Pronađeno u podrumu: sifon

Kamion se zaustavio ispred malog kafića u Aginoj ulici, iza “Socijalnog”. Isporuka soda vode. Proizvođač je donosi čak iz Sente, za one koji cene da špricer može da bude dobar samo sa sodom. Ima još takvih ali ne u tolikom broju da bi neko u Subotici obnovio stari sodadžijski zanat. A jedan zanat izumire onda kada od tog posla više ne može da se živi.

 

Kilo- kilo na Paliću pre jednog veka

palics

Raznosač sode, Subotica 20 – 30-ih

SUBOTICA-RAZNOSAC-SODA-VODA-ZAPREGA-1920-30-g

Iza naslaga vremena debelih četrdeset godina, dopire dernjava čoveka na “teretnom” triciklu: Sooodaš !

To je on – Sodaš. U prednjem delu tricikla predviđenom za teret, jednan do drugog su poređani sifoni sode koje ovaj čovek menja za iste takve ispražnjene. Stao je ispred kuće snaš-Ilonke u Kireškoj i viče, a iz okolnih ulica dobija isti takav odgovor od klinaca koje to zabavlja: Sooodaš…

I kad ode, još neko vreme će tu i tamo da se čuje dečija interpretacija ovog oglašavanja sodadžije.

Ta slika bi svakako otišla u istoriju i da je soda najprodavanije piće kod nas, ali kako da nestane i soda, u kraju koji sebe drži za vinarski ?

Kalendar-1957

sodara

JOHANA – fabrika soda vode na Paralelnom putu br 30 (Jovana Mikića). Zapošljavala 20 radnika i proizvodila dnevno 3.500 flaša soda vode (S.Mačković: Industrija i industrijalci Subotice 1918 – 1941)

soda

Iako subotičke soda-vode nema odavno, u svakom drugom podrumu još može da se nađe jedan-dva stara sifona. Preživeli su mnoga raščišćavanja jer su to predmeti koji imaju značaj antikviteta. Neki imaju pečat proizvođača, zanimljiv patent za puštanje vode ili su jednostavno interesantni kao predmeti kakvih više nema. Za razliku od današnjih plastičnih, to su teške flaše od debelog stakla a one starije imaju olovnu “prskalicu”.

sodas

stara-soda-boca-

Kako je soda voda gotovo nestala, zaboravljena…? Jasno je to da je zamenila kisela voda. Jeste da je praktičnija  za nabavku ali s druge strane to nije isto piće. Može se soda voda pakovati i u jednostavniju ambalažu. Još šezdesetih se kod nas reklamiraju boce koje same dodaju mehuriće, jedino se povremeno menjaju male patrone sa gasom. Šveps je, recimo, odavno na našem tržištu ali nikad nije ponudio jedan od svojih osnovnih proizvoda – Klub sodu.

soda water

 

Ako se složimo da je mineralna voda glavni krivac za nestanak sode, treba reći da je naša kisela nešto posebno. U drugim zemljama većina kiselih voda gotovo da nema drugačiji ukus od najobičnije sode. Čak i one čuvene kao što su Perrier ili S.Pellegrini  predstavljaju pravo razočaranje za one koje su odrasli u zemlji Knjaza Miloša sa Tri srca.

Ipak, nije sve izgubljeno. Dok god je tvrdokornih ljubitelja špricera, po neki sodaš će imati posla a i nikad se ne zna šta donosi sutra. Kome bi pre dvadeset godina palo na pamet da pravi Jelen pivo sa ukusom grejfruta ili limuna?! Kome bi onomad u kafani mogli da prodaju hladan čaj ili na primer piće zvano cider (nit vino nit pivo), a danas je na svakom drugom stolu u kafićima. Lako je zamisliti reklamu u današnjem maniru: “Ne priznajete granice, ne pristajete na kompromise, ginete za slobodu…to znači – pijete sodu sa kriškom limuna”.

 

Lansky

 



