Priča jedne Subotičanke: Zameram roditeljima što se nisu razveli ranije

„Trpeli smo se zbog dece“, najčešći je odgovor parova koji odluče da se razvedu tek posle 25, 30 čak i više godina braka iako je u njemu niša nije kako treba već godinama unazad. Upravo to je najveća greška roditelja i potez zbog kojih deca imaju puno pravo da vam zameraju do kraja života.

– Jedva čekam da se više razvedu i da i ja budem mirna, da mogu da se opustim. Jer nije mi svejedno kada znam da se ne vole – jedan je od kometnatara čitataljke „Blica“ na tekst o tome da u Srbiji ima sve više takozvanih sedih razvoda, odnosno rastava posle 25 godina braka ili ti „srebrne svadbe“.

I upravo ta rečenica najbolje ilustruje kroz šta prolaze deca čiji roditelji baš zbog njih ostaju u zajednici, a koja očigledno nikome ne donosi ništa dobro.

Ko u braku trpi bilo kakvo psihičko i fizičko nasilje, što je najgori slučaj, ili jednostavno ne volite svog partnera, niti on više voli vas, razgovarate samo „poslovno“, ono što morate, netrpeljivost se oseća u svakom milimetru i dalje zajedničkog doma, svađe su česte ili je pak tišina vrlo neprijatna… A sve to pod izgovorom „zbog dece, da ona ne bi bila nesrećna“.  A da li mislite da su ona srećna dok gledaju vas dvoje nesrećnih? I to sve pod izgovorom da je to zbog njih. Ogroman teret je na njihovoj duši, nebitno koliko su mali ili veliki.

Upravo to ilustruje životna priča jedne Subotičanke.

„Samo sam sedela i plakala… zar posle toliko godina da sazam…“

Razlog opstanka 32 godine lošeg braka je i mlada Subotičanka V. L. (31). Njeni roditelji su se razveli pre dve godine i ona im još uvek zamera što to nisu uradili ranije. Udata je i tvrdi da nikada ne bi sledila primer svojih roditelja, jer je pogrešno misliti da u brakovima gde nema nasilja, svađa i turbuletnih situacija, deca ne pate ako roditelji glume da su  srećan par.

– Kada mi je tata rekao da se on i mama razvode doživela sam šok. Nazvao me je i rekao da dođem do njih. Sedela sam, slušala i plakala. Rekli su mi da su odlučili da se raziđu jer već godinama nisu srećni. Kada sam pitala zbog čega su čekali tako dugo na odluku majka je rekla da ih je bilo sramota zbog sveta, ali da sam glavni razlog bila ja! Nikada neću zaboraviti njene reči: „Oboje te mnogo volimo i nismo želeli da rasteš bez jednog od nas, nama je oduvek tvoja sreća bila najvažnija“. Ćutala sam i kada sam smogla snage samo sam ustala i otišla – priča ova mlada žena.

„A sve sam ja to već odavno osetila…“

I majka i otac su je toga dana više puta zvali ali im se ona nije javljala na telefon. Noć sam je proplakala. Sutradan je ona pozvala njih i najavila dolazak.

– Još na vratima sam im rekla da me pažljivo slušaju. Počela sam da nabrajam situacije koje su se dogodile pre 20 ili 15 godina kada sam, iako je sve delovalo idilično, osetila da nisu više par. Spavali su odvojeno, majka nije više oca čekala za postavljenim stolom, on je svako veče odlazio negde, na letovanju su oboje samo sa mnom razgovarali, dok su međusobni razgovori bili samo „tehnički“ dogovori, a kada bi otišli gosti kao da im je pao kamen sa srca. Uvek sam dobijala dva poklona za rođendan i praznike, a jednom je majka na moje pitanje da li mogu da dobijem nove skije rekla „Neka ti ih otac kupi pošto moja plata odlazi na kredite“. Sve to me je jako brinulo. Noćima sam prisluškivala ne bi li otkrila da li i o čemu moji roditelji razgovaraju. Nekada sam se budila i plakala – priča.

