Rušenje starog DES-a

Na Palićkom putu, u Mesnoj zajednici „Novi grad“, počelo je raščišćavanje placa na mestu starog „Des–a“. Kako javlja Radio Subotica, plac je prodat, a za sada su kompletno skinuti crepovi sa objekta i čisti se teren. Ovaj deo je meštanima mesne zajednice stvarao probleme zbog velike količine korova i ambrozije koja se raširila na zapuštenom placu.

DES

pap pala



KOMENTARI

  1. Lenin kaže:

    Čaki,ti si?!Ni si?!Ko si?$! 😀
    d

  2. istina sa dva lica kaže:

    To je zgrada _Severa – fabrike elektro motora osnovana 1923.

  3. stormwatch kaže:

    BRAVO! RUSHITE I GRADITE!

  4. E remont kaže:

    Stara zgrada Severa je današnj Elektroremont. Šezdesetih se Sever preselio tamo gde je sad.

  5. Mercedes kaže:

    Tamo jeste bio ,,Des,, a ta rusevina na cosku, bila je kafana, mislim da se zvala ,,Jadran,, Samo rusite, valjda cete nekad nesto i sagraditi…

  6. Aleksa kaže:

    E remont

    Niste u pravu. Zgrada na slici je bila upravna zgrada „Tvornice elektricnih strojeva Sever“. Da,tako se nekada zvala. Nakon preseljenja Severa u ovoj zgradi se neko vreme nalazio Zavod za zaposljavanje, a tek kasnije DES.

    Zgrada koju Vi spominjete je sa leve strane i bila je nekada glavni proizvodni pogon Severa. Nakon Severa u nju se useljava Aurometal, a tek nakon sto se iselio na novu lokaciju, tu se prosiruje Elektroremont,koji je svoje pogone u to vreme imao u susednoj ulici

  7. Kertvaros kaže:

    Sto se tice bivse upravne zgrade Severa odnosno biroa rada itd… zanimalo bi me da li je objekat bio u stvari montazna baraka ili je mozda ipak rec o cvrstoj gradnji. Ujedno bih voleo znati kako to da je cela ulica Pala Papa sve do Metalije kompletno srusena. Koliko je meni poznato svi ti stambeni objekti u toj ulici su bili privatno vlasnistvo, pa me nekako cudi da su svi odjednom i kolektivno prodali svoje nekretnine. Ako neko zna mozda nesto detaljnije bilo bi mi dragi da saopsti.

  8. Lansky kaže:

    Kuće su otkupljene jedna po jedna i tako je obezbeđen plac za veliki moderni šoping mol. Velike ambicije su splasle dolaskom krize ali je investitor godinama čekao da se stvari poprave i da otpočne gradnju, možda malo manjih razmera. Do danas se veliki projekat istopio pa će na koncu tu biti verovatno jedan obični supermarket.

    Detljnije: http://www.gradsubotica.co.rs/avenue-mall-subotica/

    avenue mall

  9. Anonimni kaže:

    komplikuje se diskusija driblaju Kertvaros i Aleksa.
    zar nije dobro da se gradi novo – i to je to

  10. stormwatch kaže:

    @Nepotpisani

    NIJE DOBRO DA SE GRADI NOVO! Sve to prefenomenalno arhitektonsko nasledje u oblicima vlaznih nabijanica i nakrivljenih udzerica (TM) je nesto sto
    u Subotici treba cuvati narednih hiljadu godina, za buduce generacije.

    Evo npr, bila je jednom poznatom mestu pre 74 godine, 114 dana i 19 sati jedna stara baraka koju su svi suboticani koji su tada isli biciglovima koristili kao putokaz. Otkako je ona srusena ljudi na biciglovima se vise ne snalaze u prostoru, stalno skrecu u pogresnu ulicu koja je asfaltirana pre 38 godina, 2 meseca i 15 dana, i stalno misle da su pogreshili jer nigde ne nalaze blato koje su koristili kao putokaz kada bi tamo greshom skrenili.

    Pominjuci bicigl – otkako je pre 35 godina, 93 dana i 5 sati Sencanski put izgubio zutu klizavu opasnu po zivot kocku, Stari Suboticani vise ne koriste tu ulicu jer im asfaltni put i biciklisticke staze uopste ne ulivaju sigurnost kao zuta preklizava kocka.

    Ah da, bila na kraju tog sencanskog puta i neka drvara pre 56 godina, 15 dana i 4 sata, nigde nije bilo takvih drva kvalitetnih i take oshtre pile kao u Paje Pelhea, taj je pilo i po kucama i po nabijanicama i bijo je pravi „domacinski“ pilator…narucis 3 metra drva, on ti donese 5 metara opiljaka.

    Pa onda, bila neka montazna baraka pre 43 godine, 11 dana i 14 sati tamo na Somborskom putu, ne bas digod kod somborske kapije, nego prema kuci Lekvara – onog starog potkivacha konja, magarceva i volova za oranje, najboljeg na svitu! Da bas ta, sto se urushila tacno 4 godine, 8 meseci i 22 dana pre neg’ shto je prvi traktor sisao sa trake IMT pogona. Eto kako je poshtenog chovika unishtio kapitalisticki progres! A ta montazna baraka na Somborskom putu, tamo se uvik izjutra frishko kupovao najbolji duvan i karabin – nezno upakovan u beli papir na kom su uvik bila neka slova istampana i mirisao je cudno i smishno, jos se kod dite tog mirisa papira u koji je nezno pakovan duvan i karabin sicam i danas, i propao je taj trgovac jel Subot’chani nikad nisu pucali, a posto su posli otkrili da je taj papir u kome je pakovan duhan i karabin smesnog i cudnog mirisa opasan po zdravlje, vise nisu ni pusili jer se taj neki papir za duhan bez cudnog i smesnog mirisa mogao kupit’ samo u Szegedu u koji Subatchani nikad is principa nisu isli (i zbog straha od vode, posto Szeged ima reka Tisza).

    Onda mi dida moj pricao kako je prosao kada je doso u Suboticu – bese onda i onaj neki, kako beshe se zove – transvaj. E, to kad je u Subaticu bez pitanja njih Subatchana i bez demokratskog glasovanja o master planu Subotica park Palic uvedeno 1897. – to je prvo djavo vukao, a posle je krenilo na struju, i uveden je samo da eliminise stare Subatchane i samo protiv njih. Svi su slavili kad je transvaj otisho, I dobro shto je otiso, pre 41 godinu 3 meseca i 20 dana ukinute i ociscene su iz Subotice te guste barbine mreze zla – te neke takozvane strujne zice i stupovi ostecivale kroshnje starog subotickog drveca, tirale su ptice koje su pivale svako jutro poznate pisme, i kad je transvaj krenio ptice promenile pismu i toliko su kreshtale da bi se mogo kladit da je taj neki hesvi metalac muzikus u Subotici zbog transvaja nasto. E, to volu mladi!

    Zato je i dobro sto je transvaj ukinut da ne budu ludji jos kaki su ludi, i sve u svemu transvaj je donio lose raspolozenje Subatchana, a i tresle su se nabijanice, i nakrivljene udzerice bivale jos krivije svaki put kada transvaj prodje.
    Ali najgore tek sledi….dida i njegovi su skoro pali pod tramvaj kad su se uselili u Subaticu 1973, srica da je nashao poshtenog Subatchana – Dudu Pokera od kog je stan iznajmljivo bas tamo u toj ulici di je isho tramvaj, i svaki put kad mu kod Dude prodje tramvaj a on ruca chorbu, pobigne mu neobjasnjivo tanjur na drugi kraj astala!

    Ali najveci problem je bio to sto su cele generacije Subatchana popadale pod taj transvaj – cele generacije Subatch’ana! Necujesh ga, nevidish ga, a on i ako te vidi i cuje nece stati, neg’ samo nastavi. Pravo da kazem dico – mi kad smo se u Subaticu uselili 1973 kod Dude, i kad smo vid’li kaki je opasan transvaj nismo izlazili godinu dana, 2 meseca i 5 dana iz kuce, sve dok to zlo nije ukinuto!

