Oprez pri izradi šipova!

Tokom svoje istorije Ženski štrand je ležao na različitim nosačima, stubovima, koji se u građevini nazivaju šipovi. Šip je konstruktivni element čija je dužina znatno veća od dimenzija poprečnog preseka i koristi se kod tla gde su površinski slojevi slabije nosivosti (mulj, pesak) a dublji slojevi veće nosivosti.

Slika
Ženski štrand na drvenim šipovima

Nekada su na ovom podneblju korišćeni drveni šipovi. Drveni šipovi se najčešće izvode od bora, smreke ili jele, ali su kod nas korišćeni bagremovi zbog prisutnosti tog drveta a u nedostatku četinarskih šuma. Na bagremovim šipovima je podignut Ženski štrand i stajao je na njima do prve rekonstrukcije. Takođe i Gradska kuća leži na šipovima od ovom materijala već evo čitav vek.

Razvojem građevinske industrije a sa njom i materijala, javljaju se druge vrste šipova, čelični i betonski, pa je nakon prve rekonstrukcije Ženskog štranda, on postavljen na betonske šipove jer se tom rekonstrukcijom izradila i betonska ploča koja se nikada ne stavlja na drveni šip. Zbog agresivne vode, betonski šipovi su propali, a korozija je uhvatila i do 70 % nekih stubova.

Slika
Betonski šip štranda

Najnovija sanacija Ženskog štranda, zahteva veliku pažnju pri izboru tipa, kao i načinu izrade i zaštite šipova. Odlučeno je da se rade čelični šipovi dužine 6 m i prečnika 590 mm. Čelične cevi će biti ispunjene armaturom i betonom, a u svrhe zaštite će se iskoristiti antikorozivna farba naneta u više slojeva.

Izrada šipova
Tehnologija izrade ovakih šipova sastoji se od tri osnovne faze:
1. pobijanje šipa,
2. postavljanje armaturnog koša
3. betoniranje šipova.

Pobijanje se vrši šupljom čeličnom cevi, tako što se njen vrh začepi kako u cev ne bi ulazila zemlja. Drugi kraj cevi se uhvati u ovom slučaju mašinom za pobijanje šipova putem vibracija koja datu cev utisne u tlo. Nakon pobijanja cevi, unutar nje se postavlja armaturni koš. To je prsten sačinjen od čelične žice u vidu mreže. Armaturni koš se ugrađuje, centrira i fiksira u cevi neposredno pre betoniranja šipa.

Tako dobijena čelična konstrukcija ispunjava se betonom. Betoniranje šipova obavlja se kontraktorskim postupkom. Početak betoniranja obavlja se spuštanjem kontraktorske cevi do iznad dna bušotine. Betoniranje šipa treba izvršiti bez prekida. Tokom betoniranja kontraktorska cev se povlači u skadu sa podizanjem nivoa betona u šipu. Kontraktorska cev treba da ostane uronjena u beton za vreme betoniranja šipa. Pri betoniranju treba biti oprezan jer neadekvatno izvođenje može proizvesti šipove sa prekidom u stablu (deo šipa bez betona).

Slika
Ilustracija načina ispunjavanja betona unutar šipa košićenjem kontraktorske cevi



KOMENTARI

  1. Beni kaže:

    Sve se radi fušerajski zašto bi ovo bio izuzetak. Nisam optimista.

  2. Jasmin S kaže:

    UKOLIKO LJUDE ZANIMA EVO PODATAKA U KAKVOM STANJU SMO ZATEKLI ŽENSKI ŠTRAND:

    Prikupljena je postojeća dokumetacija, koja se sastoji od većeg broja tehničkih izveštaja, mišljenja i veštačenja, novinskih isečaka i fotografija i nepotpunih i nepreciznih crteža. Na osnovu prikupljenog materijala, generalno se može konstatovati, da nema projektno-tehničke dokumentacije i tehničkih podataka o geometriji objekta nakon prve rekonstrukcije sredinom 70-tih godina.
    Takodje nema detaljnih podataka i fotograflja o oštećenjima od leda i talasa, koja su nastala početkom 80-tih godina. Nema podataka, niti projektno-tehničke dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom dela objekta zapadnog krila (stubovi i amirano-betonska ploča/mol za sunčanje i garderobe), oštećenih pritiskom leda i udarom talasa.

    24.05.1982.
    U vezi sa rekonstrukcijom dela objekta koji je uništen pritiskom leda i udarom talasa, hronološki, prvi dokument iz prikupljenog materijala, jeste "lzveštaj o uvidu u postojeće stanje, uzrocima oštećenja i mišljenje o podobnosti za dalje korišćenje dela objekta Ženskog štranda" pod brojem 01/02-639/1-82 od 24.05.1982. godine. Izveštaj je ispred Instituta za gradevinarstvo SAP Vojvodine, uradio stručni tim gradevinskih inžinjera (A.Tot, V. Boroš Đevi i J. Nad Kišereš).

    U izveštaju se konstatuje da je nastalo iskošenje i pomeranje armirano betonskih stubova 30/30cm izmedu 30-70cm. U glavama svih stubova, beton je uništen a vertikalna armatura prekinuta. Armirano betonska ploča mola je pomerena i zarotirana, usled čega su nastale široke pukotine. Usled pomeranja gornje konstrukcije, nastala su i oštećenja na vezi stub-temelj, a verovatno i pomeranja temelja koji su postali izrazito ekscentrično opterećeni.

    U verovatne uzroke oštećenja, navodi se pritisak leda, za koji je u statičkom proračunu uzet u obzir samo na stubove, jer je pretpostavljeno da maksimalni nivo jezera Palić bude 30cm ispod gornje ivice ploče, odnosno 10cm ispod obraznih nosača. Pri obilasku objekta, stručni tim je konstatovao da nije poštovan zimski režim vodostaja najezeru, odnosno da je on bio na cca 6cm ispod gornje ivice ploče. Zbog prethodnog, rezultujući horizontalni pritisak leda je bio znatno veći od pretpostavljenog, jer se osim na stubove preneo i duž ivice ploče.

    Predlog stručnog timaje da se mora ukloniti oštećeni deo objekta i izgradnja novog i da se mora poštovati režim maksimalnih nivoa, posebno u zimskom periodu. Na osnovu ovog izveštaja, krivac za nastala oštećenja nije jasno naveden ali se iz teksta nameće zaključak da je to preduzeće DTD-Severna Bačka iz Subotice, zaduženo za održavanje nivo vode ujezeru.
    Izveštaj je dostavljen Sekretarijatu za graševinarstvo i stambeno komunalne poslove Opštine Subotica i zaveden pod 04-352-240/82, dona 30.12.1982. godine.

    novembra 1982.
    Nakon toga, sledi predmet "Ekspertiza za Ženski strand E-189", koji sadrži "Tehnički izveštaj o stanju konstrukcije i nalazu kontrole projekta" iz novembra 1982. godine. Pregled objekta i tehnički izveštaj, sačinio je stručni tim gradevinskih inžinjera (L. Stipančević, A. Njilaš, L. Kiralj i R. Pletikosić) iz Subotice. Izvršen je pregled investiciono-tehničke dokumentacije (glavni projekat, statički proračun, geomehanički elaborat i gradevinski dnevnici), vizuelni pregled objekta i izmerena su pomeranja konstruktivnih elemenata.

    Utvrđene su velike deformacije objekta. Mol za sunčanje je pretrpeo najveća pomeranja. U podužnom pravcu oko 25cm, u poprečnom pravcu oko 55cm, vertikalna pomeranja od 2 do 20cm. Betonski stubovi mola su bili pomereni i iskošeni. Na mestu uklještenja u armirano-betonsku ploču, stubovi su bili polomljeni a armatura pokidana. Cela ploča se osim pomeranja, zarotirala oko podužne ose. Stanje temelja nije utvrđeno pošto su bili pod vodom.
    Mol sa garderobama, sa desne strane ulaza, neravnomerno je pomeren prema obali. Krajnji zapadni deo ploče se pomerio oko 50cm, dok je deo prema ulazu ostao nepomeren. Zbog neravnomernog pomeranja, u ploči se formirala poprečna pukotina maksimalne širine oko 6-8cm, usled čega je nastalo kidanje armature. Cela ploča je zarotirana u horizontalnoj ravni. Betonski stubovi ispod ploče su pomereni u nivou glave i zarotirani, usled čega je spoj sa betonskom pločom potpuno uništen. Centralni deo i mol sa garderobama sa leve strane, u izveštaju nije obuhvaćen ni jednom rečenicom, na osnovu čega se može zaključiti da nije bio oštećen.

    Kontrolom projektno tehničke dokumentacije, ekspertski tim je utvrdio greške. Konstatovano je da u statičkom proračunu nije uzet u obzir pritisak leda (koji je vrlo značajan) i pritisak koji potiče od udara talasa (koji nije značajan). Kontrolnim statičkim proračunom, uzimajući u obzir horizontalnu silu od pritiska leda (P.T.P za opterećenje mostova na putevima), utvrdene su velike razlike u presečnim silama/reakcijama koje se kreću čak do osam (8) puta u odnosu na uticaje bez leda. Sa prethodnim rezultatima, računski naponi su značajno prekoračili čvrstoću betona i armature, zbog čega su i nastala velika oštećenja.

    Uključujući u proračun horizontalnu silu od pritiska leda, utvrdeno je da napadna tačka rezultujuće sile na temelj pada izvan temeljne spojnice, što znači da je faktor sigurnosti protiv preturanja temelja manji od jedan, odnosno je temelj nestabilan. Naknadna kontrola je samo potvrdila očiglednu nestabilnost temelja i cele konstrukcije.

    U zaključku stručne ekspertize, kao razlog oštećenja konstrukcije, navodi se zanemarenje horizontalne sile od pritiska leda i pritiska koji nastaje udarom talasa u donju površinu mola. Dakle zaključak nije potpuno precizirao uzrok, da li se radi o pritisku leda Hi pritisku od udara talasa Hi su oba uticaja u pitanju. Takode se nije utvrdio vodostaj pri kojemje nastao led koji je doveo do oštećenja, a stim u vezi da li je pritisak leda delovao samo na šipove Hi kombinovano i duž ivice ploče. Jasnoje međutim navedeno da konstrukcija ne bi izdržala opterećenje od leda, čak ni u slučaju da je nivo vode u jezeru održavan na projektovanoj visini. Time je sva krivica pripisana Institutu za građevinarstvo SAPV, odnosno njenom statičaru.
    Razmatrajući Tehnički izveštaj, Komisija za sanaciju pri Izvršnom veću SO Subotica, 24.01.1983. god. predložila je Izvršnom veću, da donese zaključak, u kojem se izmedu ostalog nalaže Sekretarijatu za gradevinarstvo i stambeno komunalne poslove, da izvrši pripreme za rušenje oštećenog dela objekta, da naruči projekat sanacije i da pokrene postupak za utvrdivanje odgovornosti za nastalu štetuputem nadležnog suda.

    19.10.1984.
    Sledeći bitan dokument je zapisnik sa sastanka koji je održan 19.10.1984. godine, u vezi sa završenim projektom sanacije objekta "Ženski Strand" koji je izradio IGV iz Subotice. Projektom koji je uraden na bazi podataka kojije dao institut "Jaroslav Černi" iz Beograda a koji je prošao spoljnju tehničku kontrolu, predvideno je da se novi deo objekta fundira na pobijenim drvenim šipovima, prečnika 032cm i dužine 6. Om. Kao materijal, projektant je predvideo bagremovo drvo.

    Pošto izvođač radova na tržištu nije mogao nabaviti šipove zahtevanih dimenzija, bile su razmatrene i druge varijante. Od fundiranja po predloženom projektu sanacije se odustalo a razmatrano je rešenje na masivnom betonskom temelju prema predlogu GRO ‘Integral" – RZ SOUR "Novogradnja". Predviđeno je da se zapadno krilo i mol za sunčanje podignu za 60cm a da gornja ivica temelja bude iznad nivoa vodnog ogledala, kako bi se pritisak leda primio masivnim temeljem. Oslanjanje gornje drvene konstrukcije je predviđeno preko drvenih stubića uklještenih u čašice u betonskom temelju. Ovim rešenjem se značajno odstupilo od konzervatorskih uslova i bitno narušila estetika objekta.

    U zaključku sa sastanka, usvojeno je izmedu ostalog, da gornja ivica mola bude 102.9m, da fundiranje bude na masivnim betonskim temeljima i da se hitno pristupi izradi projekta sanacije prema usvojenom rešenju. Demontažu oštećenog dela objekta, izvršio je OOUR "Polet", početkom 1983. godine. Nakon demontaže i uklanjanja oštećenog dela, izgradenje novi objekat, koji je preko kratkih drvenih stubova oslonjen na novoizgradene masivne betonske temelje.

    aprila 1985.
    U okviru prikupljene dokumentacije, postoji kopija glavnog projekta "Sanacija dela ženskog štranda – plato za sunčanje", pod br. E-2962, koji je uraden aprila 1985. g. od strane Instituta za gradevinarstvo SAPV. U okviru statičkog proračuna konstrukcije i temelja, uzet je u obzir i uticaj usled dejstva talasa, vetra i leda, prema analizi koju je dao institut "Jaroslav Černi" iz Beograda, avgusta 1984. god.

    18.08.2008.
    Poslednji dokument koji zaslužuje pažnju je Izveštaj o stanju betonske ploče i stubova na "Ženskom štrandu" od 18.08.2008. godine. Izveštaj se odnosi na centralni deo i levo krilo objekta, odnosno na delove koji nisu sanirani. Pregled stanja objekta, na osnovu kojihje uraden izveštaj, izvršili su ronioci kluba Spartak iz Subotice.
    Podvodno je ukupno pregledano 66 stubova. Utvrđeno je, da se u odnosu na pregled izvršen 2001. godine, stanje znatno pogoršalo. Od ukupnog broja stubova oštećenoje u većoj ili manjoj oko 2/3. Na levom krilu su praktično svi stubovi oštećeni (26 stubova), dok je na centralnom delu od 40 stubova oštećeno 16 ili 40%. Oštećenja su najviše izražena na spoju stub-ploča. Kod određenog broja stubova je nastao prekid sa pločom i naginjanje koje se kreće do 45°, u pravcu zapada. Na donjoj strani ploče je oštećen zaštitni sloj, koji se Ijuspa, kruni i odvaja od ploče. Usled propadanja zaštitnog sloja, korozija armature u donjoj zoni je vrlo izražena. Takode su izrazito oštećene ivice ploče.

    Ukoliko ima interesovanja, pisađu i o merama koje se preduzimaju na osnovu analize postojećeg stanja objekta i o samom projektu.

    mr Jasmin Šečić dipl.inž.građ.

  3. GAZDA kaže:

    Evo ja cu da kazem da mene interesuje ali ne ovako pisano posto mi to nista ne znaci, vec me zanimaju dokazi. Ako se prica o stanju onda kako je to dokumentovano, slike koje dokazuju ostecenja i sl. To sto pise nesto, to moze da bude a i ne mora tj. bar meni nista posebno ne znaci posto su to uvek neke mutljavine…

  4. Palicanin kaže:

    Hvala za ove informacije! Da li možete da opišete i to što ste rekli stanje objekta i projekat?

  5. Filip kaže:

    imam par pitanja. kolike su garancije da ce strand biti zavrsen do kraja? cenim to sto djomla pise, a on je rekao da su novci obezbedjeni i ta ce sigurno biti uradjen do kraja. pored toga, zanima me buduci sadrzaj? da li je istina da ce biti internet kafe?

  6. Jasmin S kaže:

    Posto vidim da ima interesovanja opisacu tok sagledavanja konstrukcije i projektovanja sanacije i adaptacije.

    Ovom kratkom analizom postojeceg stanja prkazacu razloge neophodnost njegove sanacije i adaptacije kao znacajnog kulturno istoriskog objekta sa ovih prostora. Dacu obuhvat objekat u celini, prvo po pojedinim konstukcijama koje cine objekat, a potom po sekundarnim elementima koji cine njegovu strukturu.

    Dakle – ANALIZA POSTOJECEG STANJA OBJEKTA

    Objekat je tokom vremena usled raznih cinilaca pretrpeo razna ostecenja koja donas rezultiraju njegovom sanacijom i adaptacijom.

    Analizi postojeceg stanja prethodili su obimni terenski istrazni radovi u toku februara i matra meseca 2010 godine, koji su obuhvatili detaljno snimanje svih elementa objekta u celini koji su u torn trenutku bili flzicki dostupni. Naime, vremenske prilike, led i zimski nivo jezera Palic, nisu dozvoljavali kompletno snimanje stubova i temelja na kojima je oslonjen objekat. I pored toga, deo obodnih stubova je geodetski snimljen, zajedno sa kompletnim nadzemnim delom objekta, kako u osnovi tako i po visini. Pored ovih terenskih istraznih radova, izvrseno je uzorkovanje materijala (drvo, beton) u cilju odredivanja njihovih flzicko mehanickih karakteristika i podobnosti za daljnje koriscenje i njihovu eventualnu sanaciju i adaptaciju, ali i jasan odgovor u vezi njihovog potpunog uklanjanja ako je to potrebno. Postojeca, obimom i kavlitetom, vrlo skromna dokumentacija, koja je bila dostupna a opisana u prethodnoj stavci, nije bila od neke pomoci pri utvrdivanju postojeceg stanja.

    Krovna konstrukcija:
    Noseci elementi krovne konstrukcije na objektu u celini, kao sto su rogovi, roznjace, stubovi, pajante, klesta, razupiraci i sl, su u relativno dobrom stanju, sa malim deformacijama, ali se svakako mogu ponovo ugradivati nakon detaljnog pregleda prilikom demontaze i eventualne zamene trulih i jako deformisanih elemenata (slika 1). Na svojim spoljnjim vidljivim delovima rogovi su farbani, ali je stanje farbe tako, da se mora izvrsiti ponovno farbanje tih delova rogova. Letve koje nose krovni pokrivac na vecini krovne konstrukcije su dosta neujednacenog kvaliteta, deformisane i na dosta mesta protrule i svakako je potrebna njihova zamena. Odredjena kolicina se svakako moze iskoristiti za neke druge potrebe prilikom sanacije i adaptacije objekta.

    Slika

    Najveci deo krovnog pokrivaca predstavlja jednostruki biber crep (na slici. ispod), koji je u veoma losem stanju tako da je potrebna njegova potpuna zamena.

    Slika

    Ostali manji deo, ulazna i dve nadstresnice prema jezeru, pokrivene su pocinkovanim celicnim limom koji je zarđao i protruo, te se u potpunosti mora zameniti (sl. 2). Takoder i sve uvale, okapnice, opsivanja i si. koje su uradene od pocinkovanog lima su u slicnom stanju i preporuka je bila da se i one u celosti zamene.

    Slika

    nastavicu…

  7. Laura kaže:

    Odličan potez što ste se setili da pitate ljude koji su direktno uključeni u sanaciju štranda. Mislim da je već svim građanima muka od priča "rekla-kazala". Meni lično na taj način vređaju inteligenciju. Žalosno je što većina ljudi upija ono što se objavljuje u medijima nedovodeći u pitanje da li su te informacije tačne ili su politički obojene.
    Moje pitanje za Jasmina S (ili bilo koga ko može da mi odgovori): Da li se znaju tačni rokovi završetka radova? Iskreno se nadam da će to biti do početka letnje sezone, da makar malo spasimo neprekidan pad broja turista na Paliću…

  8. Jimy kaže:

    Ne zelim da vas napadam jer cenim to sto ste izasli pred narod, ali zar vi kao deo trenutne vlasti niste malo preterali sa zapocinjanjem? Samo nedaleko odatle je terasa koja se koliko sam upoznat uredjuje 4,5 godina. Poplocavanje ste takodje zapoceli i stali na pola, a sada ste zapoceli i ovo. Najvise bi voleo da me radovima demantujete ali sam skeptik.

  9. Lola kaže:

    Komplikovan i obiman posao je započet, u teškom ekonomskom momentu u kome smo, ali čitajući detaljno izlaganje, vidim jaku želju da se započeto i uradi do kraja. Verujem da će tako i biti. Malo je ljudi koji kada se prihvate nekog odgovornog posla izađu pred narod i izlože istinu, ma kakva da je. Bilo bi lepo da sve bude urađeno do početka sezone, ali kako stvari teku kod nas, ako bude i do kraja godine, biće to veliki uspeh.

  10. Jasmin S kaže:

    Hvala ljudima na podršci. Ako sve bude teklo po planu u maju bi trebali biti okončani radovi prve faze, što podrzazumeva ponovnu montažu dela B nakon sanacije. Neko je pitao o sadržaju objekta, biće moguće koristiti prostor i za manje konferencijske, kongresne sadržaje pa i za internet cafe.
    Pišem dalje kao što sam obećao o stanju ostalih delova konstrukcije i merama koje se preduzimaju tokom sanacije i adaptacije objekta:

    Tavanska i međuspratna konstrukcija:
    Elementi ovih konstrukcije na svim delovima objekta su u najvećoj meri u veoma dobrom stanju, koji uz manje korekcije i zamene oštećenih delova mogu da se ponovo koriste u istu svrhu i namenu. Jedan deo greda koje su vidne, farbanje bojom za drvo koja se Ijusti ili je izbledela ili potpuno otpala, te je potrebno njihovo novo premazivanje istom bojom. Manji broj drvenih ukrasa koji u stvari predstavljaju deo tavaničnih greda koje izlaze van objekta i čine deo nadstrešnice oko njega (sl.4) treba zameniti i reparirati.

    Slika
    Slika 4.

    Sve tavanske i međuspratne konstrukcije sa donje strane su obložene jelovim daskama, zakovane ekserima za iste i farbane bojom za drvo. Stanje ove obloge u smislu oštećenja ili eventualne protrulosti je veoma malo ali zato postoje zanačajne deformacije ispupčenosti i uvijenosti, zbog koje se verovatno neće moći koristiti u ponovnoj montaži. Demontaža ove obloge se nije mogla izvesti bez velikih oštećenja jer je veoma dobro ukovana u tavanične grede. Pravljenje otvora u ovoj oblozi kao ulaza u tavanski prostor za potrebe pregleda i snimanja tavanske i krovne konstrukcije, skoro je na svakom mestu izazvalo velika oštećenja obloge kao štoje lomljenje, odvaljivanje ili rascepljivanje daske. Boja kojom su bojene je izbledela ili oljuštena i svakako se mora ponovo premazivati.

    Zidne konstrukcije:
    stubovi kao elementi zidne konstrukcije na delu zaštićenom od armosferskih uticaja nemaju značajnijih oštećenja sem ispucalosti koje ne umanjuje njihovu funkciju, ali svi oni spoljnji stubovi do kojih je na bilo koji način mogla doći vlaga ili veće količine atmosferske vode, su u donjem delu veoma oštećenjeni u smislu njihove protrulosti i smanjenja nosivog dela preseka, (sl. 5). Svakako, ovi delovi se moraju ukloniti ili na drugi način sanirati u zavisnosti od stepena oštećenja da bi se ponovo mogli koristiti. Što se tiče boje kojom su farbani situacija je slična, na unutrašnjim stubovima na velikom broju je dovoljno samo osvežavanje novom farbom ali kod spoljnjih je potrebno istu skinuti, izvršiti podlogiranje i ponovno farbanje.

    Slika
    Slika 5.

    Spoljnji fasadni zidovi kao deo zidne konstrukcije sastoje se od dve obloge, unutrašnje i spoljnje. Spoljnja obloga je posebno profilisana u obliku polukruga za razliku od unutrašnje koje je obična ravana rendisana daska. Stanje ovih obloga je očekivano, usled propadanja osnovne zaštite bojom usled raznih činilaca, spoljnja obloga je prvih metar od ploče prizemlja prilično oštećena i protrula, (sl. 6). Ovi delovi fasadne obloge se moraju u potpunosti zameniti novim a preostali deo sanirati i reperirati u vidu čišćenja, struganja boje, podlogiranja i novog bojenja.
    Unutrašnja obloga fasadnih zidova od ravnih rendisanih dasaka je dobrom stanju zbog očigledne zaštite koju im pružaju fasadni delovi obloge i u najvećoj meri kod njih je potrebno samo osvežavanje novom bojom, (sl. 7).

    Slika
    Slike 6 i 7

    Iako bi se stanje svih elemenata zidnih konstrukcija u celini moglo okarakterisati kao manje više dobro, uz zamenu ili reparaciju pojedinih delova, jedan od razloga zbog čega mora da se izvrši celupna demontaža konstrukcije je njena deformisanost u vertikalnom smislu. Naime, sasvim je očigledno da su popustile veze između glavnih drvenih elemanata konstrukcije na pojedinim delovima objekta tako da je apsolutno neophodna njihova tatalna demontaža i ponovna montaža uz sanaciju i adaptaciju istih. Ovome u prilog ide i činjenica da te konstrukcije predstavljaju noseće elemente na koje se oslanjaju tavanske i krovne konstrukcije i zajedno sa njima čine jednu konstruktivnu celinu. Kao najbolja ilustracija te deformacije, odnosno odstupanja od vertikalnosti, može se videti na slikama 8 i 9, gde se vidi koliki otklon stubovi nadstrešnice odnosno zidovi sa vratima kabina prave u odnosu na vertikalu.
    Slika
    Slike 8 i 9

    Sekundarni delovi objekata: Vrata. I ovde treba razlikovati vrata koja se nalaze na spoljnjim zidovima od onih koja se nalaze u zatvorenom zaštićenom prostoru. Sva vrata koja su na bilo koji način bila izložena vetru, sunucu i atmosferskim padavinama, u donjem delu su natrula, farba im je oguljena i boja izbledela. Za razliku od njih, unutrašnja vrata su savim dobro očuvana, uz malu reparaciju i osvežavanje boje mogu se ponovo koristiti na objektu. Na svim vratima šarke i mehanizam za zaključavanje su u lošem stanju tako da je neophodna njihova zamena. Prozori. Sve ove elemente objekta bez restauracije nije moguće ponovo ugrađivati u objekta. Atmosferski uticaji su učinili svoje, pa je stradao velik broj štokova i sitnih lajsni od koji se prozori sastoje, a i jedan veoma mali deo prozoraje razbijen. Ograde. U objektu postoji samo jedna unutrašnja ograda a to je ograda stepeništa, koja je veoma dobrom stanju, i uz osvežavanje novom bojom može se u potpunosti ponovo koristiti nakon demontaže. To nije slučaj sa spoljnjim ogradama, koje su vise nego bilo koji drugi element objekta bili izloženi ekstremnim spoljnjim uticajima. Rezultat je popuno istruljene donje grede ograde i jako lose stanje ostalih delova kojije sačinjavaju, (si. 10). Ove ograde se moraju potpuno zameniti novima.

    Slika
    Slika 10.

    Ukrasi na krovu. Ovi ukrasi s obzirom od kojeg su materijala izradeni i neadekvatne zaštite, u potpunosti su istrulili i deformisali se, stoga se moraju napraviti novi uz adekvatnu zaštitu penetratima i bojama. Podovi. Na delu objekta ,,A„ kako je nazvan u Projektu sanacije i adaptacije, i na drvenom molu, pod od drvenih dasaka zajedno sa obimnim lajsnamaje u najvećoj meri truo i deformisan do te mere da je moguće i propadanje kroz njega. Njegovo korišćenje više nije moguće, potrebno je izraditi potpuno nov pod od kvalitetnijeg i trajnijeg drveta.

    nastavicu pisati o stanju AB ploče…
    mr Šečić Jasmin dipl.inž.građ.

  11. SRDJAN kaže:

    Postovani gospodine Secicu,
    Kada treba da bude sve kompletno zavrseno i sta je faza B?
    Ko je odgovoran ispred opstine imenom i prezimenom da ce to sto ste nam ovde naveli biti i zavrseno u tim rokovima?
    Hvala!
    Razlo zasto bi to voleo da znam je da ste Vi licno obecali zavrsetak kanalizacije u Severnoj ulici od 200m, sto bi znacilo polovina ulice koja je ostavljena nezavrsena jer svi poslovi se po onome sto se vidi ostavljaju nezavrseni!!! :angry:

  12. Andrea kaže:

    Hvala, na izlaganju analize stanja, detaljno i jasno. O ovakvim stvarima se u medijima mnogo spekulise a malo pise strucno i objektivno pa ljudi stvaraju potpuno pogresnu sliku. Nazalost nije ovo usamljeni primer.

  13. Marica kaže:

    Ako ce u maju biti zavrsena faza B ,kada cete stici do poslednjeg slova latinice ili cirilice svejedno .
    Meni nista netreba da odgovorite,odavno mi je sve jasno !!

  14. djomla kaže:

    Ako pogledate fajl koji je Secic ostavio na sajtu a pod nazivom "Situacija(2).pdf" videcete da je strand podeljen na tri dela A, B, i C. B predstavlja centralni deo stranda koji bi trebao da se vrati u prvobitno stanje u maju. Drugim recima, do maja ce biti pobijeni novi sipovi i izbetonirana nova ploca.

    Inace, strand ce se realizovati u dve faze, prva vrednosti 34 miliona a druga 30 miliona, sto znaci da ce rekonstrukcija ukupno kostati 64 miliona dinara. Trenutno traju radovi prve faze…

  15. Subotičanka 17 kaže:

    Veoma mi je drago da ima neko da objasni postupke adaptacije i saniranja Ženskog štranda koji znamo da je jedan od objekata po kome je Palić prepoznatljiv. Iz ovog opisa radova na Ženskom štrandu se vidi da je to detaljna i sveobuhvatna analiza rekonstrukcije i adaptacije. Takođe verujem da će se uraditi do kraja kao što je navedeno…Imate potpunu podršku od mene !!!!!

