Održana svečana akademija „Srbija je večna dok su joj deca verna“

Pod sloganom “Srbija je večna dok su joj deca verna”, a povodom stogodišnjice od završetka Velikog rata i isto toliko godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji, u subotu je održana svečana akademija.  Velikoj većnici Gradske kuće, u čast svim herojima i heroinama, prikazani su dokumentarni filmovi o Velikom ratu, a upriličen je i prigodan kulturno-umetnički program.

yu eco

Prisutne je pozdravio gradonačelnik Bogdan Laban koji je podsetio na to koliko je ljudi izgubilo život u borbi sa slobodu, te istakao da je najmanje što danas možemo da ove stravične činjenice ne zaboravimo, te da da heroji i heroine ne ostanu zapisani samo u knjigama, već i u srcima svih građana.

Čast nam je i dužnost da obeležimo jedan ovako značajan datum, koji spada u najznačajnije u srpskoj istoriji, poručila je sekretarka Sekretarijata za društvene delatnosti, Jasmina Stevanović.

U svečanom delu programa nastupili su “Srbski pravoslavni pojci” iz Beograda, kao i grupa “Zvuci s kamena” iz Novog Sada. Govor generala Mihaila Rašića kazivao je glumac Miloš Stanković.

U Velikom ratu Srbija je izgubila 1 300 000 ljudi, odnosno trećinu stanovništva, dok je iz rata izašla sa 264 000 invalida i ratne siročadi.

 

RTV YU ECO



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Svaka medalja ima dve strane.
    Strašna je činjenica što je Srbija je izgubila 1.300.000 ljudi, odnosno trećinu stanovništva, dok je iz rata izašla sa 264.000 invalida i ratne siročadi.
    Ali, postoji i druga strana, ona strana koja je rat izgubila, gde su također obični ljudi smrtnici ginuli i ostavljali za sobom decu siročad ili ostaljali živi, invalidi, a nisu mogli uticati na dešavanja u politici, samo su se silom prilika našli na nezgodnom mestu u nezgodno vreme, regrutovani i mobilizovani.
    O njima ni jedne reči, mrak.
    „Veliki“ ljudi, političari su bili ti koji su uticali na tok istorije, slično, kao i u nedavnim događajima na tlu bivše Jugoslavije, gde su uglavnom nevini stradali na svim stranama.
    Neko je slavio, a neko plakao, tako je to možda i sada, samo se o tome ćuti.
    „Oluja“ u Hrvatskoj je jedan takav svežiji primer, gde jedni slave, a drugi žale.
    Jedan prijatelj mi je jednom pričao, da je početkom Drugog svetskog rata, u Užoj Srbiji, deda mu bio pripadnik Četnika, koji su tamo u početku bili regularna srpska vojska, pa kada je video da su partizani zavladali većinom tamošnjih teritorija i da je vrag odneo šalu, a politika ga nije puno interesovala i samo da izvuče živu glavu, prešao je i on u partizane.
    Imao je tu mogućnost, sreću, ali nisu svi to mogli.
    Mišljenja sam da su ovakve proslave, nazvane „svečanim akademijama“ NEPOTREBNA namerna demonstracija moći u višenacionalnoj sredini kao što je Subotica.
    Na ovu misao me navodi zapažanje što se ovde u Subotici NE proslavlja recimo oslobođenje od Turaka, koji su preko 500 godina vladali Srbijom, a Srbiju su daleko više unazadili za vreme svoje vladavine.
    A po broju crvenih prstića nadole mi se čini da sam verovatno u pravu i da ovakva vest o „svečanim akademijama“ ipak iritira značajan broj ovdašnjeg stanovništva.

  2. Xpedient kaže:

    Ubismo se od slobode, pogotovo ovde 1990.-e naovamo.

  3. Megille kaže:

    Citat : ‘ Pod sloganom “Srbija je večna dok su joj deca verna”, a povodom stogodišnjice od završetka Velikog rata i isto toliko godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji ‘ citat završen. Neko je kod ovog teksta pomešao lončiče ,ili nije bio na času istorije jer u suprotnom bi znao da nakon završetka I svetskog rata Vojvodina prisjedinjio Kraljevini Srba ,Hrvata i Slovenaca-koja je kasnije postala Kraljevina Jugoslavije…

  4. Easy58 kaže:

    Za stanovnilke Vojvodine tek predstoji utvrđivanje datuma kad se oslobodila jer do sad , dana današnjeg, samo je prolazište za raznorazne „oslobodioce“ koji uglavnom oslobađaju Vojvođanu od svih resorsa prolazeći ko horde. O meri i količini naše Vojvođanske slobode govori i govor delgiranih zvaničnika sa sve grdonačelnikom koji ni sam ne zna u kojoj je meri od kad do kad stanovnik grada. ko da ne postoji nijedan rođeni koji se raduje oslobađanju.

  5. Odavde do vecnosti kaže:

    S obzirom na vernost koju deca izrazavaju sve vise zemljama EU ili Rusiji, vecnosti Srbije su izgleda odbrojani dani. Pogotovu kako vidim izvodjaci na sceni ne nose vise tipicni srpski jelek opanke i caksire, nego su se odabrali zelene husarske uniforme.

  6. stormwatch kaže:

    Bas mi je drago sto je Subotica „oslobodjena“ od drzhave u kojoj je bila stotinama godina. Kako ovakve gluposti stvarno neko moze da kupi i slavi, meni nije jasno.

    Onaj strashni podatak o milion i tristohiljada izgubljenih zivota samo u Srbiji, dovoljno govori o besmislu i idiotizmu bilo kakvog ratovanja i o bilo kakvim konfliktima.

    @Odavde do vecnosti

    Vasa deca istina izrazavaju vernost prema Rusiji ali NI JEDAN prema EU…ali zanimljivo, SVI odreda idu u EU da rade i tamo im ne smetaju ni Muslimani ni Kinezi ni Indijci ni Sirijci ni Pakistanci ni Afrikanci i ostalo sto nikad u zivotu usled apsolutne izolacije i jednoumlja nisu nit videli nit chuli…….Jos mi je zanimljivije to sto NI JEDAN JEDINI koji voli Putina, diktatore i desnicharsku filozofiju, a takvih je na hiljada i hiljade sto su dosli u nemacku, nije sklopio mudo da ode do istocne nemacke i tamo da zivi i radi….to mi nije jasno…pa tamo su stranci na nivou statisticke greske! Znaci fino odes u Magdeburg, Dresden, Hoyeswerdu,Chemnitz, Bautzen, Jenu, Halle (saale), Zwickau….samo, znaju oni da bi tamo posle par dana bili jureni kroz grad motkama i sechivima bez obzira sto su njima i ovima sto ih jure isto tako celave glavice…nisu muda bash tako velika kad znash da te ceka sranje. Pa me bas interesuje kako se kod vas objasnjava ovako sthogod? Ja vidim da se svi guraju na demokratski zapad, u Zapadnu Nemacku, Belgiju, Holandiju, UK, Luxemburg, Svedsku, Norvesku i Kanadu…ali nesto bas belorusija, rusija, ceska, slovacka, poljska i italija nisu popularne emigrantske destinacije….ahahhaahhaa, ja znam odgovor pa mi on i ne treba, samo podsecam na cinjenice.

  7. Mister No kaže:

    Zaista mi je žao zbog gubitaka koje su Srbi pretrpeli u velikom ratu . Nepismena mobilisana sirotinja bolje da je pobila svoje glavešine koji su ih uvukli u nepotreban rat unapred izgubljen,bolje bi prošli. Srbi su hrabar narod,ali bolje su prolazili kroz istoriju pod tuđim vladarima nego pod svojim. Uvek su im njihovi pravili veću štetu nego stranci. Onaj boleżljivi naivni nesretnik koji je ubio prestolonaslednika umro je u vlažnoj ćeliji,dočekao bi starost duboku a Srbija ne bi bila napadnuta da se lečio i ganjao ženske umesto šta je naseo na priče o slobodi i patriotizmu.

OSTAVITE KOMENTAR