    Ali Duda je bio hrabar, jedini je on smio izlazit iz kuce! Prozivio je on i divlji zapad i zlatnu groznicu, balkanske ratove i prvi i drugi svicki rat, cak je i u Vitejtnamu bio prije neg sto nam je stan izdo. Svaka mu cast, on nam je donosio godinu dana, dva miseca i 5 dana SVAKI DAN friskog kruva, masti, paprike ljute crvene i vode u staklenim bocama gospodskim. Svaki dan nam je prico strashne price sa lica mista kako su i po 200-250 njih dnevno zavrsili pod transvajom i da takve scene nije vidio ni u zlatnoj groznici na divljem zapadu, ni u balkanskim ratovima ni u prvom ni drugom svitckom ratu, a vitejetnam je mala maca naspram Subatichkog transvaja. Grad je zbog transvaja nedeljno gubio po 1500 dusha – Subatchana je sve manje, a transvaj idje sve brze i brze govorio je tuznim glasomi pognuta lica, ispijen od svakodnevnog 10 satnog skrivanja, prikrivanja i napora da predje mnogobrojne prepreke da bi nam obezbedio pice i ‘ranu, i da ne bi i sam potpao pod transvaj.

    To sto im je zivote sacuvao u tih teskih godinu dana, dva miseca i 5 dana dok transvaj nije eliminisan, dobijo je Duda Poker od Dide, poklon po unaprid potpisanom dogovoru za spasavanje nase familije – celo imanje sa velikim salasom i par stotina jutara zemlje. Mali znak paznje za viliku stvar i covecni gest spasavanja.

    NIKAD VISE TRANSVAJ U SUBATICI!

    Sicam se jos digod pre cirka 87 godina, 11 meseci i 29 dana, bila jedna bushna ne visoka ograda od fino rezanih dasaka tamo kod one nove gradcke kuce sto su je isto uvis sagradili bez demokratskog izbora starih Subatchana, e ta ograda je bila najlipse misto za susenje vesa jer je projektovana tako da stoji na vitru, a vitar je duvao najjaci oko te ograde u ciloj Subotici, jeste da je ta vicoka gradcka kuca dobrim delom oslabila jacinu vitra koji je duvao oko te ograde, ali cili grad je dolazio tamo da susi sveze oprani vesh i da se mladi upoznaje jedno sa drugim. Znao se red, a znalo se i ko se procerava, na sredini imucna gospoda – ovi iz visoke nove gracke kuce i gazdachke porodice, njima triba najvise mesta za pelerine – i onda se onako razbaskare noseci drvena korita rucno rezbarena i ukrasena u Bechu i Neudorfu a voda i sapun se cede u bistrim kapima sa vesa istkanog od najcistije svile i pamuka, a mi koji smo bili iz tipicnih paorskih familija dobijemo po okrajak mozda po metar dugacak sa leve i desne strane, pa smo uvik cekali u redovima od po 4-5 sati da osusimo nas ves, cak je bilo i mnogo tuca i najavljenih revolucija prid tom ogradom, i svi su se busali u prsa junacka kako ce izbaciti gracke oce i gazdachke porodice iz sredine i dati nizem stalezu vise mista na ogradi za susenje vesa…ali to se nikad nije dis’lo! Naprotiv, gracki oci i gazdachke familije su uzele cilu ogradu i sagradile sebi josh jednu i ogradile je samo za sebe, tako da su samo oni mogli uci da suse vis na vitru.

