Radi šta ‘oćeš – nećeš dokle ‘oćeš

Lipa je bila Amalka, lipa da lipša jeto nije mogla biti. Ku dite mater je uvik korila da se ne isprlja, da se ne sigra u pisku ku ostala dica, te da se ona ku cura nesmi i nemož ventrati po drvi ku njezini vršnjaci.

Jedared se Amalka ku i druga dica zasigrala i očla u trišnje ku i sva druga dica, naišo je bać Pajo poljar i kad je vidjo dicu na drvetu drekne“ Vragovi jedni! Čiji ste? Saću ja vas !!! „  Nije bać Pajo poljar mislijo ama baš ništa loše, uvik je i sam kazo “iziš trišnje i ja sam ji ku dite krao, samo da nepadne koje dite i da ne lomu grane a što pojidu,pa bolje dica da se najidu neg čvorkovi,jevo već ko zna koji švigar menjam na korbaču od pucanja, nemož te tičurine ni odvijati“

Kad su dica vidila bać Paju onakog velikog i nogatog sa dubokim glasom, siroti jedan priko drugog su poskakali s’trišnje i razbižali se. Jedino Amalka nije mogla sać jel je mater joj obukla niku šlingovanu rozlinkavu aljinicu.

Bać Pajo je došo pod drvo i lipo š’njome i skine je s’drveta i sad šta će odvede je kući, ocu i materi.

Sirotoj Amalki je bila oma odrizana kazna da se nesmi više sigrati s’dicom jel eto opravićedu od nje lopova „Imaš tvoje sigračke i tu u sobi a kad smo mi napolju onda možeš i u avliji se sigrati“- bila je izričita mater joj.

Kako je bilo joj u ditinjstvu isto tako je i odrasla, mater je od nje opravila pravu klidersku bebu, napuderisanu i našminkanu ku da je fanglom ziđarskom bacala onaj puder na lice.

Bila je već divojka za udaj, a u bal je išla samo u visoko društvo, di su je većma ismijavali ni krivu ni dužnu, neg što su je tili u društvo.

Jedared kaže njoj mater „Pa već udaj se! Nađi kakog al ne da budne kaki bandalola“. Uzalud je Amalka gledala, kad nije po materinoj zapovidi nać nijednog, koji bi većma odgovaro materi neg samoj Amalki.

I sirota već na omaku mladosti , mater joj veli „jevo sa onim našim što nam otkupljiva uvik bikove, smo divanili i on ima sina malčak starijeg od tebe i divanili smo-udaćeš se za njega! „ Amalka ga nije uopšte ni znala.

Došlo vrime, upoznadu se, budnu i svatovi baš veliki, rodi Amalka i troje dice sa tim trgovcovim sinom Kalmanom.

Mater joj sva velika sva ku morkača na vr prstivi iđe „ej pa troje unučadi moja Amalka ima sa Kalmanom, a vamo Kalman je Gustikin sin, a Gustika je sveckog glasa trgovac vidi samo šta sve ima“

Imo je dašta njezin pretelj Gustika svega, isto ku i njegov sin Kalman. Svudak dugova, sa po svita zavađen a sa drugo po ne divani a dice svudak ku da ji posijo. Dok ženu kod kuće tuče ku kočijaš konja kad ne vuče.

Sad je sirotoj već iz pameti istiranoj Amalki puder tribo, al da bi sakrila sve češće modrice od batina što je dobijala od „materinog životnog poklona“.

Trpila je Amalka sa njom i dica, dok jedared nisu Kalmana odveli noćom i to prid sudiju pa oma u zatvor i to za proneveru i još kojšta, uglavnom nije malo nedela naradijo kad mu sudija kazo puni sedam godina.

Amalki iskreno svanilo, a mama prid nju pa u plač sva se zacenila al ne od tuge jel sramote već od bisa .

A njoj njezina Amalka veli „ gledaj sad, ja ovu moju dicu pušćam da se sigraje s ’drugom dicom i jevo Kalor je već kalfa, Kata šije na mašini šta oćeš a Bartula je furtom s’konjima i sa josagom“

„Bili su sa drugom dicom i na trišnjama i u piskama al oped su postali evo još malo pa ljudi“

Ništa mama moja oni nisu naučili od baće, a i ja ne znam Bog zna šta, jedino sam svako veče molila Boga da njim udili dobro životno zvanje i da budu čestiti i da se ne sile ni prid kim.

Da me ti mama nisi učila da u životu budnem kogod i štogod, ne bi sve ove godine nuz Kalmana bila niko i ništa, sa dicom zajedno i gladna i ladna. Zato mama, oprošteno ti je sve s’moje strane sa Božje nek ti se sudi, a sad iđi kući i ne moraš mi više dolaziti jel ni moja dica te nevolu, kažu da si vragbaba“

geza setet ilustracija

Ilustracija: Geza Šetet

 

Tako je i bilo da je pametna mama očla kući više nije ni dolazila nit je Amalka išla kod nje, a posli nike tri godine stigo je telegram da se Kalman obisijo u zatvoru.

Ova vest nije da je koga obradovala, al nije ni ožalostila barem ne Amalku i dicu. Dica su stasala i uskoro je Amalka dobila i unučiće i to sve na salašu, di su dica trčala po ledini i sigrala se žmure i čika-bike od ujtru do uveče, vaćat ji ku piliće tribalo da iđu na kupanje i na spavanje.

Jedan dan se pojavijo i Amalkin baćo koji je uvik virijo ku miš iz brašna i već stari tražijo oproštaj za sve što je ćutećki gledo a nije sprečijo, ujedno je saopštijo Amalki da joj je mater umrla i da ako mož posli sarane bude kogod od Amalkine dice sa njim na salašu, jel triba ga dvoriti. Tako je i bilo, posli sarane najmlađi Bartula je sa ženom i ditetom očo kod dide da ga prija svega upozna redovno i da ga ku čovika i dodvori. Amalka je na sve kazala:  „Radi čovče šta oćeš, nećeš dokle oćeš“.



KOMENTARI

  1. Geza Šetet kaže:

    svidelo mi se već kod prvog čitanja adrugi put sam se utvrdio u uverenju da je priča baš -BAŠ fino ispripovidana -BRAVO

  2. GORNJAK. kaže:

    Fala ti Geza moj dobri, drago mi je da si se privatijo svega ovog i da će mo našom saradnjom uspiti sačuvati ikavicu i stare riči od zaborava.

  3. Višnjevčanin kaže:

    Pišem ovo sa zakašnjenjem jer sam očekivao da će neki drugi posetioci ovog sajta reći koliko je dobra ova novela gospodina Gornjaka. U njoj , kao u životu, čovekovu sudbinu određuju, pre svega, svest i karakter ličnosti. Čitaoci ove zanimljive priče imaju šta da nauče. Prijatelj gospodina Gornjaka, slikar Geza Šetet, istinski umetnik, dao je nov kvalitet ovom lepom štivu.

OSTAVITE KOMENTAR