„Rebeka“ Silvestera Levaija u Beogradu

I u Beogradu će se uskoro, mesec dana pre Brodveja, izvoditi mjuzikl „Rebeka”, koji je napisao Silvester Levai.

 

Pre pola veka, jedan dečko iz Subotice „poleteo” je u veliki svet da svoje snove o muzici u život pretvori. Otud valjda i onaj davni hit „Fly, Robin, Fly”, koji je Silvesteru Levaiju doneo prestižnu nagradu Gremi, dobru preporuku za neke buduće važne holivudske poslove. Sve to ohrabriće ga da napiše i pet mjuzikla. Jedan od njih, „Rebeka”, doseliće se na jesen i u ove krajeve: na scenu Madlenijanuma, u režiji Nebojše Bradića.

 

Zbog audicije za ovaj mjuzikl, baziran na istoimenom romanu Dafni di Morije (inspirisao i Hičkoka), Levai je doputovao iz Minhena, gde je danas jedna od njegove dve adrese (druga je u Beču). O svom prvom utisku sa audicije u Madlenijanumu kaže: „Prvi put čujem „Rebeku” na srpskom. I dobro mi zvuči. Verujem da će je ovde publika lepo primiti”.

 

Zanimaju nas detalji iz života te muzičke „Rebeke”, čije je rodno mesto… daleki Tokio.

 

– Tamo je 2004. bila svetska premijera – kaže kompozitor – a posle dve godine evropska, u Beču. Postavljena je i u Budimpešti, Bukureštu, Finskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj. U Beču je tri i po godine igrana iz večeri u veče, a moj mjuzikl „Elizabeta” čak sedam godina, jer tamo je to „domaća” priča. Sva libreta radio je moj dugogodišnji nemački poslovni partner Mihael Kunce. Tekst za „Rebeku” prvo je bio na engleskom, pa na nemačkom, ali su ga Japanci preveli na svoj jezik.

 

Naš prevod i prepev uradio je Husnija Kurtović, a publika će ga prvi put čuti 9. oktobra, nešto pre od one na Brodveju. U najglamuroznijoj pozorišnoj ulici na svetu premijera „Rebeke” biće u novembru.

 

Priča nas dalje vraća u Suboticu. A iz toplih, nostalgičnih slika iz Silvikinog detinjstva samo što ne poteče muzika…

 

–U rodnom gradu imao sam pogodnu „klimu” da izrastem u umetnika. Majka mi je bila muzički pedagog, u osmoj godini bio sam u muzičkoj školi, sedeo za klavirom i obožavao Šopena; svirao sam i razne duvačke instrumente; sa Omladinskim orkestrom, za koji već sa 14 godina radim i orkestracije, putujem po Jugoslaviji; moj grad imao je i ugledni omladinski festival zabavne muzike na kome sam osvojio svoje prve nagrade…

 

Tu gde su mu se otvarali različiti muzički vidici desilo mu se i nešto posebno važno. Sav ozaren kaže: „U Subotici sam počeo da sanjam… veliki svet muzike. I već 1962. pohitao sam da ga tražim, iako još nisam bio ni punoletan”. To traganje ne prestaje, kao da je krenuo na veliku „turneju” sa koje se još nije vratio. Prvih deset godina prošlo je na podijumima popularne muzike… Često su to bili dobri internacionalni koncerti na kojima su nastupale i najveće grupe – „Beach boys” i slične. U tom krugu je 1972. u Minhenu upoznao Kuncea, koji se tada bavio produkcijom u pop muzici. Iz tog perioda je i hit „Fly, Robin, Fly” („Silver Convention”), te pesme za Eltona Džona, Uda Jirgensa… Čitav dan provodili bi u studiju, toj pravoj fabrici pop muzike.

 

 

–U jednom trenutku shvatili smo dosta je sa tim. Istoričar po obrazovanju, Kunce je odlučio da se neko vreme posveti pisanju knjiga iz te oblasti, dok je za mene to bila prilika da se otisnem dalje – do Holivuda, svog dečačkog sna u kome ću biti čitave dve decenije.

 

Tamo Levai komponuje muziku za veliki i mali ekran, za filmove „Kobra”, „Ljudi mačke”, „Bambi”, „Elitna jedinica”… Radi sa imenjakom Staloneom, Majklom Daglasom, Čarlijem Šinom, Džordžom Lukasom… Ipak, s ovim novim vekom došao je i novi put – nazad u Evropu, i veliki zaokret ka mjuziklu. I one nove adrese. Pomenuta bečka je ništa manje nego Šenbrunski dvorac. Sa suprugom Monikomstanuje u apartmanu iznad nekadašnje spavaće sobe Elizabete, supruge cara Franje Josifa, poznate Sisi, inače naslovne junakinje njegovog mjuzikla.

 

Ispričao nam je kako su postali stanari čuvenog dvorca:

 

–Moja supruga je još kao devojčica bila zanesena likom ove carice, pa je kasnije na aukcijama kupovala i neke njene predmete. Tako smo vlasnici i tri haljine koje je nosila Sisi. Te predmete nam ponekad traže za izložbe. Kad je jedna takva bila u Šenbrunu, supruga je slučajno saznala da u dvorcu postoje i apartmani za iznajmljivanje. Pozvala me je u Holivud da mi saopšti ludu ideju da tu stanujemo. I… ostvarili smo je. Tu je i obavezni veliki klavir… Čaroban ambijent za kompozitora.

 

Pitamo da li se tu možda rađa i neki novi mjuzikl. Odgovara potvrdno: „Japanci su nam naručili premijeru za 2014. godinu. Biće to još jedna istorijska ličnost, evropska. Koja… ne smem da kažem“.

 

A šta je sa muzikom u evropskom filmu…?

 

–Preko glave mi je tog komponovanja za filmske akcije, što sam najčešće radio. Ako bih se toga uopšte prihvatio, u obzir dolaze (prstom pokazuje na levu stranu grudi) samo romantične stvari. Neke akcije srca – i duše!

 

Silvester „protiv” Silvestera

 

Dva Silvestera – Levai i Stalone – prijatelji su iz holivudskih dana. Kompozitor je za glumca ispričao da se, dok radite sa njim, ponaša kao brat, ali poprilično razmažen:

 

– Kada mi je naručeno da napravim šest minuta muzike za jednu automobilsku jurnjavu u filmu „Kobra”, ja to uradim, Stalone to čuje i kaže dobro je. Posle dva dana, ipak se javi i veli kako bi voleo da za iste scene napravim još jednu muziku. Uradim i to, on uskoro naručuje novu, pa još jednu… Aman, dižem ruke od tog posla, kažem producentu. Ali, evo novog susreta sa Staloneom koji nam saopštava da se njemu najviše sviđa ona prva muzika. To vam je Slaj!

 

M. Šehović

foto: Ž Jovanović

Politika



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR