Od nišandžije do kompozitora

Poznati kompozitor Kornelije Kovač je po nagovoru roditelja otišao u Jugoslovensku narodnu armiju, u kojoj je proveo godinu dana baveći se istim poslom kao i sada – komponovanjem. Popularni Bata Kovač  priča kako je privih šest meseci nosio minobacač, koji ga je zanosio u hodu, a po prekomandi postao deo vojnog, ali i simfonijskog orkestra.

 

– Trajanje vojnog roka za svršene studente u bivšoj Jugoslaviji bilo je 12 meseci. Moja obuka u jedinici trajala je šest meseci, a onda sam dobio prekomandu u Beograd. Tačnije u umetnički ansambl JNA, u kom sam proveo drugih šest meseci kao vojnik muzičar svirajući po potrebi čak i u simfonijskom orkestru. Posle polaganja zakletve u Jastrebarskom, zastavnik je postrojio prateću četu u kojoj sam bio i pitao nas da li iko svira neki instrument. Naravno, javio sam se da sam studirao klavir, ali pitanje je bilo da li može da se zameni klavir s harmonikom. Naravno, malo sam ga prevario jer je moj repertoar narodnih pesama bio veoma oskudan, ali sam znao moravac i starogradske pesme, pa sam dobio dopust da odem kući po harmoniku. Kasnije sam komponovao “Pesmu oklopnih brigada” s tekstom, koju smo izveli na prigodnoj svečanosti u kasarni – priča poznati kompozitor kome se te 1966. godine baš i nije išlo u vojsku.

 

– Teško sam se odlučio da odem u JNA jer sam želeo posle diplomiranja na Muzičkoj akademiji u Sarajevu što duže da budem slobodan od bilo kakvih obaveza, da se bavim sviranjem i aranžiranjem i da putujem kad god mi se za to ukaže prilika. I meni su se otvarala vrata na sve strane. Ipak, roditelji su me unervozili stalnim pritiskom u stilu : “Još tu obavezu odradi, što si stariji biće ti teže” i slično. Tako sam se obreo 27. marta 1966. godine u Jastrebarskom, udaljenom od Zagreba oko četrdesetak kilometara. Simpatičan mali grad, ne tako daleko od kasarne u kojoj sam proveo prvih šest meseci vojevanja- ističe Kovač, a kako nam otkriva, po rodu je prvih šest meseci bio pešadinac.

 

– Po rodu mi je pripala poljska pešadija, ali sam se specijalizovao za nošenje dugačke zelene cevi koja je u opisu radnog mesta imala pridev nišandžija. Posebna specijalnost u minobacačkom vodu bila je komanda “atomski s leva”, što je značilo poleći s 25 kilograma na leđima u prašinu ili blato – tvrdi jedan od najuspešnijih kompozitora u istoriji jugoslovenske muzike koji ipak nije imao pompezan ispraćaj u vojsku.

 

– Oprostio sam se s roditeljima, otišao na stanicu, seo u voz za Zagreb i otputovao iz Subotice, grada u kome sam proveo svoje detinjstvo, u mali grad gde sam se na neki način očeličio – ispričao je kompozitor, koji je svojoj vojničkoj ljubavi posvetio pesmu “April u Beogradu”.

 

– Imao sam devojku, Beograđanku koja me je jednom posetila u Jastrebarskom i sa kojom sam se i dopisivao. Kada sam po odsluženju roka prešao iz Sarajeva u Beograd, više se nismo družili, ali sam joj posvetio kompoziciju “April u Beogradu”- završio je svoju vojničku priču kompozitor Kornelije – Bata Kovač.

 

Prijateljstvo sa Bata Kandom

 

Proslavljeni Bata Kovač služio je vojni rok s pojedinim veoma poznatim muzičarima, s kojima je i danas u kontaktu.
– Sa Bata Kandom, harmonikašem, pevačem i kompozitorom, često se viđam u Beogradu. S Dečom Žgurom iz Ljubljane, izvanrednim orkestratorom i aranžerom, vidim se kada posetim Ljubljanu i onda evociramo uspomene iz doma, iz Skadarlije – ispričao nam je Kovač.

 

Dijana Petrović (ALO)


KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR