Prodate mašine i oprema „29. novembra“

Pokretna imovina nekadašnjeg giganta u proizvodnji mesa – Industrije mesa i konzervi „29. novembar“ iz Subotice, prodata je po ceni od 48 miliona dinara, saopštila je Agencija za privatizaciju.

hladnjaca_660x330
Kako se navodi, preduzeće DT HANDELS GmbH, sa sedištem u Klagenfurtu ponudilo je tu cifru za pokretnu imovinu koju čine mašine i oprema sedam odeljenja proizvodnje, zatim prateću opremu u proizvodnji, laboratoriji i svu ostalu pokretna imovina u fabričkom krugu i magacinskom i skladišnom prostoru, kao i transportna sredstva.

Procenjena neobavezujuća vrednost ove imovine navedena u oglasu iznosila je skoro 180,5 miliona dinara, a saglasnost na prodaju za ponuđenih 48 miliona dao je odbor poverilaca ovog preduzeća u stečaju.

To je bio peti oglas za prodaju imovine Industrije mesa i konzervi „29. novembar“.

Agencija za privatizaciju je do sada objavljivala tri tendera za prodaju kapitala preduzeća, a u aprilu 2008. tender je proglašen uspešnim.

Međutim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju tako da je ugovor raskinut u junu iste godine.

Nakon toga, u maju 2009. godine preduzeće je zbog stanja u kojem se nalazi – otišlo u stečaj.

Prva prodaja iz stečaja oglašena je u novembru 2010. godine, koja je kao i dve sledeće bila – neuspešna.

Nakon toga se prešlo na prodaju imovine u celinama, a nakon što nije prihvaćena ponuda za prodaju najvažnije celine preduzeća fabrike u Tolminskoj ulici, prešlo se na prodaju po segmentima, kao što je bila i ova.

Tanjug



KOMENTARI

  1. Megille kaže:

    Ovo je dno srpske ekonomije. Još posle ovoga treba da dođe Čakanj Lajoš sa ekipom da poruši zgradu te da proda stare cigle, kao što je to već viđeno kod fabrike Zorke…

  2. vokille kaže:

    Svaka čast što ste uspeli da uništite verovatno najveću industriju proizvodnje i prerade mesa, ne samo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, već i u celom regionu!

  3. Kertvaros kaže:

    Pogledao sam malo Austrijski trgovacki registar i navedena firma, bolje reci firmica postoji, i registrovana je za trgovinu sekundarnim sirovinama. Tako da sada bar znamo gde i kako ce zavrsiti oprema iz Suboticke klanice.

  4. bane kaže:

    DAN KAO MESEC
    – Jedan od razloga propasti „29. novembra” svakako je i činjenica da je on koncipiran za tržište od 22 do 25 miliona, koliko je približno iznosio i broj stanovnika bivše SFRJ. U to vreme „29. novembar” je, zajedno sa „Gavrilovićem”, bio vodeća mesna industrija u državi; firma čiji je kvalitet proizvoda odgovarao i domaćim, ali i standardima istočnog i zapadnog tržišta – kaže za „Subotičke” dobro upućeni bivši radnik „29. novembra”.
    U prilog svojoj tvrdnji on ističe da je „29. novembar” imao svoje zlatne godine od početka sedamdesetih pa do kraja osamdesetih i to proizvodnjom od oko 150 tona robe dnevno (koliko je donedavno iznosila mesečna)! Tolika količina podmirivala se dnevnim klanjem od 1.200 do 1.400 svinja i od 200 do 250 goveda, a rekord je, po njegovim rečima, zabeležen 11. jula 1990. kada je od 6 do 16.15 „obrađeno” 1.984 svinje koje su uvezene iz tadašnjeg DDR-a.
    Tih godina u „29. novembru” bilo je oko 2.400 zaposlenih, a firmu su tada vodili direktori Stevan Galović, zatim Bora Čović, te Miroslav Maglajić. Svi oni zajedno vodili su računa da sva najsavremenija tehnologija dođe prva ili među prvima baš u „29. novembar” u kom su, osim mesara, radili i vrhunski tehnolozi. Takvo poslovanje rezultiralo je godišnjim prihodom od 22 do 25 miliona dolara od izvoza šunke samo na američko tržište, a izvozilo se i u tadašnji SSSR, Veliku Britaniju, Italiju, Švajcarsku, Jordan…
    Sirovinsku bazu, kako navodi sagovornik, činio je uglavnom sever Bačke, a među najjačim proizvođačima bili su meštani Čantavira, Đurđina i Malih Pijaca, a među značajne dobavljače spadali su i poljoprivredno dobro iz Ade (dnevno i po 300 svinja!), „Ravnica”, „Agrokombinat”, te brojni individualni poljoprivredni proizvođači. On kaže da su Male Pijace 1989. bile najveći proizvođač svinja u Evropi po glavi stanovnika!

    – I dok je bio u sistemu „Agrosa”, „29. novembar” je bio „zlatna koka Subotice”. Sa njim se nisu mogli meriti ni „Pionir” ni „Fidelinka”, a „29. novembar” u više je navrata finansijskom pomoći spašavao od propasti klanicu u Bačkoj Topoli. To je, jednostavno, bila odluka „komiteta” da ništa od prehrambene industrije, pogotovo u Subotici, ne sme propasti – kaže naš izvor.
    On, kao i mnogi drugi radnici „29. novembra”, seća se i nekadašnjeg radničkog odmarališta u Sumartinu na Braču (Hrvatska), a ova je firma svoja predstavništva imala u svim značajnijim centrima bivše SFRJ (Skoplju, Prištini, Nišu, Beogradu, Sarajevu, Baru, Splitu, Rijeci, Zagrebu i Celju).
    Konačno, „29. novembar” imao je i svoju namensku proizvodnju za potrebe tadašnje JNA. Ta proizvodnja, kako kaže sagovornik, nije činila značajan procenat u ukupnom obimu, ali su proizvodi bili visokokvalitetni.

    Te godine – 1970. imao sam čast da radim maturski rad u 29. Novembru, tako da mi je veoma teško palo što je oprema završila u firmi koja trguje sekundarnim sirovinama. Tekst je, inače, preuzet iz ‘Subotičkih novina’, koje je svojevremeno izdavao Novosadski ‘Dnevnik’ (Redakcija im se nalazila na Korzou – više ne postoji).

OSTAVITE KOMENTAR