San Palićke letnje noći

Na kraju sna, na kraju festivala, još jedno slovo o čarobnom prostoru Letnje pozornice.
Jedinstven prozor u produkciju Evropskog filma koji je itekako zanimljiv ali predaleko od naše televizije ili bioskopskog repertoara, na šekspirovskoj pozornici, ispred kulise od stoletnih borova gde svako ostvarenje dobije čarobnu auru i bajkovitost.
Gotovo je misterija kako je Letnja pozornica mogla da nastane u tom vremenu (1949.) i od tog materijala (kamen) i da ništa slično nije sledilo taj uzor do danas, već uporno mesimo blato, keramiku, opeku i ostale produkte zemlje. Jeste da blata imamo u izobilju ali baš taj deficit tvrdih i stamenih materijala, daje draž kamenu u ovom podnevlju. Kako bilo, niko nema što Palić imade. Ozbiljnost manifestacije nameće obavezu da se u slučaju kiše, u blizini obezbedi dostojan alternativni prostor. (Velika terasa ?)
Ako je kraj festivala, nije kraj zadovoljstava za filmofile i ljubitelje Letnje pozornice. Sledi revija filmova narednih sedam dana mada bi komotno mogla da potraje do kraja leta.

Arhitekta Baltazar Dulić, 1950. godine
Slika

šezdesetih
Slika

danas
Slika



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR