Pacijent snimio dokumentarac o radu subotičkih lekara

Dok dvadesetak bolnica u Srbiji ne može da pruži pacijentima sve usluge, jer mesecima ne rade neophodni aparati i oprema, što je deo realnosti i u Subotici, u Opštoj bolnici, iako ih je dosta napustilo bolnicu, veći broj najboljih kadrova zadržao je njen ugled. Pacijent koji je nedavno operisan, nije odoleo da ne snimi film o subotičkim lekarima, a o svom iskustvu govori za Kurir.

Miroslav Antelj (foto: nada harminc)

Dokumentarac je snimio kaže, kao poruku o predrasudama, bolnici i pacijentima.
Miroslav Antelj se našao na hirurškom stolu iznenada, a predstojale su mu dve, kaže, manje operacije u subotičkoj Opštoj bolnici. Znao je za dobre lekare, operisali su po svetu i preneli znanja u subotičku bolnicu. Ali kao i mnogi pacijenti imao je, kaže, predrasude i strah od lečenja. Kada je sve doživeo na svojoj koži, promenio je mišljenje.

Nakon svog iskustva, snimio je dokumentarac kao porukup protiv predrasuda i o bolnici i pacijentima.

„Znao sam posle operacije, da moram napraviti taj dokumentarac, o vrhunskim lekarima u teškim uslovima. Ušao sam u bolnicu, veoma uplašen, čekale su me dve operacije. Rekao sam to dr Milošu Kljajiću, odgovorio mi je da ne treba da se plašim, jer sam u sigurnim rukama. Verovao sam tom lekaru uvek, ali ta rečenica je delovala kao pravi lek”, priča za Kurir Miroslav Antelj.

Nakon napuštanja operacione sale, bio je ohrabren.
„Shvatio sam da sam imao predrasude. Kad su počeli da me spremaju za hirurški zahvat, od prijemnog do laboratorije, anesteziologa, video sam da sve nekako povezano funkcioniše, kao na luksuznoj klinici. Medicinske sestre i lekari pratili su moje stanje, dok sve nije bilo spremno”, kazuje Miroslav.

Kada je trebalo da napusti bolnicu, dr Kljajić je zatražio da ga pregleda još jedan specijalista.
„Tokom operacije, primetio je neke promene u radu srca i tražio je pre otpusta, da me pregleda kardiolog. Sve je ipak bilo u redu, dobio sam otpusnu listu. Posle 17 dokumentaraca koje sam snimio, odmah sam hteo da snimim film o naporu i znanju lekara.Tražio sam i ono što se ne vidi, ali koliko god tragao, nisam našao ništa negativno, tokom svoje dve operacije”.

Antelj se priseća, te večeri pred operaciju, posećivala su ga dva hirurga, dr Kljajić i načelnik uprave za hirurgiju dr Edgar Ormai.
„Bili su očito, krajnje oprezni, da li da izvrše obe operacije odmah, odlučeno je da nema rizika. Posle zahvata, kratko su mi rekli, uspeli smo”.

Mesec dana kasnije Antelj je snimio svoj dokumentarac.
„Tri nedelje snimanja. Prisustvovao sam dvema teškim operacijama, uklanjanja tumora. Pacijentkinja je imala 75. godina. U medicinskoj odeći, pomislio sam da je dovoljno sa hirurgije nekoliko kadrova. Dr Ormai je rekao, sad ostavite kameru i posmatrajte operaciju. Bio sam iznenađen, moj radijus kretanja je bio preciziran, nisam smeo ni blizu instrumenata. Sve je bilo bezbedno i precizno.”

Iste večeri, na hirurgiji je snimao hitne slučajeve.
„ Na odeljenju reanimacije, lekar me je uveo kod pacijentkinje koju je operisao osam sati ranije, a već je imala osmeh na licu. Shvatio sam, da je to za lekara najveći uspeh.”

Dokumentarac počinje Hipokratovom misli „Sagledati prošlo, sadašnje i buduće vreme, zadatak je svih lekara”.

Direktora Bolnice, dr Slobodan Puškar, prihvatio je snimanje dokumentarca s poverenjem, bez zahteva da se meša u autorstvo.
„Nije sugerisao šta da snimam. Pitao je samo, da li ću snimiti angio salu, koja već godinu dana radi u Bolnici, pa pacijenti ne moraju da odlaze na Vojvođanski Institut za kardiovaskularne bolesti, nego odmah mogu da dobiju pomoć lekara subotičke bolnice oko kateterizacije, stenta i sprečavanja infarkta”

Hirurg dr Edgar Ormai kaže i u filmu, „Da je svaka greška u bolnici previše skupa i da greške ne bi smele da se događaju”, dok dr Bojan Bagi, načelnika Intenzivne nege i anesteziologije kaže, da je „najbitnija bezbednost pacijenta, dok je na operacionom stolu, dok o njemu brine anesteziolog.”

Ulaskom Hitne pomoći u Bolnicu, na urgentno, sa pacijentom, sa moždanim udarom, počinje film.
„Tim primerom ukazao sam na pacijenta sa teškom dijagnozom i borbom za njegov život, dok ga nose hodnicima, od laboratorije do angio sale, a vrhunski lekari spašavaju život. Od oko 20 operacionih sala u bolnici, dok sam snimao film, u svakoj su bili pacijenti na operacionom stolu, bilo je kao u košnici, a veći broj lekara je operisao”.

Kurir je sticajem okolnosti, bio u kontaktu sa Kristinom Krakovski, asistentom hirurga u Beču, koja je o dokumentarcu rekla, da je zapazila osmeh na licu lekara, čak i kada daju intervju.
„To daje optimizam svima, a dolazak hitne pomoći na početku filma, znak je realnog i profesionalnog scenaria. Kao medicinski asistent na hirurgiji Hartmanspital, u Beču, pratim dešavanja i u Srbiji. Teško je to gledati i čitati, dirljivo je to o lekarima, da toliko stručnih ljudi nije visoko plaćeno, rade u teškim uslovima, a još imaju i osmeh na licu”, kaže za Kurir Kristina Krakovski.

(Kurir.rs/Nada Harminc/Foto: N.H.)



KOMENTARI

  1. Rax kaže:

    Ko je ovaj antelj,sta je po zanimanju, kako je uspeo kao nepoznata licnost da ulazi u operacione sale, da li su trazili dozvolu pacijenata, ciji identitet otkriva jedan antelj? Ovaj clanak je epp za nasu bolnicu i ove lekare, to je valjda svakom jasno. Moje licno iskustvo sa lelarima u subotici je negativno, neki su drski, neki nestrucni, neki nevaspitani, nezaiteresovani, a vecina je za to da te vide u nekoj privatnoj ambulanti, moze i za radno vreme koje im ide u bolnici. Ne znam ovog antelja,ali ako je samo jedan od pacijenata, onda bi direktor trebao da odgovara sto je dopustio ovo snimanje, jer nista od ovog nije zakonito. Ako ipak nisam u pravu za antelja, izvinja am se!

  2. jimmy kaže:

    istina je da ima čestitog sveta u subotičkoj bolnici, bilo bi naopako da je drugačije, međutim iskustvo koje nosim u srcu i duši govori sasvim drugačije od teksta o filmu. Ukratko, kada je moju mamu donela hitna pomoć u bolnicu na hitan prijem, bila je bleda i jedva pri svesti. Uneli su je u jednu salu i ostavili je tamo, dok su meni rekli da sačekam, a zatim su otišli svi u susednu sobu i smejali su se koliko ih grlo nosi, a o pacijentu nisu ni mislili. Onda sam ušao u tu salu kod svoje mame, video da je već skroz bez svesti i odreagovao sam jednako glasno poput njih, stim što je moj glas govorijo da sam ljut, a njihov da ih boli đoka. Ne volim ovakve instruisane filmove, jer taj koji je snimio ovaj film imao je redovan tretman i negu, za razliku od mnogih. Svi mi dobro znamo za Antelje.

  3. Pacijent kaže:

    Najbolji je dr .Ormai.

  4. Subotičanka kaže:

    Kad naš čovek dopadne bolnice i tamo bude tretiran kao ČOVEK, njegovoj sreći tada nema kraja jer su mu očekivanja bila minimalna. Tako je izgleda prošao i ovaj Antelj. Treba imati i sreće.
    Oni koji su bili u Kamenici kažu da je to tamo standard. Ljudi ne mogu da veruju kako su pažljivi u Kamenici kada tamo odu posle Subotice.

  5. ..... kaže:

    U Subotici u bolnici mlada sam bila primljena na hirurgiji. Ne mogu lošu reč da kažem ni za doktora ni za sestrice. Samnom su bili prijatni pomagali su mi u svemu.A drugo majku smo odneli na hitan prijem bez svesti puls još imala. Slali su nas tako da idemo prvo sa njom na hitan pomoć. Kad smo viknuli da je život u pitanju sekundi su bitni. Trčali su ali kasno. Majka mi je pod njihovim rukama preminula. Možda dok su nas terali gubili vreme sa prepirkom moja majka bi bila i dan danas živa.

  6. Teks kaže:

    Nasa bolnica je jos jedna od najboljih,tamo ljudi rade u nenormalnim uslovima jer svega nedostaje,covek je I sam rekao da doktori cine cuda u nenormalnim uslivima!

  7. Nika kaže:

    Ja sam imala dobro iskustvo. 4 puta operisana na odelenju ginekologije,i imam samo reci hvale. Sestrice ljubazne i savesne a isto tako i doktori. Nikakve primedbe nisam imala.

  8. Bivsi pacijent kaže:

    U svakoj bolnici, pa i u nasoj treba imati pre svega srece, kada vec moras ici tamo…kao bivsi pacijent nemam nijednu losu rec za osoblje, posebno mislim na sestre koje zaista daju sve od sebe, u kakvim uslovima rade, svaka im cast. Sto se lekara tice, situacija nije sjajna – cast izuzecima. Hirurzi – sve ok, profi su.

  9. Tikvicki kaže:

    Nigde se ne pominju cifre . Kad je rec o placanju usluga u bolnici…

  10. Никола Чакало kaže:

    KO NE POZNAJE ANTELJA ? ON JE BIO TV – NOVINAR U YU EKO,ZATIM JE OTIŠAO U TV K23 I SADA RADI ZA NEKE TELEVIZIJE U BEOGRADU,ALI I ZA NEKE TELEVIZIJE U RUSIJI.ČOVEK JE DANAS PENZIONER I POSLE TE OPERACIJE MI MU ŽELIMO BRZ OPORAVAK.ŽELIMO MU SVAKO DOBRO U BUDUĆEM ŽIVOTU ! ODLIČAN NOVINAR I HUMAN ČOVEK JE ANTELJ !

  11. Pipuš kaže:

    A pre toga je bio milicioner. Hapsio je neke koji su danas u gradskoj vlasti. Nije lako to doživeti.

  12. Никола Чакало kaže:

    Pipuš,šta onda ako je bio milicioner, to je bio i ostao častan posao za normalan svet.
    Posle odlaska u penziju Antelj je postao odličan novinar, dokazao se sa svojim tv-prilozima i repotažama u zemlji i inostranstvu.Bolje da je bio policajac neko klošar kao što su tu neki koji se stalno javljaju i komentarišu neke događaje u Subotici.

  13. Pravdoljub.. kaže:

    Miroslav Antelj je novinar i to poznat. Čovek je na svom mestu i sasvim je ok da je na ovaj način pohvalio Subotičke lekare. Moje iskustvo sa lekarima OB Subotice je pozitivno i mogu reći da bih lekarima i osoblju kao ocenu dao čistu desetku. Ukoliko nekada nebi pogrešili to bi značilo da i ne rade ništa-jer ko radi taj i greši.

  14. Laki kaže:

    Kao i novinar

  15. Bilbija Verica kaže:

    Vrhunski lekar i dusa od coveka je doktor Ormai Edgar
    brzom intervencijom spasao mi je zivot !!!!!!

OSTAVITE KOMENTAR