    Ali ipak, ima jedna prica koju je dida najcesce pricao, na dan 24.6.1991. je pripovedao kako se ipak najjasnije seca perioda od prije 112 godina, 3 meseca i 11 dana kada se s ranim prolecem u chuvenoj mijani kod Piste Borat Kiralya, napravljenoj na temeljima paganskog hrama gde su se ukrstali putevi danasnjeg E5 i nasilno presusene reke Moros. Ta mijana – Postakocsi Kiralymijana podignuta od najfnije smese blata napravljenog od tajnih sastojaka sa severnobackih salasa, visokokaloricnih cutaka ostalih od zime 1856. (kada je tog leta kukuruz neverovatno dobro urodilo i podignuta vecina objekata u Subotici zahvaljujuci i obilnim kisama koje su pravile glavni vezivni element), krovovima od najfinijeg pruca dobijenog od trske koja je licno brana i uvijana rucicama nevinih devojaka koje su preskakale Sv. Ivansku vatru te 1856 godine, te ukrasenoj trofejima iz lovackih prica i porcelanskim lusterima male kucne manufakture Swarowski koja je u to vreme zapocela svoj trnovit put do svetske slave iz subotickog petog kvarta. E, tamo se sastajalo staro drustvo koje se nikada nije predstavljalo imenima, osim iskljucivo nadimcima – Lenin – Safet, Kertvaros, Duda Poker, Paja Pelhe, TT Marks, Alexa, Engels, Lekvar i Rosza Sandor, s tim sto su Sandora zbog neprimerenog ponasanja ubrzo izbacili iz drustva , ali su zauzvrat po njemu prozvali deo Subotice grada.
    Dani su bili kratki, noci su bile duge – a uz priguseno svetlo petrolejki, klaker, kindersaft, bozu, domatsy palinku od plodova najfinijeg duda sa imanja Dude Pokera sipanog u case iskovane od Lekvarovog pocinkovanog gvozdja, kupovane direktno od dobavljaca – svi su sedeli satima u mijani – pili, jeli, kartali….delili lekcije o zivotu, radu, proslosti, sadasnjosti i buducnosti dedi, dedi koji je bio glavni i jedini konobar u Pistakiraly kafani. Promovisan je tad i neki novi smisao zivota koji se sastojao u tome da udjes u mijanu – ostanes ceo dan, popijes, pojedes, uzivas…svetla buducnost! Moto zivota je bio „Sve je tvoje i nista nije tudje“, – racun niko nije placao, veresija nije postojala, a kada bi deda pitao nekoga iz drustva, kada misle da isplate dugovanja – oni su ga pitali…koliko je sati deko…ali deka nije imao sat u Mijani.
    Kada je mijana posle kraceg vremena propala, naravno, okrivljen je deda – eh ti stariji ljudi koji vole cist racun.

  11. Anonimni kaže:

    citiram storma

    narucis 3 metra drva, on ti donese 5 metara opiljaka.

    A ta montazna baraka na Somborskom putu, tamo se uvik izjutra frishko kupovao najbolji duvan i karabin

    E, to kad je u Subaticu bez pitanja njih Subatchana i bez demokratskog glasovanja o master planu Subotica park Palic uvedeno 1897. – to je prvo djavo vukao, a posle je krenilo na struju,

    , i kad smo vid’li kaki je opasan transvaj nismo izlazili godinu dana, 2 meseca i 5 dana iz kuce

    Grad je zbog transvaja nedeljno gubio po 1500 dusha – Subatchana je sve manje, a transvaj idje sve brze i brze govorio je tuznim glasom i pognuta lica, ispijen od svakodnevnog 10 satnog skrivanja, prikrivanja i napora da predje mnogobrojne prepreke da bi nam obezbedio pice i ‘ranu, i da ne bi i sam potpao pod transvaj.

    poklon po unaprid potpisanom dogovoru za spasavanje nase familije

    cak je bilo i mnogo tuca i najavljenih revolucija prid tom ogradom, i svi su se busali u prsa junacka kako ce izbaciti gracke oce i gazdachke porodice iz sredine i dati nizem stalezu vise mista na ogradi za susenje vesa…ali to se nikad nije dis’lo! Naprotiv

    (kada je tog leta kukuruz neverovatno dobro urodilo i podignuta vecina objekata u Subotici zahvaljujuci i obilnim kisama koje su pravile glavni vezivni element), krovovima od najfinijeg pruca dobijenog od trske koja je licno brana i uvijana rucicama nevinih devojaka koje su preskakale Sv. Ivansku vatru te 1856 godine, te ukrasenoj trofejima iz lovackih prica i porcelanskim lusterima male kucne manufakture Swarowski koja je u to vreme zapocela svoj trnovit put do svetske slave iz subotickog petog kvarta.

    Lekvar i Rosza Sandor

    „Moto zivota je bio „Sve je tvoje i nista nije tudje „

    a kada bi deda pitao nekoga iz drustva, kada misle da isplate dugovanja – oni su ga pitali…koliko je sati deko…ali deka nije imao sat u Mijani.

    Ti si brate šou Šou ŠOU!

    Valjam se ceo dan od smeha. Ovo je toliko dvosmisleno a toliko istinito i u isto vreme tragikomično da nemam reči.

  12. Kertvaros kaže:

    @ Lansky,
    Rasksnica kod teretne stanice je od uvek zbog svog strateskog polozaja imala znacajan trgovacki karakter. Svoju merkantilnost je izgubila gradnjom novih stambenih blokova dalje na sever prema Radanovcu i narocito izgradnjom Partizanovog naselja. Ideja gradnje trgovackog centra na toj lokaciji (per se) nije nerazumna. Naravno pod predpostavkom da jedna takva gradnja danas jos uopste ima smisla u datim okvirima kupovnog potencijala gradjana. Ono sto cudi je cinjenica da niko od vlasnika imobilia na vrlo trazenoj lokaciji nije odbio prodaju i jednostavno rekao – cekam bolju cenu i boljeg kupca. To je i inace cesta praksa u prometu i trgovini nekretninama. Objekat na broju 9 u Ul .Pala Papa, je nekada bio stanica milicije i ne bas male kvadrature. Postavlja se pitanje ko je bio poslednji vlasnik i ko je objekat prodao, tim pre ako pogledamo koliko se danas komplikuje i licitira sa objektima vojske.

  13. Lansky kaže:

    Otkup starih kuća u Subotici ima nekoliko scenarija. Neke su ostale prazne a naslednicima je teško da ih prodaju jer su u lošem stanju. U nekima žive ljudi koji ne mogu da ulažu u njih i oni priželjkuju da im neko ponudi otkup ili zamenu za moderan stan.
    Treća varijanta je da su aktuelni vlasnici uložili u njihovu obnovu i sredili kuću po svom ukusu. Njima nije do prodaje i njih treba platiti više od tržišne vrednosti da bi bili motivisani na selidbu.
    Nije retka i varijanta da kontroverzni biznismeni otkupljuju stare kuće tamo gde su čuli ili procenili da će biti investicija. Oni imaju najveći „ucenjivački potencijal“. Nekoliko takvih slučajeva drži u ruševinama delove strogog centra grada.

  14. Lansky kaže:

    Raskrsnica je savršeno mesto za šoping mol. Na 5 minuta peške od centra grada a opet leži na dobrim i brzim komunikacijama. Neki lokali bi mogli da žive samo od studentarije. Tri stare kuće preko puta su sve ispregrađivane u razne lokale (kafići, pekare, apoteke, berber, brza hrana, fotokopir…) a realno gledano, to je sve za rušenje.

  15. Kertvaros kaže:

    @ Lansky,

    Znaci sve je kao uvek i svuda. Scena je ista jedino su glumci drugi. Spekulanata je uvek bilo i medju kupcima i medju prodavcima, pa ko koga zavrne… U Zapadnoj Evropi je era soping-molova prosla svoj zenit i polako je na silaznoj putanji. To jos dugo ne znaci da je njihovo vreme proslo. Nije to vise obican svrsishodan objekat na zelenoj livadi i sa ogromnim parkingom koji prvenstveno sluzi za snabdevanje gradske periferije, prigradskih naselja, i okolnih sela. Oni centri koji su gradjeni pre 30-40 godina na livadi, danas su se nasli u sred gustih novoizgradjenih naselja i njihovoj ekspanziji su postavljene granice. Mogu ici jos samo u visinu, a cesto gube i dragoceni parking prostor. U takvoj situaciji savremeni soping – molovi odbacuju kvantitet i siroko snabdevanje kupaca i preorjentisu se na ekskluzivnost i pokusavaju banalni akt kupovine pretvoriti u nekakav poseban dozivljaj. Za takvo nesto se sluze svim mogucim trikovima potrosacke psihologije, ponekad sa vecim ali cesto i sa vrlo skromnim uspehom. Sve to dovodi do jedne sizofrene situacije u kojoj su stara gradska jezgra (carsija bre!) svede na ulice – sablasti, bez kupaca i bez urbanog zivota, i sa druge strane kao pandan – soping – molovi. Kupci vrlo brzo izgustiraju soping-mol, shvate da je sve to zapravo jedna jedina radnja, iako nesto malo veca, u biti predimenzionirani ducan, ali i sa egzatnim radnim vremenom i nakon toga – razlaz! Nema one raznolikosti koja je svaki grad cinila posebnim i jedinstvenim. Sve je blistavo, sjajno i uglancano, hladna i bezdusna elegancija, i sve je do zla Boga sterilno. Sa druge strane jedan soping-mol na 5 minuta od gradske jezgre, mogao bi ponovo gradsku jezgru pretvoriti odnosno vratiti tamo gde je uvek bila i sta joj je i svrha od pamtiveka, setaliste, neprofitabilni kulturni ambijent, promenada, sastajaliste, gastronomija i sl. svake vrste, i naravno – Korzo.

  16. Megille kaže:

    @ Lansky , ko ti daje pravo da tako otvoreno govoriš o urbanocidu-znači po tvome trebalo bi porušiti ceo grad ,jer se ne osećaš dobro među tim obzektima . Tebi smeta subotička arhitektura , kao što je nekima ne tako davno smetala arhitektura i Vukovara ,pa su hteli izgraditi neki novi grad u Vizantskom stilu . Haloo ,skuliraj se malo.

  17. stormwatch kaže:

    @kertvaros

    Gospodine Kertvaros, da li ste vi sigurni da ste bili negde u zapadnoj Evropi i da znate kako sve to izgleda? U kom je to gradu u zapadnoj Evropi shopping mol zamenio centar grada, a centar grada je napusten i dezertiran!??!?! Ja takvo sto jos ne videh po zapadnoj evropi – ali evo, vi ste videli da su centri dezertirani i svi idu u shopping mol pa vas molim da pojasnite koji su to gradovi. U istocnoj nemackoj koja je na nivou izmedju ceske i slovacke u odnosu na bivsu zapadnu nemacku, centri i sasvim malih gradova su puni prodavnica i raznih mogucnosti za kupovinu, i sve su samo ne dezertirani, a imaju i shopping molove koji su isto tako uglavnom puni. Treba odvojiti fikciju od istine, jer vidim da vi cesto pisete neke dezinformacije o tome sta je zapad a sta nije.

    @megille

    Kakva glupost covece da ti kreces ratnu pricu u temi o izgradnji shopping mola u Subotici. E to je ta suboticka zaostalost koja je unistila grad a i dalje ga unistava. Oces li reci da su vlazne nabijanice i nakrivljene udzerice (TM) atak na Madjarsku arhitekturu po kojoj je Subotica poznata – to su ciste gluposti. Ako je nesto vlazno, nakrivljeno i preti mu rusenje….normalno je da ce biti ocisceno i da ce se na tom mestu podici normalan, zdrav objekat…to je svugde u svetu normalno ali samo u Subotici nije. Mene je iskreno sramota kao rodjenog Suboticana sto se u poslednje vreme iskristalisalo to koliko je subotica duboko u fasizmu bar sto se tice internet diskusija…a ako je u diskusijama tako, bogato iskustvo mi govori da je na terenu daleko gore.

  18. djomla kaže:

    @Lansky raskrsnica i jeste savršena za šoping mol, koji je na žalost jedna davna prošlost. Nedosanjani san.

    Međutim, cela ta raskrsnica bi mogla da postane nalik raskrsnicama američkih gradova sa zapadne obale. Široko i još malo šire. Novi objekat koji će se tu graditi će biti optimalno srazmeran placu i dovoljnu uvučen da se prednji deo uredi u jedan široki plato. Biće tu mesta i za parking, zelenilo, staze, trotoare, pa čak i fontane (što da ne).

    Jedino ostaje žal što dok su rušili potez duž Segedinskog puta nisu srušili i taj poslednji blok. Potez od SUPa do Ekonomskog fakulteta je jedan od najboljih urbanističkih poteza u Subotici u 20. veku.

  19. Anonimni kaže:

    Ljuben Hristov je pre dvadesetak dana izjavio da postoji zainteresovanost italijanskih investitora koji razmatraju mogućnost da realizuju ideju od pre osam godina na tom ćošku.

    Nisam siguran koliko je ovo tacno ali mi izgleda kao da se još uvek nije odustalo od šoping mola na toj lokaciji. Mada mislim da je @djomla bolje upucen u ove stvari od mene.

  20. stormwatch kaže:

    Citiram nepotpisanog korisnika.

    „Ljuben Hristov je pre dvadesetak dana izjavio da postoji zainteresovanost italijanskih investitora koji razmatraju mogućnost da realizuju ideju od pre osam godina na tom ćošku.“

    Woooow! Italijanski investitori!??!?!
    Super, znaci da Subotica opet dobija „Da Ugo“, samo ovaj put minimum 10 puta veci. BRAVO!

OSTAVITE KOMENTAR