Obeležen kraj žetvenih radova-Dužijanca 2012.

Glavna manifestacija Dužijance, svečanosti kojom se u Subotici obeležava kraj žetvenih radova održana je juče, kada su hleb od novog žita gradonačelniku Subotice, Modestu Duliću predali bandaš i bandašica Marko Križan i Snežana Nović. Kada je primio hleb gradonačelnik je istakao da je hleb, kruv i kruh koji je primio simbol zajedništva, rada, truda i zalaganja, kao i simbol nove nade, vere u bolje sutra.

– Održana je 102. Dužijanca. Reč je o gradskoj manifestaciji, koja je postala i simbol grada. Obeležava kraj žetvenih svečanosti i od toga žita hranićemo se nedelju dana. Na žalost, ove godine je bila velika suša i zato od države tražimo da proglasi elementaru nepogodu i pomogne poljoprivrednicima. Mi smo preduzeli određene mere za dodelu subvencija – rekao je gradonačelnik Modest Dulić.

 

Svečana povorka, predvođena bajraktarem na konju sa zastavom “Dužijance”, juče je krenula od katedrale Svete Terezije Avilske do Trga slobode, gde su ih dočekali Subotičani i gosti. Bila je to prilika da prisutni vide konjanike u svečanoj graničarskoj nošnji, veliku krunu i klas žita, defile kulturno-umetničkih društava iz Vojvodine, Hrvatske i Mađarske i sve ono što karakteriše običaje u sklopu Dužijance.

 

Dužijanca je običaj ovdašnjih naroda kojim se obeležava završetak žetve i po tradiciji slavi pravljenje novog hleba i zahvalnosti Bogu za dobar rod pšenice. Prekretnicu u obeležavanju Dužijance čini 1911. godina kada je monsinjor Blaško Rajić, župnik crkve Svetog Roka u Subotici, porodično slavlje preneo i u crkvu.

 

Manifestacija je počela 25. aprila blagoslovom mladog žita, a biće završena u poslednjoj nedelji avgusta „Bunarićkim proštenjem“. Organizator Dužijance, kao i prethodnih godina je Hrvatski kulturni centar Bunjevačko kolo.

 

Manifestacija se održava uz finansijsku podršku grada Subotice sa milion dinara, Hrvatskog nacionalnog veća sa 200.000 i Vlade Srbije sa 100.000 dinara, uz pomoć donatora i sponzora.

 



KOMENTARI

  1. miXa kaže:

    „Hrvatski kulturni centar Bunjevačko kolo“ – Malo mi je ovo nelogican naziv. Zar nisu Hrvati i Bunjevci dve odvojene nacije slicnih kultura?

  2. Ivica kaže:

    miXa:

    „Hrvatski kulturni centar Bunjevačko kolo“ – Malo mi je ovo nelogican naziv. Zar nisu Hrvati i Bunjevci dve odvojene nacije slicnih kultura?

    miXa, nema potrebe da pokrećeš bespotrebnu raspravu (ne znam da li ti je to namera)…Duštvo kada je nastalo, Bunjevci nisu bili nacija, već su pripadali Hrvatima (nećemo sad o tome kako je došlo do toga, šta je rađeno nasilno, šta dobrovoljno itd…), ista je situacija i sa HKC Bunjevka npr…. Poslednjih nekoliko godina, kako se uvodi demokratija, građani mogu da se izjašnjavaju kako žele, pa i kao eskimi….takođe mogu i da zatraže svoja ustavna prava u skladu sa tim. To da li zbog toga treba menjati naziv jedne kulturne ustanove ili ne, je već za ozbiljnu diskusiju…S jedne strane zvanično imaš zastupljenu i jednu i drugu naciju, dok sa druge imaš naziv jedne ustanove koja, od nedavno, pripada samo jednoj od njih dve, a u svom nazivu, po kojem je gradila svoj identitet već 42 godine, stoji ime druge nacije…Ako na to dodaš činjenicu da se Hrvati u Subotici ne odriču svog bunjevačkog porekla (odnosno grane), onda je možda logično da se taj naziv ne menja, osim ako predstavnici druge nacije smatraju da ih to na neki način ugrožava….

  3. miXa kaže:

    @Ivica Nije mi cilj da vredjam, nego mi je ta stvar zapala za oko i skroz mi je nelogicna uzimajuci u obzir trenutnu politicku retoriku ove dve nacije. Da se razumemo ja ne pripadam ni jednoj ni drugoj. Uglavnom se slazem sa tobom, osim u jednoj stavci „Duštvo kada je nastalo, Bunjevci nisu bili nacija“, pravilnije je reci „Duštvo kada je nastalo, Bunjevci nisu bili priznata nacija“. Zasto bi onda u suprotnom u centru Novog Sada na tabli o pripajanju Vojvodine Srbiji izmedju ostalog pisalo i  „Velika skupština Srba, Bunjevaca i drugih slavena iz Banata, Bačke i Baranja“…

    Opet kazem, nije mi cilj da vredjam niti imam nesto protiv naziva KUD-ova.

  4. .......... kaže:

    Vecerenji programi su ove godine prosli uz neobicno malo publike. Eto dokle smo stigli,narod vise nema  ni za provod na Duzijanci.

  5. Vojislav kaže:

    Dužijanca je prerasla u stranačku manifestaciju a trebalo bi da bude proslava svih građana Subotice jer to i građani finansiraju. Baš zbog stranački obojene proslave bilo je i malo publike. Više je bilo učesnika u proslavi, raznih gostiju i ostalog osoblja nego što je bilo publike. Nešto treba uraditi po tom pitanju, da se cela Subotica digne na noge, a ne samo jedna grupa po stranačkoj pripadnosti.

  6. Ana kaže:

    Organizator Dužijance, kao i prethodnih godina je Hrvatski kulturni centar Bunjevačko kolo.
    A  finansira grad Subotica :cry:interesantno …. 

  7. Stipan kaže:

    Bunjevci… bunjevci… ne vodite računa o detaljima. Kruv vam je kandar malo zagorio, a polgarmešteru se više sviđa onako malo bliđi… žuće kore… a vi politički neiskusni… 😀

  8. Sugradjanin kaže:

    Duzijancu finansiraju SPONZORI razni, a grad, jedan manji deo i ostavite se vise ko kome pripada posebno ovi sto nisu ni Bunjevci ni Hrvati.

     

  9. Dorozsmai Jòzsef kaže:

    kako se zvala i koje finansirao ovu manifestaciju kada su kruh predali direktno vodju nacije viceadmiralu Horti Miklosu?

  10. Iby P. kaže:

    Tisztel József,

    „A magyar kenyér ünnepe“  elnevezése volt az ünnepsegnek – 1941 Augusztusában.  Remélem  a kérdésének nincsen politikai jellege??!!

    Tisztelettel 

  11. Dorozsmai Jòzsef kaže:

    Tisztelt Iby köszönöm az informàciot  kérdésem jellege?  mindenki ùgy értelmezi  ahogy  a szive diktàlja

  12. Ana kaže:

    Od porodičnog žetvenog slavlja razvila se u Subotici javna, bunjevačka, proslava završetka žetve! Dužijanca se javno prvi put proslavila 1911. godine. Nikako u isto vrime župnik Blaško Rajić osnivo je „Katoličko divojačko društvo”, i kako su mnoge članice bile risaruše, pridložio je da zajednički proslave dužijancu. Tako je uz zahvalnicu u Kerskoj crkvi, iste godine, bila proslavljena žetvena svečanost i priređena zabava. Bila je to opšta bunjevačka proslava di se među momcima biro bandaš, a med divojkama bandašica.

