Problem opasnog otpada u Srbiji za sada nerešiv?

Procenjuje se da je u Srbiji, trenutno lagerovano oko 200 tona farmaceutskog otpada, odnosno lekova kojima je istekao rok upotrebe. Problem je alarmantan, jer Srbija još nema spalionicu za uništavanje industrijskog i medicinskog otpada i zbog toga se opasan otpad izvozi u Mađarsku i Austriju na spaljivanje. Sama klasifikacija, transport, carinjenje, pa postupak uništavanja koštaju mnogo državu, jer se cene za izvoz kreću od 1,5 do 6 evra po kilogramu.

Prema procenama stučnjaka, oko 90% farmaceutskog otpada nastaje u domaćinstvima. Reč je o lekovima iz kućnih apoteka koje često završavaju na deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, zemljište, a nekad i na buvljak.

Slika

– Oko 10-25 % medicinskog otpada čini opasan otpad, rizičan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Farmaceutski otpad u širem smislu podrazumeva otpad koji nastaje u proizvodnji i prometu lekova i medicinskih sredstava. Tu spadaju farmaceutski proizvodi, lekovi, vakcine i serumi sa isteklim rokom trajanja, neupotrebljeni ili kontaminirani, kao i oprema koja se koristi pri njihovoj upotrebi boce, kutije, rukavice, maske, epruvete. Upravljanje otpadom je delatnost od opšteg interesa, a podrazumeva sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom – kaže farmaceutkinja Nina Dmitrov i dodaje da se procenjuje, da se oko 21 miliona ljudi godišnje zarazi nekim oblikom hepatitisa, a neretko i virusom HIV preko medicinskog otpada.

Pola veka trovanja okoline u Srbiji

Postoji više nivoa u kojima lekovi postaju otpad. Možemo da govorimo o otpadu koji se nalazi u farmaceutskoj industriji, veledrogerijama, apotekama i domaćinstvima.
– Novim Zakonom o opasnom otpadu regulisano je postupanje sa ovim vrstama otpada, ali to je samo na papiru. Nema nekog rešenja koje je primenjivo i koje se u praksi ostvaruje. Ti lekovi uglavnom završavaju u otpadnim vodama. Pošto ne postoji način na koji građani mogu da odlažu ovaj otpad, većina ljudi ih baci sa ostalim otpadom ili ih prospe u odvod. Lekovi sa prošlim rokom trajanja koji se nalaze u vodotokovima su izuzetno opasni. Koliko truju i uništavaju okolinu zavisi od koncentracije i koji su lekovi u pitanju. Postoje indicije da je u nekim jezerima u SAD došlo do mutacije većine životnjskih vrta upravo zbog prisustva različitih vrsta lekova u vodenim tokovima. U Srbiji na tu temu nisu vršena istraživanja. Kod nas ako se ne govori o tome kako da uklonimo otpad zamislite ko bi se bavio time šta je taj otpad učinio okolini. Za sada nemamo podatke o tome šta se desilo. Farmaceutski otpad se nalazi u prirodnom ciklusu već 50 godina koliko mi ovde koristimo gotove preparate. Prema tome možemo da govorimo o tome da pola veka postoji konstantna zatrovanost zemljišta. Ona ne mora svugde da postoji u visokoj koncentraciji, ali tamo gde se recimo otpadni tokovi slivaju u stajaće vode je problem – rekao je autor sajta „Mojlek“ iz Beograda, Filip Todorović.

Subotica, kao primer

Kako bi rešili problem sa farmaceutskim otpadom Apoteka Subotica je napravila prekogranični IPA projekat sa gradom Segedinom i Farmaceutskim fakultetom u Segedinu. U svim objektima ove ustanove postavljeni su crveni kontejneri za odlaganje farmaceutskog otpada. Investicija je koštala 80.000 dinara za 20 kontejnera za odlaganje opasnog otpada, a obezbeđen je novac iz spostvenih sredstava apoteke.

Slika

– Nismo mogli da čekamo da država podeli kontejnere i samoinicijativno smo krenuli u projekat razvrstavanja i sakupljanja farmaceutskog otpada. U protekle dve godine u magacinu je sakupljeno i razvrstano skoro dve tone lekova sa isteklim rokom trajanja, dok se mešečno, nekada sakupi i do 200 kilograma. Stari lekovi se prikupljaju od građana, apoteka i farmaceutskih kuća da bi se uskladištili na bezbednom mestu. Lokalna samouprava u Subotici obezbedila je prostorije za skladištenje lekova. Samo prošle godine u magacinu subotičke apoteke na lageru je bilo više od 670 kilograma lekova kojima je istekao rok trajanja – rekla je farmaceutkinja, Sonja Vidić iz Subotičke apoteke.

Najviše lekova sa isteklim rokom od humanitarne pomoći

U zdravstvenim ustanovama Srbije postoji mnogo lekova s isteklim rokom trajanja koji su dobijeni kao humanitarna pomoć, a same ustanove nemaju novca da ga izvezu.

U subotičkoj Bolnici nalazi se Pogon za preradu medicinskog infektivnog otpada. Subotica je dobila jedan od prvih regionalnih centara za sterilizaciju infektivnog otpada, a izgradnja objekata u kome je smešten novi pogon, koji je koštao oko 50.000 evra, finansirala je Pokrajina Vojvodina, dok je aparate doniralo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u okviru projekta koji se realizuje u saradnji sa EU, a čija je ukupna vrednost 7 miliona evra.

Slika

Subotička bolnica je dobila dva aparata za sterilizaciju medicinskog otpada, jednu drobilicu, vozilo za prevoz medicinskog otpada i potrošni materijal. Uređaji su vrlo jednostavni i sigurni za rukovanje. Koriste tehnologiju termalne dezinfekcije, a rezultat je neaktivan i neopasan otpad, sličan kućnom otpadu. Korišćenje ovih uređaja će u značajnoj meri redukovati rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, koji nosi neadekvatno upravljanje infektivnim otpadom, koji čini preko 70% visokohazardnog medicinskog otpada.

Pored otpada iz Bolnice na obradu stiže i otpad iz domova zdravlja iz Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, kao i iz svih drugih ambulanti sa područja tih opština.
Procena je da se mesečno obrađuje oko 3 tone medicinskog otpada, a dnevno se uništava oko 200 kilograma otpada na 120 stepeni, a potom i njegovo fizičko uništavanje.
– Subotička bolnica je pre donošenje Zakona o opasnom otpadu učestvovala u projektu za odvajanje i uništavanje medicinskog otpada. U Svim ambulantama postoje mali kontejneri, žute boje za odlaganje igli, nakon davanja leka. Veoma su praktični i uočljivi sa znakom koji označava biološki otpad. Igle se bacaju u kontejner. Drugo su zavojni materijali koji su bili na ranama i koriste za obradu rana u previjalištima u našim ambulantama. Odvajaju se u posebne vreće. Otpad se odnosi u Opštu bolnicu u Subotici na dalji postupak pretvaranja u neopasan otpad – objašnjava pr Doma zdravlja Subotica, Andrej Šimon.

autorka teksta : Sandra Iršević
priča napisana kao deo projekta NVO "TOL" iz Praga, Novosadske novinarske škole i "Ekopolisa" iz Niša.



KOMENTARI

  1. lena kaže:

    Prema propisima EU otpad mora da se odvoji na mestu nastajanja, zatim na poseban način pakuju I obeležavaju. Hemijski, farmaceutski i citostatički otpad pakuje se u vreće ili kontejnere koji su obeleženi crvenom bojom, otpad koji je oštar ili infektivan obeležen je žutom bojom. Procenjuje se da je putem humanitarne pomoći ranijih godina stiglo oko 1.000 kilograma lekova s isteklim rokom trajanja.
    – Mi smo prvi u Srbiji počeli da se bavimo opasnim otpadom. Farmaceutske kuće imaju opasan otpad koji na adekvatan način odlažu I postujaju sa njime. Mi farmaceutski otpad uzmemo i izvozimo na uništavanje. Svi zaposleni u firmi su edukovani kako da postupaju sa ovakvom vrstom otpada i poštuju proceduru propisanu za rad sa ovakvom vrstom otpada koja je prilično komplikovana. Kao prvo treba da pribavimo dozvolu, a za to je potrebno da obavestite sve zemlje tranzita da takav tovar prolazi kroz njihovu zemlju, potrebno je dobiti i dozvolu ministarstva ekologije tih zemalja, mora da se plati osiguranje tovara.Cene za tretman otpada razlikuju se u zavisnosti od otpada. Ako je reč o klasi PCB, gde je opasnost visoka, onda je tri evra po kilogramu. Farmaceutski otpad je u nižoj klasi opasnosti i košta evro i po – dva po kilogramu. Najjeftiniji je tretman otpada kao što su motorna ulja, mazut- kaže direktor firme Miteco Sistem, Miodrag Mitrović.

  2. djomla kaže:

    Nema šta leno, detaljno si obradila ovu temu. :yes:

OSTAVITE KOMENTAR