San mesečeve kćeri

Punih 13 godina Narodna skupština Republike Srbije nije zaštitila ni jedno kulturno dobro. Poslednje parlamentarne odluke o zaštiti nekog nepokretnog kulturnog dobra donete su 1998. godine, kada je između ostalog, pod državnu brigu stavljeno i gradsko jezgro Subotice. Kako u takvoj situaciji štititi kulturna dobra na čijim često trošnim plećima počivaju godine istorije grada? Dok se čeka novi zakon o kulturnim dobrima koji bi, kako se najavljuje, trebalo da bude usvojen narednog proleća, ostaje stalna briga arhitekata i ljudi zaduženih da brinu o graditeljskoj baštini.

 .

Gabor Demeter, arhitekta u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, objavio je knjigu poetičnog naslova „San mesečeve kćeri“, sa podnaslovom „Arhitektura i kulturno nasleđe“. Na korice knjige stavio je reljef koji je nepovratno izgubljen za Subotičane. Naime, prošlog proleća odbornici su, na zahtev privatnika koji je takođe odbornik, dozvolili da se sruše dve kuće u stilu secesije, podignute 1899. godine, svega dve godine nakon pojave secesije u Briselu.

 .

– Na taj način želeo sam da simbolišem sadašnje stanje očuvanja kulturne baštine u kome ne postoji sveobuhvatna strategija niti sistematičan način očuvanja graditeljske baštine. Kuće sa spomeničnom vrednošću ruše se svugde u svetu, pred nadiranjem divljeg kapitala ni jedno društvo nije imuno, o tome svedoče podaci da evropska i svetska udruženja arhitekata izdaju saopštenja na ovu temu. Srbija je ipak, posebno ranjiva jer je društvo u tranziciji, a svest građana o važnosti očuvanja naših starih zdanja nije dovoljno razvijena – kaže nam Demeter.

.

Kao stručnjak koji je svakodnevno angažovan na očuvanju i zaštiti vrednog graditeljskog nasleđa, Demeter kaže da se zdanja ne mogu čuvati dekretom, već upravo edukovanjem i razvijanjem potrebe da se očuvaju vrednosti.

.

– U najvećoj opasnosti su prizemne kuće i u centru i na periferiji, koje vlasnici ne mogu da održavaju i rado ih prodaju ili pretvaraju u poslovne prostore. Ponekad, pojedinačno te kuće nemaju veću graditeljsku vrednost, ali ih je nophodno sačuvati kao deo strukture grada – ističe Demeter.

.

Nakon što su srušene zgrade rane secesije, ali i još nekoliko vrednih objekata, Subotičani su postali posebno osetljivi na nestajanje zgrada koje su bile deo identiteta grada. Demeter objašnjava da stručnjaci imaju dve godine da istraže i dokumentuju vrednost zdanja, ali da se često dešava da u procesu prethodne zaštite, vlasnici na samom objektu naprave izmene koje naruše njenu vrednost.

 .

-Imali smo mnoštvo takvih situacija i, na žalost, mi na raspolaganju nemamo ni ubedljive sankcije, niti mogućnosti da utičemo na investitore da poštuju ono što propišu „zaštitari“. Verujem da bi se više postiglo kada bi država, kad već proglašava kulturno dobro, preuzela na sebe i određenu obavezu da učestvuje u njegovom čuvanju a ne da ga prepušta volji privatnih vlasnika – zaključuje Demeter.

 .

A. I. (Politika)



KOMENTARI

  1. samotnik kaže:

    Ma sta ce nasim malogradjanima kultura, bastina zaostavstina i ostale gluposti? Daj im boze da im dzepovi budu puni para, to je jedino sto ih interesuje! Za rad tog idela ucinice sve, srusiti sve. Nek ruse, proklet da je dan kada sam uzeo pistaljku u ruke….

  2. ime kaže:

    U poslednje vreme u Srbiji se izuzetno trude da na svim poljima majmunišu sve što dolazi i EU pa evo nešto što bi stvarno mogli preuzeti. Nemački grad Hejdelberg je jedini koji na kraju drugog svetskog rata nije bombardovan , zbog toga što je saveznički oficir koji je vodio vazdušne udare ovde završio fakultet. Znate šta su nemci uradili? Ceo grad  i okolna mesta su  proglasili kulturnom baštinom i sada jednu ciglu nemožete pomeriti bez dozvole nadležnih, boje fasada su tačno određene. Kada prođete ulicama ovog divnog mesta imate utisak da je sve baš ovih dana ukrečeno i sređeno prelepo je!! Eto ovo bi stvarno mogli majmunisati!!!

OSTAVITE KOMENTAR