Od „Carstva dobre hrane” ostala pustoš

Do kraja meseca trebalo bi da se pojavi oglas kojim se traži kupac za prodavnice nekadašnje mesne industrije „29. novembar“ u Subotici, Čantaviru i Bačkoj Topoli, za deo proizvodnih mašina i opreme, kao i za vozila prenosi Politika.

29-novembar_kapija[1].png

 

Od ogromnog industrijskog parka i nekada jedne od najsavremenijih klanica u zemlji, poznate po sloganu „Carstvo dobre hrane“, ovi delovi su trenutno jedino za šta se još može naći kupac. Prema nezvaničnim podacima na prodaju se nudi samo ono za šta postoji interesovanje potencijalnih kupaca. Pre toga, 5. oktobra, Agencija za privatizaciju oglasila je da „29. novembar“ izdaje na godinu dana u zakup poljoprivredno zemljište površine veće od 62 hektara u naseljima Male Pijace i Horgoš, a pismene ponude treba da budu dostavljene do 25. oktobra.

 

Tako se nekadašnji gigant sada prodaje u delovima od kojih su neki još uvek toliko veliki da za njih nema kupca. Mesna industrija „29. novembar“ prestala je sa radom pre više od šest godina, Privredni sud u Subotici, na zahtev poverilaca, proglasio je stečaj maja 2009, da bi se septembra te godine, usled nepostojanja programa reorganizacije, nastavio bankrot.

 

To je podrazumevalo pokušaj prodaje fabrike. Pre stečaja prodaja je pokušana tri puta. Prvi put neposrednom pogodbom novembra 2009, nakon toga javnim nadmetanjem novembra 2010, pa javnim prikupljanjem pisanih ponuda februara 2011, i ponovo u aprilu iste godine još jednom javnim prikupljanjem pisanih ponuda. Poslednji pokušaj oglašen je juna prošle godine kada je pokušana prodaja celine 1, kako se zove u oglasu, odnosno onoga što čini srž same fabrike smeštene u industrijskoj zoni u naselju Aleksandrovo. Fabrika je procenjena na 751,5 miliona dinara, a jedina ponuda stigla je na 81 milion dinara, te ju je odbor poverilaca odbio, jer je činila tek 10,77 odsto procenjene vrednosti. Umesto fabrike, Agencija za privatizaciju uspela je da proda tek delove njene imovine, tj. prodavnicu u Subotici za 5,2 umesto 6,4 miliona dinara, i deo neke opreme za 1,2 miliona dinara.

 

Tako se za ovu fabriku, nekadašnji sinonim za uspešnu industriju, nikada nije našao kupac. Osim jedne kratke epizode 2010, kada je nakon nekoliko meseci kupac odustao i vratio fabriku Agenciji u čijim rukama je 93,9 odsto kapitala. Prema rečima Ištvana Huđija, sekretara Saveza samostalnog sindikata, ovo je i jedina fabrika gde radnici nisu dobili ništa od zaostalih zarada, tako da oko 1.500 bivših radnika potražuje oko 1,5 miliona evra. Deo nadoknade dobilo je tek oko 200 radnika koji su 2000. godine otišli iz fabrike kao tehnološki višak.

 

Fabrika „29. novembar“ danas je zakorovljena, devastirana firma u čijim praznim halama je teško „sresti“ duh nekadašnjeg giganta mesne prerađivačke industrije. Kapital „29. novembra“ preselio se u istoriju kada su ovu fabriku osnovali preduzimljivi Konen i Harman 1894, koji su prvi odavde izvozili meso i mesne prerađevine, da bi tu tradiciju nastavio i „29. novembar“. Međutim, nakon njenih finansijskih nedaća poslednjih nekoliko decenija, a posebno nakon stečaja i prestanka rada, stručnjaci smatraju da je nerealno da neko u ovoj fabrici i dalje vidi potencijal za mesnu industriju, te da je njena vrednost pre svega u površini od preko 50.000 kvadratnih metara.

 

Politika



KOMENTARI

  1. Neša kaže:

    Naslov: Od „Carstva dobre hrane” ostala pustoš

    A šta je na mestu fabrike Zorka? Šta je na mestu drvare preko puta Majšanskog mosta? Šta je na mnogo drugih mesta? Pustoš, jad, beda, čemer, zebnja, beznađe…

    Ma, nemam više volju ni da pišem! Iskreno, umorio sam se za sve ove godine i više puta naje*ao zbog toga braneći interese društva tj. onih koji su me za sve to vreme bledo gledali i statirali.

  2. zorandjala kaže:

    dali se nekad neko zapitao od toliko stecajnih upravnika dali je neki uspeo da spasi nesto ili su oni sluzili da uniste jos ono malo sto je ostalo. jad i cemer od nekada velikog giganta a danas netreba ni miliji babovici i komp/.

  3. mister kaže:

    Sta ocekivati da ce ostati posle Toleta Karadzica??!

  4. Xmen kaže:

    Ma i Tole i ostala kompanija u 29-om, Pa Duško Petrović u Zorci… ma pojedinci da se triput rode nisu toliko vredni, koliko su štete naneli privredi grada, a da nepričam koliko su ljudi ostavili bez hleba i perspektive !

  5. Traktorista kaže:

    Na kraju će biti kao i sa Zorkom, sravniće postrojenja, ostaće šut i natopljena zemlja koječime. Pa će onda doći strani investitor i izgraditii fabriku na najkvalitetnijoj crnici prve kategorije (kao i u Malom Bajmoku !!!! ) …

    a ova pustara će zjapiti … zjapiće kao i umovi nadležnih, prazni !!!!

    ko je vama dao prelazne ocene??? glas znamo ko vam je dao ! al vam ne znamo teče i stričeve.  

     

  6. pzpepelino@gmail.com kaže:

    Ovo ceka i  sever ta fabrika ce nestat

  7. atila kaže:

    beda sramota najace fabrike smo imali u Subotici sever zorka 29novembar integral idajos nabrajam sve ove fabrike su izvozili svoje robe i znanja u inostrqanstvo a nasa politika sveje upropastila a mnogi judi ostali bez posla a sad svi veliki kerovi u skupstini se pitaju zasto svi a nesamo omladina ide da radi u inostranstvo tu vise nema leba za ovaj narod.nek prodaju ili nek izdaju te povrsine stranim ulagacima nek prave grade nove fabrike da ima radnih mesta za narod 

     

  8. Anonimni kaže:

    Ja samo ne razumem zašto sve treba da se proda sruši proda strancima oni kao znaju da rade a kao mi bez njih ne znamo ,zašto nekome ko je moćan u ovom gradu ne dozvole da oni rade za svoj grad da nam ne uzimaju još ovo malo što nam je ostalo od grada.Pa verujem da puno njih u ovom gradu ko ne radi kod stranih preduzetnika za koliko se radi i pod kojim uslovima građani Subotice radi.Uovoj državi i u ovom gradu se samo raduju kada se čuje nešto novo dolazi jedan Švabo,Austrijanac….otvara firmu koju su već naši preci teškom mukom digli i dolaze za mizernu platu muče našu decu pitam se samo dokle

     

     

     

  9. freelancer kaže:

    Zanimljiva mi je konstatacija "stručnjaka" pri kraju teksta: "stručnjaci smatraju da je nerealno da neko u ovoj fabrici i dalje vidi potencijal za mesnu industriju". Feeenooomeenaaaaalno! (ovo napisano se izgovara kao i Radovan III u istoimenoj predstavi).

    Ok. Evo priznajem da sam totalni laik (dileja, dilajla, šaban, što bi se reklo, ne ljutim se…) za ekonomiju, poljoprivredu – odsek stočarstvo, etc. etc. Medjutim, voleo bih da mi neko odgovori na nekoliko pitanja. Verujem da medju čitaocima i komentatorima ima i stručnih po ovom pitanju. Elem,

    Zašto nema potencijala za mesnu industriju?

    Ako zanemarimo stanje objekata (devastirano, traži veliko ulaganje i temeljnu obnovu), zatim nedostatak opreme (razvučeno, prodato ili propalo), u čemu je ZAPRAVO suština problema? Nedostatak SIROVINSKE BAZE??? Opa, Djurdja! E ovo automatski povlači sledeće pitanje:

    Zašto nema sirovinske baze?

    Uzgoj stoke nerentabilan. A je l'? O ovome bi se mogla disertacija napisati. Jer, zašto bi ratari prodavali žetvu proizvodjaču stočne hrane, a ovi opet vraćali istu stočarima, koji bi opet uzgojili stoku i napravili SIROVINU mesnoj industriji? I usput imali posla svi! Ratari da proizvode više, stočari da uzgoje, a mesna industrija da proizvede FINALNI PROIZVOD. Stvarno… ZAŠTO BI?