  13. freelancer kaže:

    Vojislav:

    Dužijanca je prerasla u stranačku manifestaciju a trebalo bi da bude proslava svih građana Subotice jer to i građani finansiraju. Baš zbog stranački obojene proslave bilo je i malo publike. Više je bilo učesnika u proslavi, raznih gostiju i ostalog osoblja nego što je bilo publike. Nešto treba uraditi po tom pitanju, da se cela Subotica digne na noge, a ne samo jedna grupa po stranačkoj pripadnosti.

    *ta reći, a ne zaplakati… Kad si u pravu…

    Lepo je to što je, sa par rečenica, na ovom portalu obeležen ovaj praznik. Manifestacija, koja je nekada označavala LETO u našem kraju. A onda je došla 1988. Uzalud pišem, na svim stranama, „nekada smo živeli jedni sa drugima, a sada jedni pored drugih“. Tri godine kasnije, počelo je treće besomučno „oplemenjavanje“ Vojvodine. Nekim drugim običajima, navikama, mentalitetom. DALEKO da imam IŠTA protiv. Ali… Dočekali smo da je Dužijanca HRVATSKA (ma nemoj), da su npr. na Krajiškim poselima, uglavnom, nepoželjni oni koji nisu ortodoksni Srbi, da se proslava St. Ištvana smatra nacionalističkim praznikom, jer ga eto slave Madjari…. @Ivica… nisi u pravu… NE VALJA NAM POSAO. Uzgred, svi, bez obzira na ove nacionalne „atribute“, u istim smo g****ma. 

  14. Iby P. kaže:

    Dorozsmai Jòzsef:

    Tisztelt Iby köszönöm az informàciot  kérdésem jellege?  mindenki ùgy értelmezi  ahogy  a szive diktàlja

      

    Tisztelt József,

    Tiszteletben tartom az Ön nemzeti hovatartozási érzelmeit, de nem találom elfogadhatónak a „provokációra“ utaló hangnemet. Csak hogy ne legyen félreértés    – egy kis viszatekintés: 

    „Új kenyér ünnepének“ eredete évezredekre nyúlik vissza, egészen az Ószövetség koráig, mikor az emberek megünnepelték az aratást, a búza betakarítását, s ilyenkor sütötték meg az első kenyereket az új termésből.  Magyarországon az hogy Augusztus 20-a Szent István ünnepe mellett egyben az új kenyér ünnepe is legyen az az Országos Nemzeti Szövetségtől származott. 1903-ban,  ugyanis ők javasolták, hogy a túlságosan egyházi színezetű nemzeti ünnep  világi jellegét „erősítendő“ a Szent István-napi ünnepségek valahogy az aratóünnepekkel „hozassanak kapcsolatba“. Az MKP az Országos Nemzeti Szövetségnek a javaslatát  meg is valósította. Formai szempontból  a mai  kenyérünnepek  a háború előtti magyar kenyérünnepekkel mutattak némi  rokonságot , hiszen az MKP vezérét és a politikai rendőrség főnökét 1945-ben és 1948-ban Kecskeméten éppúgy Porta triumphalisszal fogadták és currus triumphalisszal vitték a városba, mint a kormányzót 1941-ben Szabadkán, és a kenyér apoteózisát éppúgy előadták, mint 1937-ben Szegeden.

    Szabadkán a kenyér ünnepe először  az egyház által került megrendezésre 1911-ben, Blasko Rajic plébános jóvoltából.  (Az első „városi“ ill. („polgári“) viszont 1968.-ban). 1911-ben mint  horvát (bunyevác) népszokásként  kezdték ünnepelni  a sikres aratást (betakarítást) hállát adva  Istennek a jó termésért. Akkoriban a magyar  ajkú lakóssag inkább  a Szent István napot ünnepelte . A későbbiekben szabadka lakossága függetlenül a nemzetiségétől szívessen ünnepelte és  hagyományaikkal és népviseleteikkel mindannyian jelen voltak.

    Tapintatlanság és kész vétek  “elpolitizálni” egy hagyományt.

