Otpadni mulj iz Palića – koristan produkt !

Želite li đubrivo za cveće? Preporučujemo vam Palićki mulj, kajmačen na prečistaču. Nema šale.

.

Posle tromesečnog istraživanja stručnjaka subotičkog JKP „Vodovod i kanalizacija“ i preduzeća „Agrogeo“ iz Kečkemeta, došlo se do rezultata i zaključka da bi mulj koji se dobija kao nusproizvod prečistača otpadnih voda na Paliću, mogao da se koristi u poljoprivredi kao zamena za đubrivo.

.

Otpadni mulj može da se tretira na tri načina – deponovanje, korišćenje u poljoprivredne svrhe i spaljivanje radi dobijanja bio-produkta – objašnjava Gligor Gelert, stručni saradnik za investicije u „Vodovodu i kanalizaciji“. – Tokom pilot projekta, mulj smo lagerovali u četiri kontejnera, a potom tretirali odgovarajućim preparatima. Dobili smo kompost, bogat azotom i fosforom, uz manje prisustvo kalijuma, a koncentracija toksičnih materija odgovara direktivama Evropske unije. Po rečima Tamaša Solnokija iz Kečkemeta, dobijeni kompost može da služi i u industrijske svrhe, jer značajno poboljšava kvalitet tla, naročito u zagađenim sredinama, gde se proizvode nafta i njeni derivati. Naravno, ne sme se zaboraviti ni holtikultura, odnosno, proizvodnja cveća i drugog baštenskog bilja.

 .

Ne kažu džabe za dobrog trgovca : Taj bi ti prodao i mulj iz Palića

Srodna vest:  Mulj dobrog kvaliteta



KOMENTARI

  1. mrle kaže:

    O PET se ponavljaju sedamdesete sa tim beskorisnim muljem hahaha 😀

  2. boki kaže:

    kad je već tako zašto onda jkp vodovod i kanalizacija ne uloži sredstva i zaposli određen broj radnika koji bi radili na pakovajnu komposta

  3. Goran kaže:

    Nas dragulj ,,Palic,, ce izgleda postati nova ,,Azotara,,. Eto poljoprivrednicima sansa da im zito rodi sa 30 zrna u klasu ili kukuruz sa 4 klipa na stabljiki. Salu na stranu sve sto se moze popraviti popravimo. Sacuvajmo Palic……..

  4. Anonimni kaže:

    „… Po rečima Tamaša Solnokija iz Kečkemeta, dobijeni kompost može da služi i u industrijske svrhe, jer značajno poboljšava kvalitet tla, naročito u zagađenim sredinama, gde se proizvode nafta i njeni derivati. Naravno, ne sme se zaboraviti ni holtikultura, odnosno, proizvodnja cveća i drugog baštenskog bilja… “
    Dakle ovaj tekst gore je citat i onda dolazi jednostavan zaključak : kad je taj palićki mulj tako dobar, a mora da jeste pošto nastaje od subotičkih fekalija i ostalog blaga koje se baca u kanalizaciju onda dozvolimo kupcima iz inostranstva da ga preuzmu besplatno. Poklanjamo! Izvolte, nosite ga braćo! Ako je skup transport, mi smo spremni da platimo subvenciju, polovinu troškova mi finansiramo. Ništa čudno, ako ga oni ne uzmu onda nas čeka da kupimo kompletnu mehanizaciju, radnike, operaciju  vađenja, odnošenja, slaganja na novi depo itd pa će nam biti mnogo skuplje nego da finansiramo polovinu troškova transporta.
    Možda je to osušeno đubre iz taložnika odnosno presovane fekalije obogaćene fosforom iz deterdženata stvarno dobro ali da vidimo jedan eksperiment sa povrćem: da se napravi bašta pored prečistača da se đubri godinu dana tim novim gnojivom (molim da se ne permutuju znakovi u, na primer GOVNJIVO, pa da se to povrće servira u kantini instituta koji je dao certifikat da je upotrebljivo i u kantini Vodovoda. Posle tog eksperimenta krećemo u komercijalnu eksploataciji.

  5. caki kaže:

    Pa dobro,dokle ce vise da s…u  ?

OSTAVITE KOMENTAR