    Zašto bi, ako je jednostavnije NE DOZVOLITI da se ustanovi PARITET svih ratarskih kultura (medjusobno svaka žitarica ili industrijska biljka, a one opet sve u odnosu prema vrednosti stoke, A BILO JE TAKO, nekada davno, pre nego što su goli Golići počeli da prave državu i PRE opšte nestašice slanine u vreme onih vozova – za mazanje šina – ko nije razumeo). Zašto bi, ako se na taj način DESTIMULIŠU i zavrću do besvesti i oni najuporniji i najvredniji paori???

    Zašto bi, ako DRŽAVA može da decenijama pljačka zemljoradnika, da otkupljuje žetve u BESCENJE ("kao" za robne rezerve), a kasnije to isto da preprodaje na berzi i izvozi po višestruko povoljnijim cenama? Kako se to zove? Mešetarenje? Nakupci, preprodavci, muljatori? KAKO?

    Zašto bi, ako je državi lakše (odnosno samo POJEDINCIMA u vladajućim strukturama) da dozvoli izvoz naših (još uvek većinom čistih) ratarskih kultura da bi sledećeg proleća UVOZILA to isto, ali GMO i od toga pravila stočnu hranu? Kome? Domaćim farmama? Kojim? Za proizvodnju mleka? Mesa?

    Zašto bi, ako je državi lakše (odnosno, opet POJEDINCIMA; pajserima u raznim ministarstvima) da odobri besomučan uvoz mesa? Polutki zamrznutih pre XY godina za nečije robne rezerve, kojima ističe rok trajanja i treba ih nekome uvaliti da bi se te "nečije" robne rezerve obnovile. Da li vam je, gospodo, poznat podatak koliko se stotina HILJADA TONA mesa uvozi godišnje u Srbiju, odakle i koliko to košta u MILIONIMA eura (ili hoćete u dolarima?). Ti podaci su dostupni. Ja ih znam. Ono što ne znam je koliko se koji PAJSER ugradio u pojedine dozvole za uvoz…

    Ima još toga… ZAŠTO BI…?

    Ima li neko smisleni odgovor. Možda ja grešim? Dakle, sje**smo preradjivačku industriju (ne samo mesnu), primarna poljoprivredna proizvodnja NA KOLENIMA, a i ona će u ***** , jer posle GMO kultura ni korov više neće rasti i…? Šta onda? I hleb će se uvoziti?

    Neka mi sad lupa minuse ko god hoće i prigovara "lako je da palamudiš iz neke EU države"… E pa gospodo, ja sam i otišao ne zato što ne volim svoju ZEMLJU, zemlju Srbiju, već zato što ne volim DRŽAVU Srbiju… Ali pre toga, neka mi neko ponudi neki smisleni odgovor…

    Nije svejedno…

     

  10. zorandjala kaže:

    mesna industrija nam netreba. evo razlog.danas se radi po sistemu matijevic. a to je netreba poljoprivreda ,stocna hrana,netreba ni stoka.neko uveze smtznute polutke ja preradim prodam ,ruka ruku mije i svi zadovolni.

  11. of kaže:

     

    freelancer:

    Zanimljiva mi je konstatacija "stručnjaka" pri kraju teksta: "stručnjaci smatraju da je nerealno da neko u ovoj fabrici i dalje vidi potencijal za mesnu industriju". Feeenooomeenaaaaalno! (ovo napisano se izgovara kao i Radovan III u istoimenoj predstavi).

    Ok. Evo priznajem da sam totalni laik (dileja, dilajla, šaban, što bi se reklo, ne ljutim se…) za ekonomiju, poljoprivredu – odsek stočarstvo, etc. etc. Medjutim, voleo bih da mi neko odgovori na nekoliko pitanja. Verujem da medju čitaocima i komentatorima ima i stručnih po ovom pitanju. Elem,

    Zašto nema potencijala za mesnu industriju?

    Ako zanemarimo stanje objekata (devastirano, traži veliko ulaganje i temeljnu obnovu), zatim nedostatak opreme (razvučeno, prodato ili propalo), u čemu je ZAPRAVO suština problema? Nedostatak SIROVINSKE BAZE??? Opa, Djurdja! E ovo automatski povlači sledeće pitanje:

    Zašto nema sirovinske baze?

    Uzgoj stoke nerentabilan. A je l'? O ovome bi se mogla disertacija napisati. Jer, zašto bi ratari prodavali žetvu proizvodjaču stočne hrane, a ovi opet vraćali istu stočarima, koji bi opet uzgojili stoku i napravili SIROVINU mesnoj industriji? I usput imali posla svi! Ratari da proizvode više, stočari da uzgoje, a mesna industrija da proizvede FINALNI PROIZVOD. Stvarno… ZAŠTO BI?

    Zašto bi, ako je jednostavnije NE DOZVOLITI da se ustanovi PARITET svih ratarskih kultura (medjusobno svaka žitarica ili industrijska biljka, a one opet sve u odnosu prema vrednosti stoke, A BILO JE TAKO, nekada davno, pre nego što su goli Golići počeli da prave državu i PRE opšte nestašice slanine u vreme onih vozova – za mazanje šina – ko nije razumeo). Zašto bi, ako se na taj način DESTIMULIŠU i zavrću do besvesti i oni najuporniji i najvredniji paori???

    Zašto bi, ako DRŽAVA može da decenijama pljačka zemljoradnika, da otkupljuje žetve u BESCENJE ("kao" za robne rezerve), a kasnije to isto da preprodaje na berzi i izvozi po višestruko povoljnijim cenama? Kako se to zove? Mešetarenje? Nakupci, preprodavci, muljatori? KAKO?

    Zašto bi, ako je državi lakše (odnosno samo POJEDINCIMA u vladajućim strukturama) da dozvoli izvoz naših (još uvek većinom čistih) ratarskih kultura da bi sledećeg proleća UVOZILA to isto, ali GMO i od toga pravila stočnu hranu? Kome? Domaćim farmama? Kojim? Za proizvodnju mleka? Mesa?

    Zašto bi, ako je državi lakše (odnosno, opet POJEDINCIMA; pajserima u raznim ministarstvima) da odobri besomučan uvoz mesa? Polutki zamrznutih pre XY godina za nečije robne rezerve, kojima ističe rok trajanja i treba ih nekome uvaliti da bi se te "nečije" robne rezerve obnovile. Da li vam je, gospodo, poznat podatak koliko se stotina HILJADA TONA mesa uvozi godišnje u Srbiju, odakle i koliko to košta u MILIONIMA eura (ili hoćete u dolarima?). Ti podaci su dostupni. Ja ih znam. Ono što ne znam je koliko se koji PAJSER ugradio u pojedine dozvole za uvoz…

    Ima još toga… ZAŠTO BI…?

    Ima li neko smisleni odgovor. Možda ja grešim? Dakle, sje**smo preradjivačku industriju (ne samo mesnu), primarna poljoprivredna proizvodnja NA KOLENIMA, a i ona će u ***** , jer posle GMO kultura ni korov više neće rasti i…? Šta onda? I hleb će se uvoziti?

    Neka mi sad lupa minuse ko god hoće i prigovara "lako je da palamudiš iz neke EU države"… E pa gospodo, ja sam i otišao ne zato što ne volim svoju ZEMLJU, zemlju Srbiju, već zato što ne volim DRŽAVU Srbiju… Ali pre toga, neka mi neko ponudi neki smisleni odgovor…

    Nije svejedno…

     

     

    Ovde napišite odgovor…dopao mi se ovaj tekst, moram da priznam!

  12. Mister No kaže:

    Subotica je prilikom NATO akcije 1999.god. prošla relativno dobro što se tiče materijalne štete.Akcija koju su počeli Miloševićevi ljudi bacivši fabrike u minus završili su demokratski oslobodioci preuzimanjem dugova i prodajom firmi u bescenje.Naša ekonomska gerila je odradila posao bolje nego NATO avijacija.E moj Vesli Klark nemaš Ti pojma kako se pravi šteta, uči se malo od naših.

  13. Mr IKS kaže:

    Integral ?

    Mislim da je on kao i Pescara,propao "klasico"??? Uz pomoc vrhunskih umova,studija i

    elaborata subotickog ekonomskog fakulteta.

  14. Lenin kaže:

    И сада баците поглед мало десно од чланка и проверите шта оглашава Матијевић?!Грозно зар не?Капитализам је ли?

OSTAVITE KOMENTAR