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Kao klinci smo jednom prilikom vodili diskusiju o tome koje je najunosnije zanimanje. Iz nase perspektive i horizonta koji je pocinjao i zavrsavao u Kertvarosu, zakljucili smo da je to posao sodadzije. On pravi sodu i ljudima prodaje vodu i vazduh. Soda odnosno klasicni sifon je inace pice „nasih krajeva“ a nastalo je u Madjarskoj u prvoj polovini 19-tog veka. kasnije se je prosirilo sirom Evrope. Po kucama bi obicno negde na kuhinjskom stolu bila postavljena flasa obicnog domaceg i do zla Boga kiselog vina, i uz nju obavezno i odgovarajuci sifon sode. Ukucanima je to sluzilo za gasenje zedji. Bila su to valjda neka vina koju su se tek razblazena sa sodom mogla piti. U svakom slucaju bilo je to bolje i pitkije od Suboticke bunarske vode prepune gvozdja, peska, hlora i ko zna cega jos. Tipican miris u Subotickim birtijama je bio miris spricera. Za razliku od nekih drugih krajeva gde je sve bazdilo na rakiju. Jedna sodara je bila i na Palickom putu par kuca pored termoelektrane. Kasnije je u objekat smestena kancelarija stambene zajednice i neke zanatske radionice, a sta je danas – pojma nemam.
    Sto se kisele vode tice, nje u drugim zemljama nema na trzistu niti bi se nekome mogla prodati. Sve sto odstupa od uobicajenog neutralnog ukusa vode je sumnjivo i ljudi to za svaki slucaj izbegavaju. Svaka voda, osim kisnice i destilovane, je mineralna voda i sadrzi minerale naravno u razlicitim konstelacijama i kolicinima. Proizvodjaci Evropskih mineralnih voda tehnicki manipulisu sadrzajem i kolicinom minerala u vodi koju prodaju. Zato se i ta postrojenja za flasiranje i nazivaju „Fabrika mineralne vode“ To nisu nikakve vode iz nekih idilicnih planinskih izvora. One poticu iz duboko busenih bunara i oduzima im se ili dodaje mineralni sadrzaj vec prema potrebi. Obavezno su gazirane jer se na taj nacin poboljsava trajnost, bakterioloska ispravnost, i naravno potrosacu se sugerise osvezavajuce dejstvo. Stare soda – flase danas imaju kolekcionarsku i dekorativnu vrednost, pogotovu one koje su se spasile plasticne glave. Naime jednog dana je donesen propis da se sifoni od metala sa primesama olova moraju zameniti novim „zdravim“ i „higijenskim“ od plastike. Dobro ocuvana boca sa metalnom glavom i staklom bez ogrebotina moze na aukciji antikviteta da donese vlasniku i nekoliko stotina €. dakle svi u kontrolni phod u podrume i na tavane, jer to moze biti jedna vrlo lukrativna stvar.

  2. TANJA kaže:

    Odličan tekst!

  3. stormwatch kaže:

    Knjaz Milos i tri srca najbolje mineralne vode sa prostora EX-Yu??!?!?

    Bila i ostala HEBA.

  4. nostalgija kaže:

    Ja sam nedavno imao priliku da drzim u rukama staru sodasku bocu koju su nekada bas tamo punili , a mesto je sada restoran nije u redu da reklamiram ali je restoran svega par metara od fabrike cokolada ,, A sto je meni posebno interesantno (prica vlasnik ) da taj lokal pre 100 godina bila kafana posle krupara gde pored kukuruza prodavali i rakiju na ficok , a posle na tom mestu je bila sodara gde su i spicer sluzili i nekih 30 godio radi kao ugostiteljski objekat i medju ukrasima moze se naci , stare stvari nekadasnje kafane , krupare i sodare , mislim ove stvarcice ne vrede puno ali reflektuju ono sto danas nema a to je cukon deda , pradeda , deda , tata i sin , na tom mestu sodaski zanat je nestao ali secanje jos postoji ,kazu da imaju sodu vodu uvek imaju ali boce nisi staklene male i teske nego su plasticne .Neke mala privrede imaju lepu istoriju ali o tome niko ne prica ma da moze da bude zanimljivo danasnjoj omladini

  5. Lenin kaže:

    stormwatch alias safet Bila i ostala HEBA.
    Ma jok!Donat beše car.

  6. Aleksa kaže:

    Sodare u nasem gradu i okolini jos nisu nestale,postoji sodara Berkes-MS u Subotici, ABC sodara Budai u Subotici,Sodara Kristal u Bajmoku,Sodara Kovac Norbert u Hajdukovu i verovatno jos neke, da ih ne nabrajam.

    Kertvaros spominje losu suboticku vodu, verujte mi da ja bolju vodu od one iz arteskih bunara u Subotici nigde nisam pio.

    Suboticka sodara je bila prvo na mestu koje spominje Kertvaros, ali se kasnije seli na Sencanski put,na mesto gde je sada Autobuska stanica. Tu prerasta u ozbiljno preduzece koje se osim proizvodnje soda vode bavi i izradom aparata za punjenje flasa kao i za njihovo odrzavanje. Direktor je bio poznati suboticanin Aleksandar Malusev-Sano. Nazalost, preduzece se utopilo u Suboticanku,a dalje sve znate.

    Aparate za proizvodnju soda vode je proizvodio u svojoj zanatskoj radnji i Majlat Imre,koji je svojedobno radio u pomenutoj Subotickoj sodari

    U to doba pocinje procvat privatnih sodara, od kojih su poznatiji bili Skala na Vocnoj pijaci i Berkes kod Dudove sume.

    Nekada se vino, ovde mislim na stolna vina, kevidinku,kadarku pa i rizling, obavezno pilo sa dodatkom soda vode. Boca u kojoj je bila soda voda se obicno nazivala sifon, ja se secam staklenih sifona sa glavom od spijatera,pa kasnije sa glavom od plastike – boze,koliko li je glava razbijeno sa tim bocama.

    I na kraju,postoji i slager – „Manjana“ koji glasi otprilike ovako:

    Jednog sam dana odlucio u kafanu poc
    Nakon jednog sata video sam konobara proc.
    Donesite flasu vina i sifon,
    Gle kakav je to drzak ton,to nije moj rejon!
    Manjana,manjana,ima vremena i za to.

    Nazdravlje!

  7. igor kaže:

    Moj deda je nedavno nasao sivon iz 1938 god. proizvodjac FILIP RAFF neznam da li neko nesto zna o tome

OSTAVITE KOMENTAR