Otkriveni migranti sakriveni u plafonu vagona na Kelebiji

Mađarski policajci otkrili su pet migranata sakrivenih u plafonu vagona prilikom redovne granične kontrole brzog voza iz Srbije na železničkoj stanici Kelebija.

Ilegalci su rekli da su migranti iz Iraka, Irana, Avganistana i Turske i da nemaju nikakva važeća dokumenta, prenosi RTS.

Policijski službenici su, u skladu sa mađarskim zakonima, sproveli migrante u tranzitni centar za azilante u blizini drumskog graničnog prelaza Tompa-Kelebija.

Tanjug



KOMENTARI

  1. Realan kaže:

    Bravo za zvaničnu Srbiju koja je sve „braneći“ nacionalne interese nadležnost kontrole granica predala Fronteksu. Sada će migranti zvanično da dobiju njeno državljanstvo i da postanu ravnopravni(ji). Bravo „veliki Srbi“!

  2. Provincija ostaje provincija kaže:

    Jadni ljudi

  3. Bankar kaže:

    Jadni dok ne stignu na odrediste…

  4. avet kaže:

    Sada im naplatiti štetu koju su napravili obijanjem gornjeg dela putničkog vagona, da to lepo odrade u zatvoru.
    Još su mi uvek sveže slike potpuno upropašćenih, obijenih, demoliranih putničkih vagona na liniji Bar-Subotica za vreme Miloševića devedesetih godina, kada su šverceri u plafon putničkih vagona sakrivali štekove cigareta.

  5. Realan kaže:

    @ave

    Da taj „takav“ Milošević tih „groznih devedesetih“ nije dozvolio šverc narod bi pomro od gladi. Strani „prijatelji“ su nas ekonomski odsekli od sveta, ostalo je snalaženje sa dozvolom države. Ti uništeni vagoni iz vremena Miloševića su šteta nastala preživljavanjem običnog sveta. Onda ga je taj isti narod skinuo sa vlasti silom i danas živi gore, izbegao je napolje ili pomro. Sve po zasluzi.

  6. avet kaže:

    @Realan
    Skoro sve što si u svom postu rekao jeste tačno, osim da se danas živi gore nego u vreme Miloševića.
    Jeste danas jako težak život, ali nije toliko težak, nije teži kao u to vreme devedesetih godina.
    Neku ozbiljnu perspektivu u ovoj zemlji mlađi, srednji, a ni stariji građani ne vide u skoroj budućnosti, pa svako ko nema „dobro“ ili nikakvo radno mesto, a zdrav je, pametan je ili fizički jak i u mogućnosti je, odlazi u inostranstvo gde može pristojno zaraditi.
    A šverc je Milošević prećutno dozvolio zato jer je pustio narod niz vodu, upravljao je tokovima novca u državi, manipulacijama je izazvao hiperinflaciju, dozvolio je da se snalazi ko kako zna i ume.
    Cilj je bio da običan građanin ove države nema vremena da razmišlja šta ga je to snašlo, da nema vremena da „diše“, da bude zauzet trčanjem za svojih 20 maraka plate ili neke zarade mesečno, koji su tada bili potrebni da se ne umre od gladi.
    U isto vreme su se vodili ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije, znači velika briga i teške strepnje više, čak i za one koji nisu direktno bili učesnici tog rata, problem više da se ne može čisto razmišljati i ukapirati tačno šta se to oko nas stvarno dešava.
    Dok su se neki borili, švercovali zato da zarade 10-20 maraka mesečno, da bi imali šta da jedu, neki na visokim funkcijama su isto švercovali, ali ne za 20 maraka, već su iznosili na milione maraka u inostranstvo.
    No, tema ovde su migranti koji uništavaju vagone, pa ako su se nekad devedesetih godina tako uništavali putnički železnički vagoni, ne treba da se to ponovi.
    Nisam ni trebao spominjati i mešati ovde Miloševića, nije on sada tema, što je bilo, ružno je bilo i to ne treba da se ponovi.

  7. Realan kaže:

    @avet

    Itekako se živi gore nego u vreme „groznih devedesetih“ „diktatora“ i „Balkanskog kasapina“ Miloševića, što su konstante fraze kojima krivci stvarnu krivicu uvek svaljuju na druge (slabije). Zanimljivo je da je uvek za one koji trajno imaju najviše pretenzije na ove prostore za sve kriv nezapad tj. istok; Srbija, Rusija, Kina, Arapi… Pouzdano znam da je tadašnja vlast, na upozoranja domaćih stručnjaka da zbog ekonomske blokade preti izumiranje stanovništva, donela odluku da se dozvoli građanima da se snalaze za goli život. To je značilo da se država odrekla dobrog dela carina, poreza i ostalih nameta, kojih se danas ne odriče. Naprotiv, posle Petog oktobra (padom „diktatora“) konstantno ih povećava, ujedno smanjujući plate i penzije. O stanju danas treba da Vam govore realni a ne frizirani podaci plasirani kroz medije. Kakav je danas životni standard!? Daleko niži nego pre, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. U vreme „decedesetih“ ljudi su ovde živeli, posle svrgavanja „diktatora“ i dolaska „Boljeg sutra“ više ih nema, otišli su napolje ili pomrli od „blagostanja“.

OSTAVITE KOMENTAR