Racionalizacija i u pozorištima

U okviru racionalizacije u javnom sektoru, u svakom gradu se određuje maksimalan broj zaposlenih u kulturnim institucijama, pa tako i broj zaposlenih u pozorištima.

Subotičko Dečije pozorište, na primer, mora da otpusti pet radnika, a pozorište Deže Kostolanji mora da smanji broj zaposlenih za čitavog jednog i po radnika.
Radi se o uspešnim pozorištima, poznatim kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kada pozorište Kostolanji gostuje u Budimpešti, ili bilo gde drugde u regiji, domaćini, a ni tamošnji gledaoci, ne bi poverovali da u ovoj ustanovi radi svega 16 zaposlenih, koji su u punom radnom odnosu, i jedan koji radi pola radnog vremena, i da se zahvaljujući njima rađaju pozorišna čuda skoro svake večeri.

Ako se mora racionalizovati to jedno i po radno mesto, teško je zamisliti kako će se organizovati sledeći Desire festival, jedan od najpoštovanijih pozorišnih festivala u širem regionu, pošto poslove organizacije zaposleni u Kostolanjiju i sada jedva postižu i pored svojih redovnih radnih obaveza.

Nakon što je skupština opštine grada Subotice usvojila predlog o racionalizaciji javnog sektora, u javnom sektoru će se smanjiti broj zaposlenih koje finansira lokalna samouprava. Ova uredba dotiče, između ostalih, i pozorišta.

Dečije pozorište u Subotici još nije dobilo zvaničnu odluku, ali se već zna koja će suma biti korišćena u njihovom slučaju: moraju smanjiti broj zaposlenih za pet, a racionalizaciju moraju da izvrše u roku od 60 dana od prijema zvaničnog dokumenta. Kao što smo saznali od Marte Aroksalaši, direktorice Dečjeg pozorišta, ova ustanova ima trenutno 37 stalno zaposlenih radnika, i to su većinom glumci.

aroksalasi

– U prvom krugu smo anketirali zaposlene, da li neko želi da ode i dvoje su se javili; oni su uspeli da nađu neko rešenje za sebe. Za ostale tri osobe još ne znamo. Najvažnije je da smanjenje broja zaposlenih ne podriva proces rada, te da možemo da nastavimo i dalje da radimo na uobičajen način – kaže direktorica, koja nam je rekla i to da im plate do sada nisu smanjivane; to se desilo pre dve godine poslednji put, kada su primanja smanjena za deset posto. Plate glumaca se kreću izmeđi 50 i 60 hiljada dinara, a prosečna plata ostalih zaposlenih iznosi oko 30 hiljada dinara. Grad je ove godine smanjio sumu za produkcije Dečjeg pozorišta za milion dinara, kao što je to učinjeno i u slučaju pozorišta Deže Kostolanji i u slučaju Narodnog pozorišta.

U pozorištu Deže Kostolanji trenutno ima 16,5 zaposlenih, radnik sa pola radnog vremena je blagajnik, koji pola radnog vremena radi u pozorištu, a pola u Art bioskopu Šandor Lifka. Prema odluci lokalne samouprave, ovaj broj zaposlenih sada treba smanjiti za 1,5.

urban

– O racionalizaciji nas niko nije konsultovao, putem interneta smo se informisali. Sada smo već dobili rešenje i na raspolaganju nam je 60 dana. Oduzeće nam 1,5 radno mesto. Ne znamo kako ćemo rešiti tu polovinu. Ma koliko zvučalo jednostavno, pola radnog mesta se ne može ukinuti, jer blagajnik pola radnog vremena radi kod nas, a pola u bioskopu, i u stalnom je radnom odnosu. Znači nekog drugog zaposlenog bismo morali sa punog radnog vremena vratiti na pola radnog vremena. Ali koga? I kako? Naši zaposleni rade mnogo više od punog radnog vremena, a i tako nas je malo te se ulaže veliki trud za kvalitetno obavljanje zadataka. Sa smanjenjem radnih mesta možemo doći u situaciju da ćemo za naše predstave morati angažovati dodatne ljude. Uslužnih radnih mesta imamo samo toliko koliko je neophodno za predstave, nemoguće je razmišljati o otpuštanju kancelarijskog osoblja, a ne možemo smanjiti ni broj glumaca. To je nemoguća situacija, ali ćemo pokušati naći neko rešenje kako niko ne bi dospeo na ulicu. Ja lično mislim da je pozorište Deže Kostolanji u velikoj meri doprinelo kulturnom životu, da grad bude grad, i da nakon ovakve odluke grad i članovi skupštine opštine ne bi trebali olako govoriti o važnosti kulture uopšte i vojvođanske mađarske kulture. Naročito ako svemu tome dodamo i da je za milion dinara smanjen budžet za produkcije, koji ni do sada nije bio baš veliki. Ali se, naravno, očekuje da funkcionišemo na isti način kao i do sada. I proteklih godina je konstantno smanjivan budžet, samo ne u ovoj meri i ne budžet za produkcije, već su manji računi bili umanjivani za po nekoliko stotina hiljada dinara. To znači da smo do sada mi iz svojih prihoda plaćali podosta toga, a što su izdaci pozorišta. I plate su nam smanjili pre nekoliko godina. Tehničari rade za dvadesetak hiljada dinara, često i po ceo dan. Sa ovakvim platama ne možemo zadržati ljude, koji, ako će, neće napustiti samo javni sektor, nego i državu. Plate se kreću između 20 i 54 hiljade dinara, najveća je direktorska, koja iznosi pomenutih 54 hiljade – kaže direktor pozorišta Deže Kostolanji, Andraš Urban, koji nam je ispričao da ni konkursi nisu rešenje za situaciju jer se sume dobijene na taj način mogu koristiti samo za dopunjenje budžeta. Naravno, i ove su pare dobrodošle, i često se baš zahvaljujući njima može izvući iz određenih problema, ali se ne može računati trajno na te sume, koje nisu tolike da bi bile sigurni prihod.

Direktorica Narodnog pozorišta za sada nije želela da da izjavu, pozivajući se na činjenicu da zvanični dopis još nisu dobili.

 

Magyar szo



KOMENTARI

  1. Vesko kaže:

    Samo glasajte za iste, pa ce biti jos bolje.

  2. STeve kaže:

    A za koliko radnika ce smanjiti broj zaposlenih o Vodovodu, Cistoci, Stadion-u, Pijacama, Peter Blau i sl parazitskim preduzecima za udomljavanje politickih kadrova? Ima li neko info?

  3. Veseli repic kaže:

    Koliko su vec izlizani komentari tipa“samo glasajte za ove-one pa ce vam biti bolje ili losije“
    Pa prestanite da kradete od naroda i da politickim pozicijama ispunjavate svoje najnize licne potrebe,gledajte malo sire od toga pa nam mozda bude bolje ma ko bio na vlasti.Nisam primetila da nam je bilo koja “ struja“ od ponudjenih u poslednjih par godina donela ista bolje .Svi se ukljucuju u nazovimo politiku a i to je cak presmesan naziv za ove lokalne budalastine radi licnih ciljeva nema tu napredka ljudi su tako tu nauceni dok mozes kradi i sredjuj za sebe a ostale ma ko mari za njih.Sve dok to bude „politika“ ovog naroda nista se menjati nece mozes ti glasati za koga hoces.Ljudi koji dodju na vlast su poluobrazovani,iskvareni i neizgradjeni likovi koji nisu ni do Tompe stigli,ja zaista ne znam o cemu mi treba da pricamo dalje.

  4. alek kaže:

    Sramota…SRAMOTA

  5. Dora kaže:

    Racionalizacija? Odavde je razum (racio) davno otišao, a ukoliko se nešto ne promeni na bolje, uskoro će i oni koji ga još malo imaju u svojim glavama. Najgore je što se sve lomi preko leđa onih koji su nezaštićeni, jer najverovatnije ne pripadaju nikome (nijednoj stranci, pre svega), a koji bez sumnje predstavljaju najmanju štetu za ovo društvo (ako uopšte), a lopuže se samo množe i ojadiše nas načisto.

  6. Pajo kaže:

    Ma lako ukinuti pozorista,bioskope razne likovne i sva komunalna preduzeca to jes samo ostaviti direktore i rukovodioce! I gotovo!

  7. Pavle Menalo kaže:

    Za početak, kada bi malo srezali plate guvernerki, premijeru, predsedniku, ministrima, direktorima, upravnicima, savetnicima savetnika, savetnicima za savetovanje savetnika, i sličnima koji su basnoslovno pretplaćeni, kada bismo prestali da dajemo svake godine 6 841 463 € samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a još koliko i Katoličkoj crkvi i ostalim verskim zajednicama, možda ni ne bi trebalo skidati sa leđa poštenog radnog naroda…

  8. Dora kaže:

    @ Pavle Menalo U pravu je Pavle, preplaćeni su, a ponašaju se kao da su pretplaćeni, kao da im je to dedovina. Preplaćeni su pojaviše zato što iza njihovog rada ne stoje nikakvi pozitivni rezultati. Samo se uzimaju krediti, zajmovi, samo se presipa iz jedne kase u drugu, pa u privatne džepove, dok se narodu mažu oči… Znaju samo za „mere štednje“, da bi njima ostalo više, a niko ne zna nešto da stvori.

  9. atila kaže:

    eto pa glasajte ponovo za vucica bice boje .ebo vas on

  10. ledenjak kaže:

    Da vas pitam narode, i dalje ste za SNS ?

  11. Jasmina kaže:

    Gospodja Aroksalaši kaže da su većina zaposleni glumci , a od 36 zaposlenih samo je 16 glumaca (7 na srpskoj drami i 9 na madjarskoj drami) što je 45 % zaposlenih, a od toga 5 diplomiranih glumaca svi ostali nemaju zavrsenu akademiju . Postavlja se pitanje koga će otpustiti dotična ove što je zaposlila iz SPS-a razne računovodje i portparole koji i ne dolaze na posao ili svog sina kojeg je zaposlila bez ikakvog konkursa odnosno dali dotična nastavlja uvoz „glumica“ iz Hrvatske što gospodja radi i pored velikog broja naših mladih glumaca koji su završili akademije, a nemaju posao . Pitamo se što nam mladi odlaze iz zemlje, pa naravno da odlaze kad nam ovakvi vode javne ustanove koji su u stanju da za direktorsku funkciju promene 3 stranke za godinu dana samo da bi ostali na njoj.

  12. Isidora kaže:

    Kako je moguće da u jednom pozorištu glumci imaju platu između 50 i 60 hiljada dinara, a da je u drugom pozorištu plata direktora (pozorišta i festivala) i reditelja (koja je, prema izjavi, i najveća) 54 hiljade? Ko uopšte određuje visinu tih plata i na koji način? Po kojim kriterijumima?

OSTAVITE KOMENTAR