Retrospektiva festivala na Paliću očima selektora i osnivača

Direkcija 27. Festivala evropskog filma na Paliću na čelu sa osnivačem, programskim direktorom i selektorima predstavila je danas kompletan utisak i retrospektivu celog izdanja, posle sedam dana i više od 130 prikazanih ostvarenja.

Direktor i osnivač festivala, značajan filmski teoretičar Radoslav Zelenović istakao je da su svi na čelu manifestacije zadovoljni, u skladu sa trenutnom epidemiološkom situacijom, i srećni su što se nije desilo da se on i dalje odlaže, nakon tri zakazivanja.

„Nadam se da će primer našeg festivala ove godine podstaći i druge sredine da nikako ne zabranjuju svoje kulturne manifestacije, i ne bih želeo da nikada ne budemo u situaciji da pod ovakvim okolnostima pravimo festival, gde ne znamo kada može da se desi nešto potpuno van naše kontrole“, istakao je Zelenović.

Miroslav Miša Mogorović, programski direktor festivala na Paliću, inače poznati filmski producent ispred kuće „ Art and Popcorn “, sa 30 filmova u realizaciji, menadžer i bioskopa „Fontana“ na Novom Beogradu, odmah je izjavio da nije srećan samo zbog nedostatka gostiju ove godine, ali da je repertoarom veoma zadovoljan.

„U saradnji sa našim selektorima koji biraju filmove, moje zaduženje je da obezbedim te naslove, a objektivno je bilo jako teško uz sve to obezbediti i goste uživo, zato sam veoma zahvalan svim iskrenim posvećenicima koje smo ugostili“, objasnio je Mogorović, i dodao da je, programski gledano, ovo jedno od najboljih izdanja do sada.

Izvršni producent festivala Ilija Tatić napomenuo je da je bio veliki stres raditi manifestaciju prvi put pod ovakvim okolnostima, ali da su svi u timu bili na visini zadatka, ne samo zaposleni u Otvorenom univerzitetu Subotica, nego kompletna logistika i koordinacija, a njegov posao je bio da kontaktira sa većinom gostiju na festivalu.

Tatić je izdvojio jedan manji problem, koji se nenadano desio sinoć u bioskopu „Abazija“ na Paliću, kada projekcija domaćeg filma „Sutra je još uvek juli“ nije mogla do kraja da se izvede, jer je došlo do nekih tehničkih problema.

„Nil Jang, naš selektor tog programa „Paralele i sudari“ uspeo je da džentlmenski reši taj zastoj filma, što je bio odličan pokazatelj, jer nijedan čovek nije izašao iz publike, svi su veoma strpljivo čekali da se otkloni kvar na serveru, ne bi li konačno odgledali poslednja dva minuta filma“, otkrio je Tatić.

„I pored mnogih improvizacija, dešavaju se i takve nepredviđene stvari u realizaciji, koje se rešavaju na najbolji mogući način, da na kraju i publika i gosti budu zadovoljni, što čini film, i festival, kako je primetio kolega Jang – „zato je tako magično gledati film“, zaključio je izvršni producent festivala.

Selektor glavnog programa Nenad Dukić izrazio je zadovoljstvo rezultatima ovogodišnjeg festivala, u datim okolnostima kada nije mogao biti pun kapacitet publike zbog korona virusa, i takođe je gostiju bilo svakako manje nego uobičajeno svih ovih godina.

Podsetio je da tokom ove 2020. godine nije bilo filmskih smotri A kategorije, pre svega Kan, kao ni Karlove Vari, a da neki festivali idu online, što ne može biti isto, jer ovakve manifestacije imaju smisla samo sa publikom, nadovezivajući se na davnu izjavu Kusturice – „Nema kina bez mraka“.

Samim tim, onda ni nema festivala bez publike, smatra Dukić, i naglašava kako mnogi veliki reditelji i ne šalju tek tako svoje nove filmove na svetske festivale i takmičenja, jednostavno ih čuvaju, a ne da ih daju da budu prikazani online, jedino se desila Venecijanska smotra, koja, po njemu, nije imala jako ime u programu, već je bila na nivou osrednjeg festivala B kategorije.

Promocija domaćeg srpskog filma je veoma značajna na Paliću, prošle godine je to bila melodrama „Ajvar“ Ane Marije Roši, a sada je to „Ime nadoda“ Darka Bajića.

„Cilj nam jeste da imamo i domaći film na otvaranju, koji će se premijerno prikazati baš ovde, a ne da je imao već projekciju na FEST-u ili drugim smotrama“, ističe Dukić.

„Osim toga, domaći film osim svog kvaliteta, poželjno je da ima i neke druge važne okolnosti, kako je to sa „Ime naroda“, koji je svojom temom čvrsto vezan za Vojvodinu, a film je upravo završen pred sam početak Palića.

Na kraju Dukić naglas razmišlja da bi bilo dobro, kada bi se imalo sredstava, da festival na Paliću preraste u festival koji i sam pravi, snima dobre filmove i onda ih tu i prikazuje, dok ovako, selekcija svakog izdanja zavisi isključivo od autora i aktuelne produkcije.

Nil Jang, selektor dva programa „Paralele i sudari“ i „Mladi duh Evrope“ rekao je da su već krenule pripreme za sledeće izdanje festivala 2021. godine, ali da nove naslove sada ne bi otkrivao, jer još nije zvanično završen ni ovogodišnji.

Kako Jang smatra, kinematografija i festivali evoluiraju, bioskop i publika se menjaju, tako i produkcija, i zato se nada samo najboljem sledeće godine.

Igor Toholj kao selektor programa „Eco Dox“ napravio je presek dokumentarnih filmova na temu ekologije, na raskrsnici između značajnih autora veterana evropske kinematografije i debitanata, kao zanimljiv dijapazon.

On je napomenuo da je uvek teško od tolike konkurencije svetskih naslova izdvojiti samo pet ostvarenja za program na Paliću.

Festival se večeras završava premijerama filmova u bioskopima Subotice i Palića, u selekcijama „Paralele i sudari“ i „Takmičarski program“ – “Sluškinja“ Kristine Sivolap (Ukrajina), „So od suza“ Filipa Garela (Francuska, Švajcarska), „Patrole“ Stefana Komandareva (Bugarska, Sofija), i „Hotel Beograd“ rusko-srpska koprodukcija Konstantina Statskija, gde glavnu ulogu ima Miloš Biković.

Domaći film „Sutra je još uvek juli“ pred publikom na festivalu

Poslednjeg, sedmog dana festivala Evropskog filma na Paliću danas se predstavila ekipa novog domaćeg filma „Sutra je još uvek juli“ scenariste i reditelja Dejana Vlaisavljevića Nikta.

Ostvarenje je prikazano sinoć u bioskopu „Abazija“ na Paliću, u okviru programa „Paralele i sudari“, i prati zanimljiv sadržaj u duhu pravog „film noara“ na srpski način: misteriozni zaplet, ubistva, lepe fatalne žene, privatni detektiv koji istražuje naizgled kompleksan slučaj, razne zakulisne igre kojima se ne nazire kraj.

Nezavisna produkcija filma donosi i naturščike na ekran, a ne toliko profesionalne glumce, i tako poznati scenaristi Nebojša Pajkić i Saša Radojević ovde su ispred kamera, u zapaženim ulogama, dok je direktor fotografije ovog filma Predrag Bambić, takođe i viđen u epizodnoj roli.

Radojević je na festivalu prisutan i kao mentor Radionice filmske kritike, a u ovom krimi filmu igra inspektora na tragu jednom zločinu.

Svestranom autoru koji potpisuje režiju i scenario malih, nezavisnih ostvarenja („Poljupci“, „Aleksandra“, „Porodica“, „Narcis i eho“, „Žigosana“), podsetio je da se bavi glumom već neko vreme, i da mu je ovo već 11. glumački zadatak (između ostalih viđen je u delima „Petlja“, „Jug Jugoistok“, „Ljubavni slučaj“, „Bez stepenika“).

Ovaj lik inspektora Todorova već je tumačio u filmu „ Signature Work “ (2016) istog reditelja, gde je takođe glumio Nebojša Pajkić, ali neki drugi lik, dok je od profesionalnih glumica igrala Vanja Ejdus.

Tako je ovo je drugi deo iz serijala film noar žanra o ovom detektivu Palubi, a film je imao premijeru pre pandemije na FEST-u 2020.

Autor filma Nikt u svojim filmovima, kao i ovde, igra glavnu ulogu privatnog detektiva, što Radojević naziva pravim „kantautorstvom“, kao što su to radili mnogi muzičari – pisci svojih pesama i pevači, tipa Arsen Dedić.

Reditelj i glavni glumac nije bio u mogućnosti da prisustvuje festivalu, iako je veoma želeo, ali kako živi u Filadelfiji, to svakako u doba korone nije izvodljivo.

„Ovom filmu sam pristupio kao Orson Vels u „Trećem čoveku“, i moja saradnja na scenariju je bila na kreiranju mog lika Krakova“, objašnjava svoju dvostruku ulogu profesor filmskog scenarija na FDU Nebojša Pajkić, i autor mnogih filmova kao „Davitelj protiv davitelja“, „“Una“, „Dečko koji obećava“, „Kraljeva završnica“.

„Inače, u principu, ja ne volim glumu, a naročito ne volim glumce, i čekam taj dan kada će film biti oslobođen od glumaca, a za to vreme cenim da je dobro da se pojavljuju naturščici“, u svom maniru je duhovito predstavio svoj stav Pajkić.

„Dodatni problem je što ja i ne volim dijaloge na filmu, kao i pisanje scenarija, što sam dosta radio u karijeri, i to je veoma mučan posao, tako da sam ja stvarao svoj lik u filmu usmeno, odnosno u pravoj usmenoj tradiciji, i to je bila moja scenaristička saradnja“, približio je Pajkić kako je sve izgledalo na ovom projektu.

Nikt i Pajkić su se konsultovali oko svega na filmu, a naglašava da je sve bilo improvizacija, posebno ističe scenu u kolima sa kolegom Radojevićem.

Izdvaja se u tom segmentu Pajkićevo viđenje Muzeja Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, gde kaže da danas tamo odlazi retko, „jer je ideja o Kinoteci sve manje smislena, a posebno je besmisleno što sada postoje dve zgrade, jedna za one koji ne vole film, i druga za one koji ga ne razumeju“, i naravno to je izazvalo opšti smeh u sali tokom projekcije sinoć.

„Ta scena u kolima je kompletno improvizovana, jer me je Saša Radojević isprovocirao raznim pitanjima, i ja sam morao na licu mesta da smišljam odgovore“, na šta Radojević se nadovezuje da je scena imala četiri dubla, i svaka je imala potpuno drugačiji sadržaj.

Osim Ane Bretšnajder Tanasković, od profesionalaca tu je i francuski glumac Arnaud Humbert, koji priča veoma dobro srpski, a u filmu je na neki način čovek iz senke.

On je malo približio budućoj publici film, da se radnja vrti oko starog filma iz prošlosti kojeg mnogi traže, a da je njegov lik takođe uvučen u tu potragu, gde nailazi na fatalnu ženu.

Bambić je pričao o daljim planovima ovog filma, jer se i o tome brine, osim što je bio u manjoj glumačkoj ulozi i direktor fotografije.

On je podsetio da je film nakon martovske premijere na FEST-u ušao, kao i svi, u Covid 19 poredak, i sve je stalo, a sada se nada da će regularno raditi svi bioskopi na duže, i da će stvar da se normalizuje u dogledno vreme.

“Naravno, ne možemo računati da će naš film da usvoji neki od mnogih Multiplex bioskopa, i da ga agresivno gura, od tolike količine holivudskih blokbastera, koji čekaju odavno na red da krenu u eksploataciju, ali ono na šta možemo računati jeste da on ide kroz mrežu manjih bioskopa, jer je on inače takav, umetnički rad, bez pretenzija da zaradi ogromne pare na blagajni”, jasan je Bambić.

Tako će ovaj film noar možda ići u bioskopske sale po Beogradu kao što je Dvorana Kulturnog centra, Art bioskop Kolarac, Zvezda i slične nezavisne scene sa malim, evropskim, umetničkim ostvarenjima.

Tanjug



KOMENTARI

  1. Istina kaže:

    Mali koga to interesuje danas
    Ima vazniji stvari.
    Inace to je festival za Beograđane.
    Teško da jeto evropski festival
    Max balkanski.
    Kusturica ima svetski festival.

  2. maki kaže:

    Ovaj festival interesuje sve one koji su spremni da prošire svoja znanja o filmskoj umetnosti. A samim tim i o svetu u kojem žive. Što je sigurno važno. Filmski događaji na Paliću se odvijaju strpljivo i kontinuirano, a to je i presudno za porast kvaliteta i relevantnost festivala.

OSTAVITE KOMENTAR