zabrane nije sproveden vaspitno-disciplinski postupak“, što je Škola bila u obavezi da učini po Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, „uočeno je da su neki problemi nastali i zbog nedovoljne uključenosti roditelja u donošenje odluka“, koji nisu bili informisani o problemu koji traje pola godine, već o istom saznaju iz medija,  što svedoči o pola godine zataškavanja na šta majka i ukazuje od početka, zatim utvrđeno je u pogledu propusta oko takmičenja iz Informatike na koje je G.S. onemogućeno da izađe i pored jasno iskazane namere u tom pravcu, u više navrata, „predmetni nastavnik nije obavestio sve učenike o predstojećem takmičenju iz informatike“, „da su učinjeni propusti u organizovanju i realizovanju takmičenja iz informatike, te iako Stručno uputstvo o organizovanju takmičenja i smotri učenika osnovne i srednje škole jasno definiše da je školsko takmičenje obavezni nivo, „izuzev kad je broj prijavljenih učenika manji od pet“, Kalendar takmičenja za tekuću školsku godinu ne prati ovo uputstvo“, „priprema učenika za opštinski takmičenja nije tekla uobičajenim tokom, a učenici nisu imali usmeno obaveštenje o načinu pripreme i vremenu prijavljivanja za takmičenje“, što je za epilog imalo da na takmičenju, na nivou grada, učestvuje za uzrast petih razreda samo jedna učenica, ćerka Direktora Škole koja takmičenje organizuje i pobedila je.

(Zapisnik Prosvetne inspekcije, Sekretarijata za društvene delatnosti, Gradske uprava, Grada Subotice br. IV-04-614-39/2016 od 10.10.2016. godine,

Zapisnik Školske uprave Sombor, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja br. 905-424-614-00137/2016-15 od 16.5.2016. godine)

Međutim, pored svih utvrđenih nepravilnosti za koje Direktor zna, jer su mu zapisnici o izvršenom nadzoru uredno dostavljani, on ponovo izlazi u javnost navodeći, između ostalog, da je Škola sve uradila po Protokolu, da su to konstatovali inspekcijski organi, da je majka odbila medijaciju (što je apsolutno izmišljeno i za šta naravno ne iznosi dokaze), da ne može Škola lične želje da ispunjava, čime svesno obmanjuje medije, zaluđuje žrtvu nasilja i diskriminiše,  a vređa i majku žrtve nasilja, potpuno tendenciozno i neargumentovano navodeći da ona „vrši nasilje“ i to samo iz razloga što su ona i njeno dete javno progovorile, kada više nisu mogle da trpe, i to tek posle šest dugih meseci čekanja i konstantnog nasilja.

(Pismo Direktora s pomenutim klevetama medijima,  a objavljeno u emijisi Život priča, na televiziji s nacionalnom frekvencijom,

Konferencija za štampu – vest „Slučaj devojčice Gale ponovo u žiži javnosti“,      objavljen dana 5.5.2017. godine, na internet stranici TV Subotice)

Za to vreme dok se, npr. u susednoj Crnoj Gori, prilikom edukacije direktora i nastavnika bokokotorske oblasti na temu: „Komunikacija sa medijima u kriznim situacijama“, kao primer negativnog postupanja škole, navodi slučaj Škole „Ivan Goran Kovačić“ iz Subotice u odnosu prema G.S., pokrajinski organi i dalje zataškavaju propuste, Direktor Škole nastavlja s šikaniranjem i učenice i majke, podnošenjem neosnovanih prijava. Epilog svih postupaka pokrenutih protiv majke učenice na inicijativu Direktora i organa na koje su izvršili uticaj je da su neosnovane, pa je tako završen i ideja nadzora nad roditeljskim pravom majke, koju su optuživali što je javno iznela problem, pokušavajući i tako da je zaplaše i ućutkaju, a odgovorne zaštite. Centar za socijalni rad je, međutim, utvrdio da G.S. odrasta u porodičnim uslovima koji podsticajno utiču na njen razvoj, te da nema potrebe za savetodavnim radom s porodicom. Šikaniranje učenice od strane Direktora ne prestaje ni tada, te biva ponovo opstruisana na takmičenju „Bitka za znanje“, gde, iako je najbolje uradila rad, biva diskvalifikovana, jer se član tima, direktorova ćerka, nije pojavila. Nenad Mirkov, kao direktor Škole, znao je kakva će posledica nastupiti po učenicu G.S. na predmetnom takmičenju, ako, Nenad Mirkov, kao roditelj, odluči da se njegova ćerka ne pojavi na takmičenju kao član tima u koji je ušla pod njegovim mentorstvom, ali po ko zna koji put, i tako, svesno kažnjava žrtvu nasilja koja je progovorila.

Potresne pesme koje je zlostavljana učenica počela da piše najbolje svedoče o njenom psihičkom stanju nakon dvogodišnje torture.

„Penjem se na planinu,

želim skočiti.

Približavam se vrhu,

želim se ubiti.

Smrt želim,

od života mi je muka,

međutim,

trese mi se ruka.

Šta sad?

Na korak sam od sudbine,

ali ipak…

Osećam svoj strah da raste.

 

Na kraju, htedoh da se okrenem,

ali, uzalud…

Jer ja se sapletem.

Padam, pitam se kud?

Zatim, ugledam neba siva,

Pokrivena krvlju,

shvativši da sam živa,

ležim, razočarana.“

 

„Ptica leti iznad groba,

meni ispada utroba.

Pesma ptica razbija tišinu,

o grob udaraju grane dok se njišu.

Iznad mene zemlja, zemlja, pa još zemlje,

a ponekad mokro, kad se pas popiša na mene.

 

Grob u prirodi,

sam i napušten,

vreme mi prolazi sporo,

tren po tren.“

 

 

Dana 12.10.2017. godine, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje svoje Mišljenje o spornoj situaciji u školi „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici u kojem navodi: „Škola je propustila da preduzme odgovarajuće i efikasne mere  zaštite maloletne učenice G.S., kao i da uvođenje pravila da svi učenici odeljenja koje pohađa maloletna G.S. moraju i za vreme malih odmora da izađu iz učionice i budu u hodniku škole, dovodi G.S. u posebno nepovoljan položaj zbog njenog zdravstvenog stanja i izlaže je odvajanju i socijalnoj isključenosti. S tim u vezi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti  je dao mišljenje da je OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici da „da je OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici propuštanjem da preduzme odgovarajuće i efikasne mere zaštite maloletne G.S., kao i uvođenjem pravila da svi učenici moraju da izađu u hodnik škole i za vreme malih odmora, povredila odredbe člana 7, a u vezi člana 19. i 27. Zakona o zabrani diskriminacije“.

Evropski sud za ljudska prava, u svojoj praksi, ukazuje na obavezu države ugovornice da preduzme adekvatne i učinkovite mere zaštite u slučajevima nasilja i diskriminacije, odnosno radnje koje pružaju praktičnu i delotvornu zaštitu prava pojedinaca. Država ugovornica se ne može osloboditi odgovornosti zbog povrede prava podnoscioa predstavke dokazivanjem da je preduzimala neke radnje i mere  zaštite. Sud je ocenio da je neophodno da preduzete radnje budu „odgovarajuće“.

(Mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-259/2017-02 od 12.10.2017. godine)

Kada smo poverovale da je pravda konačno pobedila, budući da članovi 110. i 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“ br. 88/17) utvrđuju zabranu diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemiravanja, čije je kršenje, shodno članu 128. stav 2. i stavu 7. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, osnov da Ministar razreši direktora ustanove, Ministar predmet upućuje Pokrajinskom sekretaru, u skladu s članom 166. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a u vezi sa članom 204. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, istom onom Mihalju Njilašu, koji je i bez da se stvarno upoznao sa slučajem, razgovara s žrtvom, njenim roditeljima, bez da je izvršen inspekcijski nadzor, presudio u javnosti da je Škola sve uradila po Protokolu. Pokrajinski sekretar, odnosno Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, naravno, ne reaguje ni na diskriminaciju utvrđenu od strane nadležnog republičkog organa, o čemu nas obaveštavaju dopisom,  dana 18.11.2017. godine, čime pomenuti Sekretarijat nastavlja s tolerancijom prema propustima Škole u slučaju utvrđenog vršnjačkog nasilja trećeg stepena, odnosno činjenice da Škola, odnosno odgovorno lice u njoj, kako nisu vodili vaspitno-disciplinski postupak protiv vršioca vršnjačkog nasilja (utvrđeno Zapisnikom Prosvetne inspekcije o kontrolnom inspekcijskom nadzoru OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Subotici br. IV-04-614-39/2016 od 10.10.2016. godine), tako odgovorno lice nije vodilo ni disciplinski postpak protiv zaposlenih, a prisutna je povreda Zakona o zabrani diskriminacije, konstatovana u Mišljenju Poverenika za ravnopravnost br. 07-00-259/2017-02 od 12.10.2017. godine.

Tako dolazimo u situaciju, da je kršenje Zakona o zabrani diskriminacije od strane Škole, na štetu učenice, utvrđeno od strane nadležnog republičkog organa irelevantno za pokrajinske organe. Postavlja se onda pitanje i delokruga nadležnosti Tima za prevenciju vršnjačkog nasilja, koji je formirala Vlada Srbije, promovišući ga u navodno odlučnoj borbi protiv vršnjačkog nasilja, budući da je oblast obrazovanja preneta u nadležnost severne Pokrajine, odnosno da li predmetni Tim ima ikakve nadležnosti u Vojvodini. O nadležnostima na Kosovu ne vredi ni govoriti.

Napominjemo, da smo u Skupštini Srbije svi slušali obrazloženje Ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u delu gde se izmene odnose na član koji reguliše razrešenje direktora škole, gde nas je Ministar uveravao da je predmetna izmena predložena upravo kao korektivni faktor ukoliko prosvetni organi zataje. U našem slučaju, smatramo, da bi školski odbor postupio po Zakonu, za razliku od Pokrajinskog sekretara kome je nadležnost preneta, ali njemu je oduzeta nadležnost da razreši direktora poslednjim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Da li da se posle, blago rečeno neobjašnjenih postupaka Direktora Škole, Gradske inspekcije i Pokrajinskog sekretara, obratimo Međunarodnom sudu pravde, da tužimo svoju državu zbog sprege između direktora osnovne škola koji je štiteći svoju ćerku upadao u neistine i greške, sve dublje, nanoseći tako nenadoknadivu štetu teško bolesnom detetu, ali i svim drugim učenicima i Školi i jednog neprofesionalnog Pokrajinskog sekretara ili postoje organi u ovoj našoj državi koji hoće i mogu da stanu na put ovakvom ponašanju?

Da li da budem srećna što sam se tokom dvogodišnjeg (ne)postupanja Pokrajinskog sekretara samo razbolela od karcinoma, dok je žrtva nasilja došla u situaciju gde je postojala osnovana bojazan za njen život, budući da pomenuti i bukvalno dovodi do smrtnih posledica, o čemu smo se uverili iz saobraćajne nezgode s smrtnim ishodom koja se nedavno odigrala? Da li su predstavnici pokrajinske vlasti ne samo iznad zakona, nego i iznad života?

Napominjem i da je pre nekoliko dana iz razreda u kojem se predmetno vršnjačko nasilje dešavalo, a Škola ga je zataškavala, otišao još jedan učenik, osmi od kada je na čelo Škole došao Direktor Nenad Mirkov, da sedmoro od osmoro učenika koji su otišli iz odeljenja nisu učestvovali u vršnjačkom nasilju, te da su otišli u drugu školu. Odeljenje o kojem je reč, u vreme dolaska na čelo Direktora Nenada Mirkova, u javnosti poznatog kao „naš direktor“, imalo je 26 učenika, danas 18, a reč je o nekada prestižnoj školi u centru grada u koju su ranije roditelji dovozili decu iz svih krajeva našeg grada.

 

 

Đorđija Aksentijević



KOMENTARI

  1. Majka kaže:

    Istina da se ćerka direktora jako ružno ponaša prema ostalima,čak i prema nastavnicima……bilo je slučajeva da je gurnula decu niz stepenice jer se nisu sklonili kad je dolazila…..a nastavnici šta će ne mogu protiv direktora iako se deca žale….

  2. Marin kaže:

    Nema kraja bahatosti vlasti. Niko nije pošteđen. Najtužnije je kada nepravdu trpe deca. Sramota!

    Zar nema nikoga ko bi stao na put ovoj sramoti?

  3. Majka kaže:

    Moje dete je išlo sa starijom ćerkom Đorđije Aksentijević (Petrić, Savić ili kako se već tada prezivala) u osnovnu školu. Tada su sva deca trpela vršnjačko nasilje koje upravo njena ćerka vršila a majka je u tome pordžavala.
    Koliko se dece tada ispisalo iz tog odeljenja ? To je izgleda gospođa zaboravila.

  4. Sofronije kaže:

    Đorđa. da svi mi koji imamo problema, to iznosimo u javnost poput vas, gde bi nam bilo kraja ? O „vašem“ problemu smo se svi načitali i previše, ovaj maratonski tekst smatram samopromocijom. Mnogi će vas podržati, ali to vam neće puno pomoći ! Imate državne organe, pa na njih vršite pritisak da reše vaš problem. Mi ga nemožemo rešiti, a sem vas, probleme imamo svi, a svakom je svoj problem najveći…

  5. Ksenija kaže:

    Bolesno dete je mesecima trpelo vrsnjacko nasilje, a potom kako vidimo i diskriminaciju od strane skole i niko da je zastiti i niko odgovoran. Alo, Skola je vrsila diskriminaciju nad detetom na osnovu bolesti i vi imate neko „ali“. Sta treba uraditi po vama? Uzeti pravdu u svoje ruke?

  6. Su kaže:

    Sve je jasno, sve je konstatovano. Ipak, niko ništa ne preduzima. Tužno i jadno.

  7. Đorđija Aksentijević kaže:

    Poštovana @Majka, bilo bi lepo da ste se potpisali imenom i prezimenom kada iznosite vrlo teške, a neosnovane optužbe, a verujem i da bi da se krijete iza pseudonima upravo zato što znate da su neistinite. Moja starija ćerka nije nikoga zlostavljala, niti bih ja tako nešto podržala. Proverite u Školi da li je ikada protiv nje vođen disciplinski postupak ili bar da li je postojala prijava po tom osnovu. Kakav ste Vi to roditelj koji je navodno znao da mu je dete zlostavljano, a nije reagovao, tema je za Centar za socijalni rad, te molim urednika sajta da reaguje u skladu s Zakonom i u interesu Vašeg deteta to prijavi. Takođe, krivično delo klevete se sastoji u iznošenju ili pronošenju štogod neistinitog što može škoditi časti ili ugledu, a teži oblik je ako je kleveta učinjena putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava, stoga molim odgovorne da izneseno, ukoliko nisu dostavljeni dokazi za isto obriše, jer klevetu, shodno zakonu čini i onaj ko neistinitosti „pronosi“ ili da dostavi podatke o osobi koja je isto navela, kako bi imala mogućnost da adekvatno reagujem.

  8. Đorđija Aksentijević kaže:

    Poštovani @Sofronije, nije mi namera bila bilo koga da opterećujem. Elektronski mediji su upravo zgodni, jer pročitate šta želite, koliko i kada želite. Ne iznosim ja svoje lične probleme kada mi se npr. pokvari mašina za veš, pukne cev i sl. Tekst jeste obiman i nije mi ideja bila da se kompletan objavi, već samo da redakcija ima sve dokaze kojim bi mogla da potkrepi suštinu, a to je:

    – da je dete teško bolesno trpelo vršnjačko nasilje trećeg stepena 6 meseci i da pored svih naših molbi niko od nadležnih nije hteo da joj pomogne,
    – da ni protiv jednog učenika ili nastavnika nije vođen disciplinski postupak zbog situacije koja je nastala i trajala nedopustivo dugo, a Protokol je to izričito predvideo, bar kada su učenici u pitanju,
    – da je učenica trpela pritiske i uskraćivanja što je progovorila o nasilju koje je nad njom, dokazano, vršeno,
    – da je Škola prekršila Zakon o zabrani diskriminacije na štetu učenice zbog bolesti što je zakonom predviđen razlog za smenu direktora
    – da je sve navedeno utvrđeno u zapisnicima državnih organa
    – da nije utvrđena odgovornost i sankcije za one koji su do istog doveli iako zakon to predviđa,
    -da je međunarodni sud pravde zauzeo stav da se država ne oslobađa odgovornosti ako je žrtvi diskriminacije pružala zaštitu, već samo ako je zaštitila.

    Pričam i pišem, jer nam je iznošenje priče u javnost i omogućilo da učenica nastavi da koristi svoje pravo na školovanje i donekle nas štitilo od odmazde, a verujemo da će pomoći i drugoj deci i roditeljima koji se nađu u istoj ili sličnoj situaciji. Verujem, takodje, da svak pokuša da pokrene točkić u sistemu na koji naiđe, a koji ne funkcioniše, Subotica i Srbija bi bile lepše mesto za odrastanje naše dece i život svih nas.

  9. Ivana kaže:

    Đorđija, vrlo dobro ti znas kakve si gadosti radila i govorila. Moja prijateljica je zbog vas vodila dete kod psihologa 2 godine i sad kad si se pojavila u medijima žena ponovo uzima terapiju .

  10. Josip kaže:

    Ne znam za „gadosti“ koje da mogu argumentovali bi, ali znam za Ivaninu cenu i (ne)sposobnost.

    Napad botulja je siguran znak da je žena koja se bori za svoje dete u pravu. Neko ne može da shvati ni ljubav, ni požrtvovanost.

    Podrška za borbu do kraja!!!

  11. Petar kaže:

    Sofronije je u pravu, treba tuziti i skolu i odgovorno lice, ljudski oni ne umeju. Po dzepu ih treba udariti pa neka im botovi skupljaju dobrivoljni prilog.

    Direktor i njegova porodica maltretiraju i decu i zaposlene u skoli, za dve godine direktorivanja novi stan, opremljen i namesten, novi auto, putovanja, a pored oca i cerki sada se i majka ukljucila u donosenje odluka, a vi botovi pisite i lajkujte za salamu i majonez.

    Cekamo da cujemo koliko su rebnuti po dzepu.

  12. ledenjak kaže:

    Ja bih rekao da se pravda potraži na sudu I onda neka se tačno utvrdi ko šta, kad i kako. Medjutim, s obzirom da živimo u truloj državi ,biće ono ko ima više para i težu vezu

  13. zoro kaže:

    Bolesnu učenicu su maltretirale vršnjakinje, Škola umesto da joj pruži zaštitu slučaj je zataškavala i diskriminisala zlostavljanu učenicu, deca beže iz razreda, iz Škole… Umesto javnog priznavanja grešaka i izvinjenja odgovornih, te pokušaja da poprave učinjeno, sada organizuju botovanje. Mizerija. Da su imali savesti i morala, reagovali bi, neophodne su sankcije, novčana za direktora, a treba i državu tužiti Međunarodnom sudu pravde. Otišlo je predaleko, misle da su Bogovi. Granica je pređena. Nadaju se da će preleteti nakon promene vlasti? „Sever pamti“, a srećno botovanje ljudskom talogu i danas! I da, treba da ostane taj direktor na čelu Škole, jer je on slika i prilika ove vlasti i predstavlja je na pravi način, a posle neće moći da se peru jedni od drugih kako nisu znali. Do guše su svi u ovome i SVM i SNS i Direktor Mirkov.

  14. Salamander kaže:

    Ni sam ne znam kako bih okarakterisao sve ove komentare…naime pažljivo sam pročitao navedeni tekst i mogu da kažem samo žalosno kuda ide ovaj svet – svet zatrovan politikom gde više niko ne može da ostvari svoja prava osim onih koji su „zaslužni“. Događaju se strašne stvari i u drugim školama i mogu samo da kažem da treba prvo vaspitati roditelje, a nakon toga i decu da budu tolerantna. Mi se kobajagi ograđujemo nekim zakonima i pravilnicima a u stvarnosti ne rešavamo baš ništa. Nastavnici su nekada imali autoritet, a danas mogu samo da „zapišu nemili događaj“ i onda treba da prenese zapisnik školskom pedagogu i psihologu koji treba da nešto kao urade…ako dobiju dozvolu od direktora …prođe voz ako se ne učini nešto na licu mesta jer dete ne shvata da nešto radi pogrešno.

  15. igor kaže:

    karma je cudo… zato pokrajinski ministar sad nepspava mirno nego na savesti ima dusu coveka!

  16. Don Kihot kaže:

    @ivana možda je potreba za psihijatrom kod majke i ćerke nasledna?

    Majka bolesne devojčice je iznela argumente i dokazane činjenice, a Vi klevećete. Vaš komentar ima istu težinu kao da ja sada napišem da ste Vi maltretirali fizički i psihički svoje dete.

    I ako ste bot, budite čovek! Nije sve politika, nečiji životi su u pitanju. Ne provocirajte sudbinu!

OSTAVITE KOMENTAR