Politika: Nove robne marke iz Subotice

Industrijska zona „Mali Bajmok” trenutno je jedini deo Subotice u kojem je koncentrisano nekoliko proizvodnih preduzeća u gradu koji, kao i većina u Srbiji, nije industrijalizovan i koji je izgubio većinu prepoznatljivih robnih marki, piše današnja Politika.

 

Umesto giganata, kao što su bili „29. novembar”, nekadašnji „Sever” i „Zorka”, sadašnja industrija, u velikoj meri, oslanja se na dolazak stranih investitora, koji, opet, najradije biraju da rade u režimu slobodne zone upravo u Malom Bajmoku.

Pre izvesnog vremena, na otvaranju pogona „Norma grupe”, unutar Industrijske zone „Mali Bajmok”, rukovodstvo nemačkog investitora nije propustilo da napomene da im je teško bilo da u polju kukuruza koje su im domaćini pokazali za kratko vreme „vide” halu sa savremenom proizvodnjom delova za auto-industriju. To je utisak kome uglavnom ne mogu da se otmu strani investitori kada stignu u predgrađe Subotice, pa nije čudno da su tu impresiju podelili s gostima i rukovodstvom „Konti tek fluida”, ćerke firme „Kontinentala”, prilikom otvaranja pogona, u junu.

 

Iako pregovori počinju „na praznoj ledini”, investitore nesumnjivo privlači položaj zone, koja je relativno blizu granice, podsticaji države za zapošljavanje novih radnika u visini od četiri hiljade evra, ali i spremnost grada da zemljište u zoni ustupi bez nadoknade, kao i da do proizvodnih hala dovede kompletnu infrastrukturu, od puta do telekomunikacija, gasa i električnih vodova.

 

Krovno preduzeće koje prihvata strane investitore u Subotici je JP „Privredno-tehnološki parkovi”, koje gazduje na više od 200 hektara zemlje na nekoliko lokacija u vlasništvu grada, od kojih je jedna i ova slobodna zona, kao neka vrsta poreske „eksteritorijalnosti” za svoje korisnike. Unutar 34 hektara Slobodne zone smeštena je carinska služba, pa se neretko dešava da kamion koji je ujutru dovezao delove, dok se za njih rešava administracija, na kraju radnog vremena napušta fabrički krug natovaren gotovim proizvodom koji ide dalje u izvoz. U Slobodnoj zoni rade kompanije poput „Simensa”, za koji se može reći da je „starosedelac”, jer je najduže u zoni. Za ovu kompaniju specifično je i da ne posluje na gradskom zemljištu, već je zakupac kod drugog nemačkog investitora „Five”.

 

Osim „Simensa”, tu su „Norma grupa”, „Amatek Dunkermotor” i „Konti tek fluid”. U njihovom susedstvu, ali ne i u režimu Slobodne zone, podiže se hala „Kalcedonije”, a ugovore o otvaranju pogona potpisao je i „Svarovski”, koji bi takođe radio u režimu Slobodne zone. U maju su dve italijanske firme kupile placeve na licitaciji, pa je tako „Perseo” postao vlasnik parcele od 2,4 hektara po ceni od 243.500 evra, a preduzeće „GC 013” pazarilo je plac od 5.000 kvadratnih metara za 58.411 evra. „Perseo” je preduzeće italijanskog investitora Antonija Brotinija, koji je odranije prisutan u Subotici s proizvodnjom cipela, a pridružio mu se prijatelj koji proizvodi kožnu garderobu Đakomo Korsi i obojica planiraju da od naredne godine izgrade pogone u Malom Bajmoku i posluju unutar Slobodne zone.

 

Prema podacima Slobodne zone Subotice, u 2012. godini, kada je reč o proizvodnim firmama, izvezeno je robe i usluga u vrednosti od 149.581.000 evra, od čega je učešće stranog repromaterijala bilo 120.662.000, a domaćeg 11.875.000 evra. Unutar Slobodne zone Subotice zaposleno je nešto više od hiljadu radnika, od čega dve trećine zapošljava „Simens”, a reč je pretežno o nižem i srednjem stručnom kadru, koji radi na doradi proizvoda.

 

Povremeno se u javnosti mogu čuti primedbe o teškim uslovima rada u većini ovih stranih kompanija, pre svega o radnim satima i relativno malim zaradama, međutim činjenica je i da se u Subotici, gde je više od 12.000 nezaposlenih, na svako od upražnjenih ili najavljenih novih radnih mesta javi više desetina kandidata.

 

Politika



KOMENTARI

  1. MSc Miloš Kurteš kaže:

    Lepo što je „zaposleno je nešto više od hiljadu radnika, od čega dve trećine zapošljava „Simens”, a reč je pretežno o nižem i srednjem stručnom kadru, koji radi na doradi proizvoda “ (citat). Šta je sa nama koji smo višoki stručni kadar. Mladi još mogu i da odu van ove propale Subotice tj i zemlje a mi stariji, sa iskustvom ne trebamo nikome. Taj stručni kadar dolazi iz inostranstva, pa se čak i naseli u Subotici (informatičar iz Segedina u Kontitehu itd).  Kako stoje stvari što manje škole to bolja šansa za preživljavanje.

OSTAVITE KOMENTAR