Potencijalni investitori u industrijskoj zoni

U periodu najbržeg ekonomskog oporavka države nakon 2000. godine cela Srbija je pričala o Inđiji koju su investitori svakodnevno obilazili. Tada su isti ti investitori pored Subotice samo prolazili kao što danas prolaze pored mnogih drugih gradova ne pitajući mnogo za uslove investiranja. Čak i oni malobrojni koji su svraćali u grad nisu imali mnogo toga da vide, a grad im je mogao ponudi samo parcele u privatnom vlasinštvu i brojeve telefona vlasnika.

 

Danas je priča u velikoj meri izmenjena. Dobri rezultati na polju promocije grada u prethodne dve godine su stvorili pozitivnu poslovnu klimu koja utiče na strane investitore, čija je poseta gradu sve češća. A i kada dođu, u Gradskoj kući imaju čime i da se pohvale, ali i da ponude jer je nekada poljoprivredna zemlja pretvorena u gradsko građevisnko zemljište spremno za izgradnju. Trenutno se u privrednoj zoni „Mali Bajmok“ sporvode dve investicije koje će omogućiti poslovne i proizvodne prostore za „Kontiteh“ i „Dunkermotoren“, a pokraj njih se za potrebe novih investitora gradi potrebna infrastruktura.

 

Predstavnci jedne od kompanija („Kalcedonije“) poslednju posetu gradu došli su u pratnji velikog broja svojih saradnika i partnera, kojima su gradonačelnik Saša Vučinić i Branko Guslov predočili mogućnosti investiranja u Suboticu.

 

Firme koje su poslale svoje predstavnike su:

 

1. TIMAVO TIVENE – Preduzeće osnovano 1959. godine u mestu Bollate (u blizini Milana), koje se bavi završnom obradom (farbanjem) prirodnih i sintetičkih tekstila i vlakana.

 

2. SET – proizvodnja tekstila

 

3. IRTE – Preduzeće sa dugom tradicijom osnovano 1947 u mestu Trecate (u blizini Milana) koje se bavi proizvodnja elastičnih traka (gume za primenu u tekstilnoj industriji)

 

4. GIEMME – Preduzeće osnovano 1966 u mestu Busto Arsizio (u blizini Milana), koja se bavi proizvodnjom tekstila

 

5. PENN – Nemačka kompanija osniva „Penn Italy“ 1987 u mestu Bregnano i bavi se proizvodnjom tekstila

 

6. TESSITURA RIPA – proizvodnja tekstila

 

7. FILTE – završna obrada (farbanje) prirodnih i sintetičkih tekstila i vlakana

 

8. IME – proizvodnja tekstila



KOMENTARI

  1. Nata kaže:

    Naravno da su zainteresovani.Ovo su sve pogoni koji proizvode hemijske otrove 😥 A posto su nasi zakoni o odlaganju istih takvi kakvi jesu zasto ne bi i drugi svoje djubre ostavljali kod nas i mi jos tome da se radujemo,jer cemo dobiti radna mesta gde ce ljudi slabo doziveti penziju.

  2. f1 kaže:

    to se desavalo i sa SLOVACKOM… MADJARSKOM – Henkel… Procter-Gamble… Beiersdorf… – proizvodi raznih hemikalija,,, guma… farbe.. ali stoje tuje… ako vec nemamo industriju visoke tehnologije…….

  3. timot kaže:

    :mrgreen:Kukase što nema Zorke Azotare 29 novembar  😳 koji su bili zagađivači. A ovi koji hoće da izgrade nova postrojenja nam netrebaju jer zagađuju.Ko je ovde sluđen?? 😳

  4. Marko kaže:

    Sjajno, samo neka dolaze u sto vecem broju.

  5. Sasa kaže:

    Uliva nadu, jos samo da otkriju investitora za Palic (ako nije bila predizborna patka) bice super!

  6. boki kaže:

    majke ti a kakav je zagađivač bio 29 novembar. pa čak i azotara koja je izmeštena 5-6 km od grada i nije neki veći problem.
    bolje bi bilo da se zamislite u kojim uslovima žive stanovnici u kutuzovoj i okolnim ulicama gde im deponija bukvalno stoji nad glavama. naime smeće je višlje od njihovih kuća i za 20-tak metara a od kuća udaljeno svega 30-tak. kako vam to ne smeta .a smetao vam je smrad 29-tog. 

  7. timot kaže:

    Za koga je radila kafilerija?? ZAR on nije zagađivao okolinu sa raznim mirisima. A što se smeća tiče to je naš problem to mi stvaramo a ne neko drugi. Mi nečuvamo našu okolinu bacamo smeće na sve strane. Smeće se baca zna se gde!!!

  8. gajeva kaže:

    to navedeno smo vec proizvodili ranije mi.
     

  9. djomla kaže:

    Mislim da potcenjujete investitore. Norma, Simens i Dunkermotoren spadaju u sferu čiste industrije bez izduvnih gasova i otpadnih voda. Oni čak ni otpad nemaju, jer se ostaci lima, bakra i izolacije automatski šalje na reciklažu. Taj materijal je jako skup da bi ga neko bacio na deponiju.

    Kontinental u krugu svoje fabrike gradi spostveni prečistač takozvanu retenziju. Ona je odavno izbetonirana i čeka se ugradnja opreme. Kalcedonija radi isto što i Željezničar ili 8.mart.

    Lično mi ne bi smetao jedan „zagađivač“ iz sfere prehrambene industrije koji će pokriti tržište 29.novembra ili Medoprodukta.

    Čitava ova priča deluje na onu iz 1999. godine kada je kao dobra vest na RTSu izašla priča o tome kako je Nišava postala čista reka. Samo što su novinari preskočili priču da je postala čista jer je industrija u Nišu komplet stala. Inače ta vest je jako usrećila Nišlije.

  10. Ivica kaže:

    djomla:
    Mislim da potcenjujete investitore. Norma, Simens i Dunkermotoren spadaju u sferu čiste industrije bez izduvnih gasova i otpadnih voda. Oni čak ni otpad nemaju, jer se ostaci lima, bakra i izolacije automatski šalje na reciklažu. Taj materijal je jako skup da bi ga neko bacio na deponiju.

    Simens je imao jedan deo pogona gde se radilo (ili se još uvek radi) sa mineralnom vunom koja sadrži neke karcenogene čestice… Iako su to jako male količine, u EU je propisano da se pri njenoj ugradnji obavezno koriste zaštitne maske, rukavice i odelo, što kod nas nije slučaj…Istina da ovo nema veze sa zaštitom životne sredine koja se pominje ovde u nekoliko komentara, ali ima sa zaštitom i bezbednošću na radu, što je još uvek u srbiji tabu tema…eto, čisto da se osvrnemo i na to…

    Što se tiče zagađivača životne sredine, apsolutno se slažem…Čak šta više, mogu našim domaćim proizvođačima služiti kao primer… A ne bih se bunio ni nekoj teškoj industriji na periferiji ukoliko bi ona donela novih 1000-2000 radnih mesta.

    Ono što mi smeta kod tekstilaca je što tu branšu tradicionalno karakterišu manuelni rad i niske plate, mada bolje i to nego ništa…samo da se ne ponovi situacija iz „zlatnog“ doba (u poređenju sa trenutnim stanjem), kada su se gotovo neprekidno vrteli po oglasima konkursi za takva radna mesta, ne zbog povećanja obima proizvodnje, već zato što je svaki drugi novozaposleni posle prve plate davao otkaz i odlazio na neko bolje mesto…

OSTAVITE KOMENTAR