Psima iz azila preti "večni san"

"Uspavljivanje", kako glasi eufemizam za ubijanje životinje, sve je izvesnija sudbina pasa iz azila tragično nastradale Etele Merk. Ni subotički azili nemaju svetliju budućnost.
Etela Merk je rođena kao Slađana Merković, u Beogradu, u kom se školovala, radila i izvela je na put desetine srednjoškolaca koje je pripremila za upis na likovne amademije širom Evrope. Ime je promenila u znak poštovanja i zahvalnosti prema svojoj baki iz Mađarske (gospođi Etel Merc) koja joj je pre smrti zaveštala svoju imovinu. Sa novcem od prodaje te nekretnine u Mađarskoj, svog ateljea u Beogradu (u Nebojšinoj ulici, blizu hrama svetog Save) kao i brodića koji je imala na Savi (blizu Nebojšine kule), ona je kupila taj salaš i izgradila azil za životinje kojima je i pre toga bila posvećena.

Slika

Etela je uz pomoć anonimnih donatora obezbeđivala hranu, za koju je mesečno potrebno između šest i deset hiljada evra, a lokalnu samoupravu bezuspešno je molila da joj pomogne u plaćanju struje i odnošenju otpada. Struja joj je isključena zbog duga od 45 hiljada dinara, te je kuću grejala na drva, a osvetljavala svećom, koje su najverovatnije i prouzrokovale požar.
Njeni prijatelji kažu da psi spremni na usvajanje, ali je veliki problem ko će ih prihvatiti. Azili u okolini su svi puni, opština nema uslova da brine o njima, pa se boje da će većina četvoronožaca biti uspavana. Gradsko komunalno preduzeće će privremeno, bar mesec dana brinuti o životinjama, ali to nije rešenje. Jedino mogu pomoći druga udruženja za zaštitu životinja koja bi mogla da preuzmu veći broj pasa i mačaka i tako ih spasu, ali svesni su i situacije u kojoj se i drugi azili nalaze.
Nedavno smo bili svedoci i dramatične situacije oko jednog privatnog subotičkog azila, koji se našao u bezizlaznoj situaciji. Drugi azlil, u Ganjo šoru, predstavlja problem od svog nastanka. Izgrađen u kraju koji nije nenaseljen kako bi to trebalo, stvorio je pakao za stanare okolnih kuća. Čak i kilometrima daleko od tog mesta, čuje se lavež do neba, stotina pasa.

Slika

Komunalno preduzeće Čistoća i Zelenilo, pokrenulo je sa jednim subotičkim sajtom zanimljivu akciju udomljavanja pasa, koja je puno obećavala ali je nažalost propala. Pokazalo se da je premalo onih koji usvajaju pse lutalice, što je ustvari osnovna ideja azila. Azili su samo privremeno boravište, do usvajanja. Ako usvojitelja nema dovoljno, kao kod nas, dolazi do prenatrpavanja kapaciteta i loših uslova za boravak životinja. Psi su osuđeni na večnu robiju i dolazimo u situaciju da ćemo tražiti uspavljivanje za "azilante" jer je njihov život nesnosan.

Ako umrem…



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR