Mitrić: Kulturno-ekonomskom saradnjom do svetskog tržišta

Zanimljiv je novi koncept mladih reditelja u Rusiji i Mađarskoj, koji je nastao usled političke i klanovske kontrole državnih filmskih fondova gde autori sve češće snimaju filmove u sopstvenoj produkciji, uz manje budžete, pomoć prijatelja i saradnika, zadržavajući potpunu stvaralačku slobodu

Evropska filmska industrija očajnički želi da uhvati korak sa dominantnim holivudskim modelima, prvenstveno prateći ekonomske pokazatelje i marketinške trendove.

Festival evropskog filma Palic 2014 (25)

S druge strane evropski autori ne odustaju od svoje poetike i stvaraju umetnička dela koja se teško nose sa zahtevima potrošačkog društva. U borbi između dva principa nastaje većina velikih filmova Starog kontinenta – kaže za Danas Petar Mitrić, selektor Festivala evropskog filma Palić. Na pitanje šta su nove tendencije u evropskoj kinematografije, koje će publika moći da pogleda na Paliću, on odgovara da je za njega zanimljiv nov koncept snimanja filmova u Evropi.

– Meni je zanimljiv novi koncept mladih reditelja u Rusiji i Mađarskoj, koji je nastao usled političke i klanovske kontrole državnih filmskih fondova gde autori sve češće snimaju filmove u sopstvenoj produkciji, uz manje budžete, pomoć prijatelja i saradnika, zadržavajući potpunu stvaralačku slobodu. Takav je film braće Buharov Većina duša koje žive ovde, ili Ernelini kod Farkaševih Sabolča Hajdua, koji je osvojio Kristalni globus u Karlovim Varima prošle nedelje. Takođe, jedna od tendencija u očuvanju autorske slobode jeste i online fundraising ili crowdfunding, čemu pribegava sve veći broj filmadžija. Čak je i veliki majstor filma Alehandro Hodorovski veći deo budžeta za film Beskrajna poezija prikupio posredstvom sajta indiegogo, dok su za masovne scene ljudi prihvatili da rade besplatno u želji da pomognu umetniku. Zemlje velikih produkcijskih kapaciteta kao Francuska, Nemačka ili Poljska, neguju svoje autore i ulažu u njihov razvoj u okviru davno utvrđene kulturne politike. Sve to ćemo moći da vidimo na Paliću – ističe sagovornikDanasa.

* Tema većine filmova glavnog takmičarskog programa je porodica i odnos dece i roditelja?

– Odnos roditelja i dece kao tema provejava kroz gotovo sve programe ovogodišnjeg Palića. Osim Takmičarskog programa i filmova Snovi, Matura, Toni Erdman i Tihi zaliv, istom temom bave se i filmovi Nezakonito, Eva Nova, Staza od ljiljana i Porodični film iz programa Paralele i sudari, ili nedavno nagrađeni film Sabolča Hajdua u Karlovim Varima koji gledamo u programu Novi mađarski film. Da ne dođe do mistifikacije, selektorski tim ne bira naslove po temi, već po kvalitetu filmova, a teme se jednostavno nametnu u nekim periodima. Ova tema je veoma aktuelna u današnje vreme verovatno iz razloga što vrtoglavi razvoj tehnološkog društva i brzina protoka informacija i samog življenja savremenog čoveka tek sada dolazi na naplatu. Koncept porodice koji su istraživali Bergman, Ozu ili Louč jednostavno više nije isti.

* Druga takmičarska selekcija je program Paralele i sudari, koja prikazuje ostvarenja iz istočne Evrope?

– Predstavljamo nekoliko izvanrednih naslova autora koji sada žive svoju umetničku zrelost poput Sitarua ili Fligaufa, ali i neke nove reditelje sa svojim debitantskim ostvarenjima. Ono što ćemo videti u programu jesu filmovi o savremenom životu ljudi u Istočnoj Evropi koji je svakako jedinstven prostor zbog svojih duhova prošlosti, nikad preboljenih. Ne volim da izdvajam pojedinačne naslove jer nije fer. To će učiniti žiri na kraju.

* Filmovi iz selekcije Mladi duh Evrope bave se temom slobode?

– Ovaj program je već trinaest godina oaza novih tendencija u filmu. Filmovi koje prikazujemo ove godine bave se temom slobode na različite načine. Trenutno živimo prelaz iz jedne epohe u drugu i kad bismo se osvrnuli na sličan period u prošlom veku nailazimo na hrabre umetničke pokrete koji su pomerali granice umetničke prakse polažući i svoj život zarad tih ideala. Te borbe za umetničke i građanske slobode nekako su zaboravljene, i danas, u jeku uljuljkanosti potrošačkog društva uviđamo da smo mnoge od tih sloboda odavno izgubili. I da se najčešće krećemo unutar okvira opšteprihvaćenih normi ne želeći da izgubimo komfor, kao najveću tekovinu savremenog doba. Filmovi iz programa Mladi duh Evrope imaju tu oštrinu pobune i želju za razbijanjem utvrđenih obrazaca.

* Deo programa Palićkog festivala biće i nekoliko domaćih ostvarenja?

– Prikazujemo Dnevnik mašinovođe Miloša Radovića u Takmičarskom programu, Glavonjićev otrežnjujući poetski dokumentarac Dubina dva i Ljucin film Vlažnost u programu Paralele i sudari. Selekcija Mladi duh Evrope predstavlja i dokumentarni film Druga linija, kratkometražni Grad Maše Šarović i premijerno u Srbiji film Minotaur Sabolča Tolnaija koji je svetsku premijeru imao u Roterdamu ove godine. U programu Eco Dox prikazujemo dokumentarac Rzav veliki Ivana Nikolića i Dobrice Mitrovića. Srbija ima sjajnu kinematografiju uprkos problemima sa finansiranjem.

* Ove godine u fokusu festivala po prvi put je kinematografija jednog regiona – i to Baltika. Šta mi, i ostale kinematografije država bivše SFRJ, možemo da naučimo od baltičkih zemalja?

– Baltičke zemlje već dugo sarađuju na ekonomskom i kulturnom polju kako bi bile konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Sličan model se razvija i na teritoriji bivše SFRJ posredstvom koprodukcija već nekih desetak godina. Različito je to što zemlje Baltika nikad nisu bile u sukobu i u vreme kad smo mi sva sredstva trošili da svog suseda uništimo i potezali zarđale kašike, oni su gradili takozvani Baltički put, kad se dva miliona ljudi uhvatilo za ruke i stvorilo 600 kilometara dug lanac koji povezuje Talin, Rigu i Viljnus.

 

Danas



KOMENTARI

  1. milica kaže:

    svaka cast Petre. Uvek je lepo procitati tvoje misljenje.

  2. Mićo kaže:

    upravo reč je o umetnosti, ne o tržištu. odakle naslov??

OSTAVITE KOMENTAR