„Neću im oprostiti što su proveli život bez ljubavi i to zbog mene“

V.L, kako kaže, i pored svih sumnji nije mogla da bude sigurna šta se dešava i zašto su i dalje porodica ako se njeni roditelji ne vole.

– Rekli su mi da sam sve dobro osetila i da im je jako žao ako me je to mučilo jer su oni mislili da rade pravu stvar. A sada kada su se razveli, oni su dvoje srećnih ljudi. Sa oboje imam dobar odnos i dalje, u stalnom smo kontaktu, ali negde duboko u sebi im nikada neću oprostiti što su tako proživeli svoje živote bez ljubavi i to zbog mene. Nosim osećaj krivice koji nikada neće proći – rekla nam je kroz suze ova Subotičanka.

„Da ne pukne bruka?! A kako je meni?!“

Iako većina parova veruje da bi razvodom uništili detetovu psihu izjave onih koji odrastaju u takvim brakovima potvrđuju da im to čine upravo kada ostaju u nesrećnom braku.

Loš brak je moguće prikrivati samo neko vreme

Deci je uvek najteže

Prema rečima socijalnih radnika, u poslednje vreme se forsira razvod braka, a deca definitivno pate, i ako žive u lošem braku roditelja, ali i kada se mama i tata razvedu. Ipak, sve je bolje od toga da odrastaju uz svakodnevne svađe, pa i gore stvari, ali i kvaziporodičnu atmosferu punu napetosti i laži. A najgore je kada su svestni da su oni razlog opstanka zajednice i kada odrastaju sa takvim osećajem krivice.

– Najteže je deci. Ona zaista pate u oba slučaja. Kada dolaze u Centar za socijalni rad na viđenje sa jednim od roditelja i kada ih vidim da čekaju to je zaista tužno. Toliko emocija nas obuzme, ne možete biti imuni na tako nešto. Oni definitivno vole i tatu i mamu, a viđamo ih na prekretnici kada se odlučuju za jedno od njih. Maloletna deca definitivno trpe i u lošem braku, mada ne mogu svi problemi ni da budu rešeni razvodom braka – kaže Vesna Margaretić, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih u subotičkom Centru za socijalni rad.

Ipak, smatra da je prikrivena sreća u braku jako loša jer deca to osećaju.

– Sa psihološke strane ostajati u lošem braku je gore po dete. Treba oboje da vide da li mogu da se vrate na početak i da se podsete šta je to kod partnera bilo dobro i pozitivno. Neka se i razvedu, ali neka se razvedu kako treba. Interes deteta mora biti na prvom mestu, a oni uvek mogu potražiti pomoć za kvalitetniji život – kaže Margaretić.

Loš brak moguće je prikriti od dece samo izvesno vreme. Koliko god se oba partnera trudila da izgledaju srećno dete će osetiti da je u pitanju igra kojom probleme skrivate pod tepih i odlažete razvod „dok vam dete ne odraste, a i da ne bi pukla bruka“.

Trpeti uspešno partnera zarad deteta je neizvodljivo na duže vreme, ali Srbi veruju da je civilizovani razvod nemoguća misija i teško im je da prihvate da razvod, ako je neophodan, ne može biti gori od već svega viđenog u lošem braku.

Zato takvu odluku odlaužu godinama, pa na kraju ipak sve pukne i posle tri decenije zajdničkog života. Lošeg života.

 

BLIC

 



KOMENTARI

  1. Matej kaže:

    Roditelji treba da se sete momenta kada jos nisu imali decu, kada su se voleli, i trenutaka kada su decu pravili. Ni jedno dete nije palo s neba i ne propagirajte razvod! U danasnje vreme stvari se bacaju kada se pokvare i menjaju novim umesto da se radi na popravljanju odnosa. Moralne vrednosti i sramota idu u zaborav.

  2. Kluzo kaže:

    Danas u vecini slucajeva postoji samo ljubav prema novcu i statusu.