  16. Lola kaže:

    Kada je neko spreman da do ovako sitnih, stručnih detalja obavesti široku javnost o poslu koga se prihvatio da uradi, zaista sada više nemam ni minimum sumnje u uspeh.
    Ovaj način prezentacije, treba primeniti i kada su u pitanju i drugi projekti. Javnost treba da bude upoznata, ako ne baš u sve, onda u veći deo. Tako bi se izbegla nagađanja. Znalo bi se ko je za šta odgovoran, a takođe i ko je za šta zaslužan. Sigurno bi se mnogo odgovornije radilo.

  17. Palicanka kaže:

    Kada ce biti nastavak? Nisam znala da gradjevina moze biti tako interesantno.

  18. alen kaže:

    detaljno opisani procesi izvođenja radova,super.Jedino mislim da postoji problem sa dužinom novih metalnih šipova za koje je navedeno da su 6 metara.Mislim da s obzirom na dubinu mulja i rastresitog dela tla će biti potrebni duži za koji metar,pa je bolje da se pobijaju duži do kraja a posle izvan vode iznivelišu na istu visinu. Inače drveni šipovi od bagrema ili crnog bora su zaista dugotrajni pošto u vodi dolazi do nekog procesa konzervacije.

  19. Mol kaže:

    Poštovani
    Veoma mi je drago što je počela rekonstrukcija ženskog štranda.
    Međutim neoprostivo je što se dozvolilo da tako propadne društveno dobro,sve jedno koje dobro i sve je jedno ko je na vlasti.Nebriga,nemar, itd. su neoprostivi,i sve to nas veoma mnogo košta.
    Bojim se da ni ove godine nećemo imati leto na Paliću.
    U gradu je mnogo toga započeto, i započinje se a ništa se ne završi.
    Dajte nam razloga za pozitivizam.

  20. Nemet kaže:

    Mladi covece ocigledno je da ste strucnjak i dobro da ima i takvih ali za jedno niste da bi za sto godina ne mozete da povratite ono sto su Miljkovic i njemu slicni dozvolili da se sve unisti na Palicu. Ipak svu srecu Vam zelim.

  21. Jasmin S kaže:

    U pravu ste, sasvim sigurno ne može da se uradi za jedan dan ono što godinama propada i nije održavano, ali ako budemo samo sedeli i optuživali prethodnike to se neće promeniti.
    Elem, kao što sam i obećao. evo opisa najkritičnijih delova konstrukcije koji jasno opisuju razloge neophodnosti sanacije i adaptacije objekta:

    Armirano betonska ploča.
    Stanje armirano betonske ploče pored vizuelne kontrole obuhvatilo je i ispitivanje kvaliteta ugrađenog betona od strane Instituta za građevinarstvo iz Subotice. U svrhu tog ispitivanja uzeto je 6 uzoraka (kernova) za ispitivanje pritisne čvrstoće betona (SRPS U.Ml. 048), ispitivanje vodopropusnosti betona (SRPS U.M1.015) i fizičko hemijskih ispitivanja betona (SRPS U.Ml. 058). Rezultati tog ispitivanja prezentovani su u „Izveštaj o ispitivanju kvalteta ugradenog betona i drvene grade na objektu ,,Ženski Strand,, na Paliću. Ukratko, ispitivanjem je utvrdena prosečna pritisna čvrstoća od 47,4 MPa, dubina prodora vode od 5,2 -9,5 cm i konstatovana je visoka koncentracija soli sa stepenom agresivnosti A2. Stanje i položaj armature utvrdivano je otvaranjem dva otvora u betonskoj ploči i na osnovu izvadenioh kernova, (si. 11,12).

    Slika
    Slika 11.
    Slika
    Slika 12.
    Slika
    Slika 13.
    Vizualnom kontrolom može se konstatovati nepravilan raspored armaure i njeno veliko oštećenje izazvano korozijom. Imajući u vidu dubinu prodora vode koja je utvrdena i prezentovana kroz Izveštaj o ispitivanju kvalteta ugradenog betona i drvene grade na objektu ,,Ženski Strand,, može se zaključiti da i na ostalim delovima stanje armature nije bolje, pogotovu ako se uzme u obzir velik broj pukotina sa gornje strane ploče, (si. 13) koje svakako doprinose daljnjoj koroziji.

    Stanje ovog ključnog konstruktivnog elementa nije zadovoljavajuće, i njegova eventualna sanacija u ovakvom stanju je neprihvatljiva. Armirano betonska ploča u ovakvom stanju kao element na koji se oslanjaju svi gornji objekti dovodi u pitanje stabilnost i njih samih, a predstavlja i potencijalnu opasnost po same korisnike ovog objekta imajući u vidu i činjenicu da sa na jednom njenom delu i stub koji je podupire odvojio od iste i izašao van njenog gabarita, verovatno us led uticaja pritiska leda, (sl.14). Mora se napomenuti da stanje donje površine, koliko je to bilo moguće utvrditi, nije ništa bolje od gornje, (sl. 15). Na osnovu izloženog i utvrdenog može se konstatovati da je neophodno u sanaciji predvideti uklanjanje ove ploče i izradu nove konstrukcije, osnosno izradu nove armirano betonske ploče.
    Slika
    Slika 14. Slika 15.

    Drvena podna konstrukcija.
    Na delu objekta ,,A„ i molu, prethodnom sanacijom je projektovana drvena podna konstrukcija odjelove oble grade, (sl.16). Stanje ove drvene konstrukcije na delu ispod objekta je u dobrom stanju i uz malu zamenu elemenata može se ponovo koristiti na objektu. Ali drvene konstrukcija mola usled neadekvatne zaštiteje dosta propala i velik deo nije pogodan za korišćenje, (sl. 17). Preporuka je da se nakon demontaže izabere zdravi elementi i ponovo iskoriste za sanaciju drvenog mola.
    Slika
    Slika 16. Slika 17.

    Armirano betonski stubovi
    Stanje ovih konstruktivnih elemenata obuhvatilo je samo vizuelnu kontrolu, jer zbog otežanih vremenskih uslova i same nepristupačnosti i velikog broja istih, nisu mogli biti uzeti uzorci za laboratorijske analize. Svakako i činjenica, do koje se došlo u razgovorima sa učesnicima ranije sanacije objekta, da je objekat preko ovih stubova fudiran na temeljima šamcima, nije ulivala poverenje u ponovno korišćenje ovih elemenata. Kada se pri tome dodaju i rezultati vizuelne kontrole dostupnih stubova, (sl.iz Djomlinog uvodnog teksta) može se konstatovati da ovi konstruktivni elementi ne zaslužuju daljnju upotrebu, već se treba potražiti drugo rešenje za oslonac nove armiranobetonske ploče.

    Drveni stubovi.
    Na delu objeka ,,A,, i molu kao oslonacpodne drvene konstrukcijeprimenjeni su drveni stubovu uklješteni u betonske temelje. Mesto njihovog kontakta je zoni stalnog vlaženja usled talasa i periodičnog spuštanja i dizanja vode, tako da su svi stubovi osetno istrulili po obimu u zoni tog kontakata, (sl.18,19). Deo stubova ispoddela objekta ,,A,, zadovoljava trenutnu stabilnost, ali svakako se može tokom vremena očekivati njihovo daljnje propadanje čak i pored eventualne zaštite nekim premazima ili pentratima, upravo iz razloga stalnog vlaženja i sušenja. Deo stubova ispod mola je u lošem stanju i on se svakako moraju zameniti novim stubovima, za preporuku je primena nekih drugih trajnijih materijala. Isto važi i za deo stubova ispod dela objekta ,,A,, akoprojektno rešenje sanacije predvidi eventualnu eazradu armirano betonskeploče i ispod ovog dela objekta.

    Slika
    Slika 18. Slika 19.

    Armirano betonski temelji.
    Deo temelja samaca ispod stubova na delu objekta B i C, nije mogao biti snimljen zbog vremenskih uslova, ali je evidentno da se radi o temeljima šamcima, na osnovu informacija iz razgovora sa učesnicima ranijih sanacija. Na delu objekta A i molu, masivni armirano betonski temelji koji su rezultat prethodne sanacije su veoma dobrom stanju, stabilno stoje i predstavljeju dobar oslonac za eventualnu novu konstrukciju, (sl.20). Njihova daljnja upotrebaje krajnje opravdana.

    Slika
    Slika 20.

    ZAKLJUCAK.
    Iako drveni elementi konstrukcije objekata ,,Ženskog štranda,, u najvećoj meri uz manje ili veće sanacije i adaptacije,, mogu da nastave svoj ,,život„ u budućnosti, sam objekat kao celina (gornji deo) nema više potrebnu i dovoljnu geometriju u vertikalnom smislu. Fasadni i unutrašnji zidovi, stubovi i drugi elemneti koji čine vertikalne noseće konstrukcije „izašli,, su iz svoje vertikalnosti i do 15 cm, čime je ugrožena stabilnost pojedinih delova objekta i objekta u celini. Stanje armiranobetonske ploče na koju se oslanja gornji deo objekta je u veoma lošem stanju, prepuna pukotina u koje se vrlo lako dospeva atmosferska voda i dodatno oštećuje već ionako korodiranu armaturu. Rezultati ispitivanja uzetih uzoraka iz same ploče ukazuju na veliku mogućnost prodora vode u ploči, čak do 9,5 cm, što svakako ne ide u prilog njenoj kompaktnosti i postojanosti. Iako je ocenjena prosečna čvrstoća na pritisak dosta velika, stanje armature je dosta loše, tako da se teško ili skoro nikako ne može opravdati daljnja upotreba ove ploče kao nosećeg konstruktivnog elementa. Pojedini elementi zidnih i podnih obloga su istrulili, prozori na celom objektu se moraju raestaurirati i najveći deo vrata takođe. Armirano betonski stubovi su oštećeni, neki su čak i otkinuti od ploče, sa veoma izraženom ,,korozijom,, betona u zoni oscilacija vode u jezeru. Drveni stubovi takođe, a na delu mola čak i drvena noseća konstrukcija je protrula. Imajući u vidu sve ove činjenice usledila je preporuka i obaveza da je potrebno uraditi potpunu sanaciju i adaptaciju objekta.

    Hvala svima koji su imali strpljenja da isčitaju ova pojašnjenja šta i zbog čega se radi na sanaciji i adaptaciji objekta Žemskog Štranda.

    mr Jasmin Šečić dipl.inž.građ.

  22. djomla kaže:

    Hvala sto se upotpunili tekst. Direktna komunikacija sa građanima je od izuzetnog značaja kada su ovakvi projekti u pitanju jer se na ovaj način u velikoj meri otklanjaju mnoge nedoumice.

  23. Lola kaže:

    Šta još reći pored ovakvog izlaganja?
    Čini mi se da za neko pitanje i nema mesta, jer je sve objašnjeno u tančine. Još samo da se realizuje i da ovakve prezentacije, budu praksa za ubuduće i primer drugima.

  24. Alex kaže:

    Hvala! Sada je sve mnogo jasnije sta radite. Dopada mi se sto se trudite da sve vratite u prvobitno stanje! Da li mozete da kazete jos sta se sve radi na objektu konkretno sada ako sam shvatio dobro radite taj najveci deo objekta koji zovete B prema vasoj slici.

  25. Biljana kaže:

    Ako je sve se nakrivilo 15 centimetara pa onda je neko mogao da strada

  26. Beli kaže:

    G Jasmine , uglavnom se slažemo sa stanjem ploče i donjih delova stubova. Žao mi je što niko ne pominje ronilački klub Spartak koji je precizno snimio kompletno stanje stubova od ploče do dna. Naš izveštaj sigurno postoji negde u Miljkovićevim bivšim fiokama.

    Malo nas koristite a mogli bismo da vam pomognemo prilično mnogo u sadašnjoj situaciji , ne samo na sanaciji Ženskog štranda već i mnogo većih zahvata na Palićkom jezeru.. Ja sam konkretno na moru , kao ronilački rukovodioc izgradio više desetina mola , kamene rive , rušenja i vađenja objekata pod vodom sa četrdesetogodišnjim iskustvom !

    Vidim da se nigde ne spominje da je potonuli deo Ženskog štranda ustvari izvadio naš ronilački klub i to pomoću štapa i kanapa . Sami smo konstruisali splav sa dizalicom , izradili podvodne alate na vazdušni pogon ( mamut sisaljku itd.) i krenuli da radimo. Pokojni g.Nađkišereš je usvojstvu inspekcije , sa još jednim kolegom došao da vidi dali mi možemo da obavimo taj posao. Nakon podužeg razgovora i opisivanja načina rada , dobili smo definitivnu dozvolu. Sve to dobro zna gospođa građevinskim inžinjer koja je vodila radove na sanacili hotela tih godina . Mislim da se zove Dubravka.

    Izvadili smo dvesta četrdeset tona armiranog betona iz vode a da se nije niko niti ogrebao. Od 1.200.000 , 00 ondašnjih dinara koliko je tražio PIM mi smo sve odradili za 250 hiljada dinara . Integral nam još uvel duguje 50 hiljada. Gospodin Nađkišereš ( ili Kišnađereš – Melinda izvini ) je kasnije postao moj dobar prijatelj i u razgovorima smo ponekad evocirali uspomene na promašaj IGVa kao konstruktora i Integrala kao izvođača radova koji je trebao primetiti i upozoriti na eventualne opaskosti po sigurnost objekta. Po doktoru Kinki , tada smo trebali dobiti oktobarsku nagradu ali … Trebala je da se prikrije gruba greška tadašnjih državnih firmi pa smo ostali kratkih rukava. Na kraju krajeva nije nam ni žao . Odradili smo udarnički posao za naš grad. Jedino su nas psovali kartaši na štrandu koji su morali slušati kompresor i čekiće po ceo dan i tako skoro dva meseca. Ravnanje terena i postavljanje betonskih stopa smo završili kada je voda već bila ispod 16 stepeni.

    Sa mojim drugarima Valihorom , Pribojem, Antalom , Sigulinskim , Šteinfeldom , Benceom , Vargom , Lacikom ,Palikom , Rezničekom ….. , i još njih desetak , odradili smo dobar posao a hvala bogu i današnja generacija ronilaca , njih oko tridesetak je uvek spremno da roni u svim vremenskim i meteorološkim uslovima.

    Oprostite mi malo na dužini teksta . Ovo nije samoreklamerstvo već samo moj dug prema klubu i ljudima koji nisu nikada nigde spomenuti u vezi ženskog štranda.

    Uz dužno poštovanje g Jasmine , mi se i dalje nudimo , kao dobre kurve ( malo šale ) i spremni smo na svaku saradnju.

  27. Jasmin S kaže:

    Poštovani Beli, drugo ime Vam ne znam, pa Vas ovako oslovljavam, žao mi je ukoliko nisam dovoljno naglasio dragocenost izveštaja koji su izvršili ronioci kluba Spartak, ali ako ste pažljivo čitali, videćete da sam u prvom tekstu koji sam napisao 07 Mar 2011. naglasio:

    18.08.2008.
    Poslednji dokument koji zaslužuje pažnju je Izveštaj o stanju betonske ploče i stubova na "Ženskom štrandu" od 18.08.2008. godine. Izveštaj se odnosi na centralni deo i levo krilo objekta, odnosno na delove koji nisu sanirani. Pregled stanja objekta, na osnovu kojih je uraden izveštaj, izvršili su ronioci kluba Spartak iz Subotice.Podvodno je ukupno pregledano 66 stubova. Utvrđeno je, da se u odnosu na pregled izvršen 2001. godine, stanje znatno pogoršalo. Od ukupnog broja stubova oštećenoje u većoj ili manjoj oko 2/3. Na levom krilu su praktično svi stubovi oštećeni (26 stubova), dok je na centralnom delu od 40 stubova oštećeno 16 ili 40%. Oštećenja su najviše izražena na spoju stub-ploča. Kod određenog broja stubova je nastao prekid sa pločom i naginjanje koje se kreće do 45°, u pravcu zapada. Na donjoj strani ploče je oštećen zaštitni sloj, koji se Ijuspa, kruni i odvaja od ploče. Usled propadanja zaštitnog sloja, korozija armature u donjoj zoni je vrlo izražena. Takode su izrazito oštećene ivice ploče.

    Ukoliko ima interesovanja, pisaću i o merama koje se preduzimaju na osnovu analize postojećeg stanja objekta i o samom projektu.

    mr Jasmin Šečić dipl.inž.građ.

    Hvala Vam sto ste dodatno obrazložili značaj koji je ronilački klub imao u sagledavanju podvodnih delova konstrukcije i što ste pomenuli ljude koji su u tome učestvovali.

    Ja lično nikada nisam imao kontakt sa ljudima iz kluba, ali verujem da za to nije kasno jer će uslediti i drugi radovi vezani za jezero a postoji verovatnoća da će moja malenkosti i dalje biti uključena u planiranje aktivnosti i projekata na Paliću. Bilo bi mi žao da tako ne bude, jer sam ovaj novi preporod lično inicirao, sad već pre sedam godina, na obali tog istog Palića, jednog prvog maja.

    Srdačno,
    Jasmin

  28. Beli kaže:

    Poštovani g. Jasmine , moj pseudonim i nije neki jer mi je to nadimak. Ja sam predsednik ronilačkog kluba a ostalo imate na našem sajtu a i kod dir. Gabrića. Drago mi je da ćemo sarađivati, Svi mi volimo naš Palić! Pre dve godine sam organizovao zaronjavanje ronilaca u pet do dvanaest S.O.W. ( save our wathers) i nadam se uskoro opet, uz vašu pomoć, u čistijoj vodi. Znam, ne može sve odjednom!?
    Pozdravljam Vas.

OSTAVITE KOMENTAR