    Tisztelettel

  15. Iby P. kaže:

    Od davnina, širom sveta žetelačka svečanost je godišnja proslava koja se javlja u vrijeme glavne berbe određene regije. S obzirom na razlike u klimi i usevima širom sveta, žetelačka svečanost se održava u različito vreme . Znači nije prisutno samo na našem podneblju i nije je poteklo ma od koje narodnosti  niti se može ili sme smatrati isključivo zaslugom jedne nacije.  Žetelačke svečanosti karakterišu slavlja, kako porodične tako i javne, s namirnica koje su izvučene iz useva koji se ubiraju u vrijeme festivala. Dovoljno hrane i  završetak žetelačkih svečanosti  su u središtu proslave. Karakteriše ih dobra hrana, vedrina, zabava, zadovoljstvo, druženje i  takmičenje,  širom svijeta.

    Mislim da je ma kakva provokacija bazirana na nacionalnoj osnovi prosto zlonamerna i neumesna. Bilo bi mnogo bolje da negujemo običaje umesto da ih povezujemo sa politikom.

    Sa poštovanjem 

  16. Dorozsmai Jòzsef kaže:

    Tisztelt  Iby

    Nem volt szàndékomban senkit provokàlni csak arra szeretem volna ràmutatni hogy valamikor volt màskéb is és egy nemzetnekse nincs joga valamit kisajàtitani ami közös nincs szàndékomban régi sebeket ùjra feltépni de vannak akik ugy gondoljàk hogy az màr beheget és mellete lehet ùjat tépni a nemzeti hovatartozàsom  igen bonyolult 42 éve egy màsik orszàg hüséges àlampolgàra vagyok édesanyàm leànykori neve OVICSAL végzödik
    Tiszteletel
    Dorozsmai Jòzsef
    ui

    a diadalkaput és koszorut  megértettem volna Magyarul is     

  17. freelancer kaže:

    Iby P.:

    Od davnina, širom sveta žetelačka svečanost je godišnja proslava koja se javlja u vrijeme glavne berbe određene regije. S obzirom na razlike u klimi i usevima širom sveta, žetelačka svečanost se održava u različito vreme . Znači nije prisutno samo na našem podneblju i nije je poteklo ma od koje narodnosti  niti se može ili sme smatrati isključivo zaslugom jedne nacije.  Žetelačke svečanosti karakterišu slavlja, kako porodične tako i javne, s namirnica koje su izvučene iz useva koji se ubiraju u vrijeme festivala. Dovoljno hrane i  završetak žetelačkih svečanosti  su u središtu proslave. Karakteriše ih dobra hrana, vedrina, zabava, zadovoljstvo, druženje i  takmičenje,  širom svijeta.

     

    Mislim da je ma kakva provokacija bazirana na nacionalnoj osnovi prosto zlonamerna i neumesna. Bilo bi mnogo bolje da negujemo običaje umesto da ih povezujemo sa politikom.

    Sa poštovanjem 

    DA! trebalo bi… Kao i mnogo toga još. Ali, da li baš svako od nas ulaže i onaj minimum dobre volje da tako bude? Još uvek ne znam odgovor. Ili se pravim da ga ne znam. Ne želim. Postoji količina istine, koju ne želim da znam, jer ne bih mogao da je podnesem 🙁

  18. Zmaj kaže:

    Ličko poselo i dane Tesle, bi trebala da financira Hrvatska vlada, pa pobogu oni su ih iz domova proterali, oni su njihovi sugrađani, a Bunjevci su dobro živeli u Srbiji i pre nego se hrvatska vlada upetljala i slave Dužjancu duže nego ta hrvatska u današnjem obliku postoji.
    Napravili su zlo,progon i klanicu u hrvatskoj pa bi sad isto da donesu i u Srbiju. Tužno, ali uspeli su da unize nizom sitni ekcesa ovakav divan skup, naših Subotičkih žetalaca , na čelu sa Bunjevcima. Bunjevci pogotovo ovakvi podeljeni poslužiće samo kao moneta za hrvatsko – srpsko potkusurivanje.

OSTAVITE KOMENTAR