  3. Jasmina kaže:

    Ne treba osudjivati nikoga jer ne nosite njihove cizme.
    Ja sam sigurna da su vasi roditelji ucinili najbolje sto su mogli i znali. Nije lako ziveti u losem braku, ali nije se lako ni razvesti. To je tesko shvatiti dok se ne desi licno vama. I onda tek shvatite da zivot nije bas tako jednostavan. Razvod nije samo odluka nego je proces. Vasi roditelji su doneli odluku da vas postede tog procesa. Da li je to bila dobra odluka ili ne, to je vec druga stvar. Ali sam sigurna da im nije bilo lako da donesu odluku, ni onda kad ste bili 11 godina, a ni sada posle 20 godina.

  4. punisher kaže:

    Bla bla bla

  5. pameti kaže:

    Loš brak? nekad je bilo bolje??? Deca odu sa majkama koje takva prava imaju da su zaštičćenije od belih medveda, imaju prava čak i da lažu i sve im se veruje svaka reč. Očeve osuđuju svi od suda do okoline…a majke? ne one su uvek u pravu pa čak i kada psihički maltretiraju svoga muža i još uz to se švaleraju sa kim stignu, ali to je po sadašnjim kriterijumima lepo, jedino nije lepo da se tata pobuni jer tada ćeda dobije po ušima.

  6. Anonimni kaže:

    Moji roditelji su dugo bili u braku, 40. godina. Još otkako znam za sebe, a priče drugih dosežu i dalje u prošlost, uvek su imali turbulentan odnos, a i sama sam, kada sam bila mala, često poželela da se razvedu. Uvek su to bile u pitanju svađe, nikada bilo kakvo nasilje. Par puta su kazali da nisu hteli da se razvedu zbog nas, ali nisu to učinili ni kasnije, kada smo mi, deca, otišli na fakultet, počeli da gradimo svoje živote. Sada, kada vidim koliko dece biva zapušteno zbog toga što nema dovoljno roditeljske pažnje (jer kada jedan roditelj podnosi sav teret mnogo je teže) zahvalna sam što su naši istrajali i sama ću sigurno nastojati da sačuvam sopstvenu porodicu. Kao što je neko gore rekao, u društvu postoji tendencija da se pokvareno baca i zamenjuje novim, a zaboravlja se da će i to novo jednom da se pokvari. I iako kažu da ono što je jednom pokvareno nikada ne možeš popraviti, ljubav se krije na raznim mestima. Treba da se setimo zašto smo se nekada davno zaljubili, a ako nam te odlike ne deluju više tako privlačne, da tražimo neke nove koje će oplemeniti naš odnos. Najlakše je odustati.

  7. Mister No kaže:

    Odrastao sam u sličnoj porodici kao mlada Subotičanka,moji roditelji su se večito grickali i stvarali napetost u kući. Nije ovako nešto najgore šta može da se desi čoveku,ali ne bih nikome pożeleo ovu vrstu uzbuđenja. Ruku na srce,pozlatili su sve šta su dotakli. Nijedno od njih dvoje nije imalo poroke (alkohol,kocka itd.). Nikad nisam bio gladan ,išao sam u školu čist i uredan. Međutim,više sam voleo izlaziti iz kuće a sa zebnjom sam ulazio u kuću. Nikad se nisu razveli,prestali su se grickati i svađati kad je oca moždani udar prikovao za krevet. Ne znam da li bi bilo bolje da su se razveli,ali priželjkivao sam to mada sam ih oboje voleo i poštovao. Slabo sam pokazivao ljubav i poštovanje prema njima,možda zbog odbrambenog mehanizma koji se formirao u haosu. Razvod i loš brak su loše stvari,svaka na svoj način. Loš brak koji se održava zbog dece je loš za decu. Katolička crkva je nekad zastupala stav očuvanja braka po svaku cenu. Međutim,u zadnje vreme iz Vatikana stidljivo šalju poruke da je bolje da se roditelji raziđu ako stvaraju pakao umesto porodičnog (obiteljskog) raja svojim nesuglasicama.

  8. Mercedes kaže:

    Ne zameraj, oprosti i pruzi im podrsku. Nije bio lako ziveti da ti nista ne primstis i ne osetis. Radili su kako su mislii da je najbolje.

OSTAVITE KOMENTAR