Praznične zanimacije na Majkinom salašu

Uskršnje praznika ne „Majkinom salašu“ na Paliću po tradiciji iskoriste za zanimljive radionice za najmlađe, od ukrašavanja jaja, do izrade ikebana, przaničnih čestitki i raznih ukrasa. Priključili su se gosti koji su došli na praznični predah, uverivši se da je reč o ambijentu kakav se samo poželeti može za užitak i negovanje tradicija.

Foto: Dnevnik (M. Mitrović)

Da prenesu svoje iskustvo i veštinu potrudile su se Ivana Dulić, Ana Vukov, Nada Kozarić i Beba Slijepčević iz Subotice, Ivanka Kenjereš iz Vojvođanskog likovnog kruga iz Malih Pijaca, Marija Bošnjak iz Male Bosne i drugi.

Slamom se može ukrašavati sve, ali za Uskrs ukrašavamo jaja cvetićima, zekama i raznim porukama, kaže slamarka Ivana Dulić.

Prema njenim rečima, danas su izuzetno velike izražajne mogućnosti da se filigranskim radom raznim figurama i detaljima iskažu vrlo lepe i snažne poruke, kojima mogu da se ukrase uskršnja jaja.

Te poruke ostaju večno, jer je u pitanju naša tradicija, prikazuju kuluru naših naroda, a samim tim su za kolekcionare prelep eksponat, poručuje naša sagovornica.

Ivana Dulić ukazuje da se može raditi na ljuskama izduvanih nojevih, ćurećih, pačijih guščijih, morčijih i kokošijih jaja. Ukrašavanje se radi raznim tehnikama pletenom i peglanom slamom, a Dulićeva naglašava da su deca veoma zainteresovana da osmisle kreacije da ulepšaju porodična slavlja.

Najviše volim da radim s prirodnim jajima, ali deca vole da se igraju i prave razne kombinacije, od kojih nastaju lepi ukrasi. Za sve je to jedno lepo sećanje na proslavu uskršnjih praznika. Kada idem kod poznanika i prijatelja da im čestitam Uskrs, uvek ponesem ukrašena jaja za poklon, pa tako posle nekoliko godina kod njih srećem čitave kolekcije ukrašenih uskršnjih jaja, što je lepa potvrda da sam u tim kućama uvek prisutna, ako ne lično onda su tu moji radovi. To je jedna vrsta duhovne prisutnosti, utisak je Ivane Dulić.

Ivanka Kenjereš se angažovala da decu animira u pravljenju prazničnih čestitki, a Nada Kozarić je najmlađe učila kako se prave uskršnje ikebane od hrane, koje ukrašavaju prazničnu trpezu, a mogu i da se pojedu.

Ikebane od namirnica koje pravimo su dekorativne i korisne. Za njihovu izradu se koriste kuvana jaja, zelena salata, mladi luk, šargarepa i druge namernice. Učiteljica sam u penziji, pa mi je drago kada me pozovu na „Majkin salaš“ da učestvujem u ovim radionicama i ono što znam prenesem na mlađe. Ovakve radionice na „Majkinom salašu“ se održavaju poovodom najvećih hrišćanskih praznika Božića i Uskrsa, napominje Nada Kozarić.

Pravljenju medenjaka decu je učila Marija Bošnjak iz Male Bosne, a inače je poznata po kreacijama kultnog kolača Božićnjaka kod katolika, o čemu je objavila i knjigu.

Pravoslavci za krsne slave spremaju slavske kolače, a mi za Božić pravimo i ukrašavamo Božićnjake. Mala Bosna je malo mesto, nema nas baš puno, oko 800 stanovnika, ali se trudimo da negujemo stare običaje. Bavim se kulturom već 25 godina. Radila sam kao teleprinterista u subotičkom „Severu“, sada sam penzioner i lepo je da imam vremena da se bavim kulturom i dajem svoj doprinos da se očuvaju stari običaji, a volim time da se bavim. Dečica su zainteresovana da nešto nauče, ali kako odrastaju okreću se drugim zanimacijama i obavezama, kaže Marija Bošnjak.

Ana Medić, Stefan Stojković i druga deca koja su za praznik boravila na salašu sa roditeljima uključivala su se u radionice. Goran Banković iz Beograda je na „Majkin salaš“ došao sa suprugom i dvoje dece.

Utisak je fenomenalan. Kada smo birali gde ćemo za praznik, hteo sam baš na ovakvo mesto da dođem sa decom, u prirodu na mirno mesto. Salaš je pravo mesto da se dođe na predah iz gradske vreve. Došli smo na produženi vikend i sigurno ćemo se vratiti. Zaista uživamo. Jedno je kada nešto vidite na slikama i prospektima, drugo je kada to doživite. Kada su poznanici čuli gde smo odlučili da provedemo przanik, pridružile su nam se još dve porodice. Imanje je veliko i ima raznovrsne sadržaje, prezadovoljan je Banković.

Neki posetioci „Majkinog salaša“ jezero za sportski ribolov koriste za pecanje. Tibor Gere iz Novog Orahova, koji u jednoj subotičkoj firmi radi kao varilac na čeličnim konstrukcijama, ispričao je da mu je pecanje veliki hobi.

Već više puta smo ove sezone bili na pecanju. Uoči uskrsa su se ribe izgleda umirile, ili su i one zauzete farbanjem jaja, ali najvažniji je užitak u prirodi. Sezonu sam počeo još 2. januara na jezeru Sarvaš kod Martonoša, gde sam imao lep početak jer upecao amura od 14 kilograma. Slobobodno vreme preko leta često s porodicom provodim na pecanju i kampovanju kraj Tise, saznajemo od Gerea.

 

Dnevnik

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR