Sepsu nakon hirurških intervencija dobija 0,1 odsto pacijenata

U Opštoj bolnici u Subotici je operisano 6.728 pacijenta, a nakon operacije umro je 51 bolesnik

U vojvođanskim bolnicama tokom 2016. godine operisano je 67.789 pacijenata, od čega je njih 99 dobilo sepsu, a nakon operacije umrlo ih je 775, pokazuju podaci iz najnovijeg izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”.

. U “Batutu” zaključuju da naše zdravstvene ustanove i dalje ne shvataju važnost evidentiranja i beleženja incidentnih situacija u ustanovama, a koje se neminovno dešavaju.

Kako navode u “Batutu”, prema podacima koje su dostavile sve zdravstvene ustanove u Srbiji, u 2016. godini samo je 0,1 odsto pacijenata dobilo sepsu posle operacije, a umrlo ih je,takođe posle operacije, 1,2 odsto.

– Postoperativna sepsa je značajan indikator kvaliteta na odeljenjima hirurgije. Pokazatelj je higijene na hirurškim odeljenjima i postoperativne nege pacijenata. U 2016. godini, kao i u 2015. postoperativnu sepsu dobilo je 0,06 odsto pacijenata – kažu u “Batutu”.

U Severnobačkom okrugu postoji samo jedna bolnica, Opšta bolnica u Subotici i u njoj je operisano 6.728 pacijenta, nijedan od njih nije dobio sepsu, a nakon operacije umro je 51 bolesnik. Srednjebanatski okrug takođe ima samo jednu bolnicu, u Zrenjaninu, u kojoj je tokom 2016. godine operisano 8.013 pacijenata, niko nije dobio sepsu, a nakon operacije je umrlo 68 bolesnika.

Severnobanatski okrug ima dve opšte bolnice, u Kikindi i Senti, u kojima je ukupno operisano 3.023 pacijenta i to u Kikindi 1.225, a u Senti 1.798. Ni u jednoj od ove dve bolnice nije bilo slučajeva sepse, a nakon operacije preminulo je 105 osoba, u Kikindi 77, a u Senti 28. Južnobanatski okrug ima takođe dve opšte bolnice, u Vršcu i Pančevu, i u njima je ukupno operisano 7.608 pacijenata, od čega 1.713 u Vršcu, a 5.895 u Pančevu. Sepsu je dobilo sedmoro bolesnika, svi u Opštoj bolnici u Pančevu, a umrlo je 68 ljudi, četvoro u Vršcu i 64 u Pančevu.

Jedina opšta bolnica Zapadnobačkog okruga je u Somboru i u njoj je tokom 2016. godine operisano 3.718 pacijenata, niko nije dobio sepsu, a nakon operacije umrlo je 40 bolesnika.

Južnobački okrug ima najviše zdravstvenih ustanova i tu su Opšta bolnica u Vrbasu, Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu i tri instituta, za kardiovaskularne i plućne bolesti i za onkologiju u Sremskoj Kamenici. U svim ovim ustanovama ukupno je operisano 33.750 pacijenata, njih 92 je dobilo sepsu, a 412 bolesnika je umrlo nakon operacije. U Opštoj bolnici Vrbas operisano je 2.809 pacijenata, jedan je dobio sepsu, a umrlo je njih 23. U svim klinikama i Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine operisano je 23.389, njih 43 je dobilo sepsu, a 306 je umrlo. U Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine operisano je 2.848 bolesnika, jedan je dobio sepsu, a umrlo je njih 11.

U Institutu za onkologiju Vojvodine operisane je 2.433 osobe, sepsu je dobilo njih 29, a nakon operacije umrlo je devet ljudi. U Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine urađeno je 1.156 operacija, nakon čega je 15 osoba dobilo sepsu, a njih 45 je umrlo. U Institutu za plućne bolesti Vojvodine operisano je 1.115 osoba, tri su dobile sepsu, a njih osmoro je umrlo.

Sremski okrug ima samo jednu opštu bolnicu, u Sremskoj Mitrovici, i u njoj je operisano 4.949 ljudi, sepsu niko nije dobio, a nakon operacije umrla je 31 osoba.

– Analizirajući podatke o bezbednosti pacijenata, zaključujemo da naše zdravstvene ustanove i dalje ne shvataju važnost evidentiranja i beleženja incidentnih situacija u ustanovama, a koje se neminovno dešavaju. Zaključuje se da je u budućem periodu veoma važno podići svest zaposlenih o potrebi beleženja i analiziranja ovih događaja, kako bi se sprečilo njihovo nastajanje i ponavljanje – kažu u “Batutu” i dodaju kako je slična situacija i sa evidentiranjem bolničkih infekcija i infekcija operativne rane.

Oni konstatuju da se kontrola sterilizacije u našim stacionarnim ustanovama ne obavlja dovoljno često, odnosno da se do kraja ne poštuju propisi koji nalažu učestalost kontrole biološke sterilizacije.

 

Dnevnik



KOMENTARI

  1. Rada P. kaže:

    Naravno,i dalje treba smanjivati radnu snagu,uopšte nije ni čudno,što se takve stvari dešavaju.Ljudi umiru i posle rutinske operacije,tzv.hirurške intervencije.Žalosno je to,ali je stvarno tako,isto tako što niko od nadležnih organa ne odgovara.Bolnice su postale leglo zaraze! U zadnje vreme,apeluje se da se poveća natalitet.Pa,rizik je i radjati decu,kad i trudnice redovnim porodjajem dobijaju sepsu,a carskim rezom,pogotovu.O čemu polemisati? Katastrofa,u svakom smislu,rečeno.

  2. avet kaže:

    Sve ovo su samo obične analize, brojke i statistika.
    I sad koji je zaključak svega ovoga a da vi obični smrtnici od ove statistike imate neku konkretnu korist ili boljitak.
    Za boljitak je očigledno da je zdravstvo zrelo za neke jako ozbiljne reforme, jer se stiče utisak da je naše zdravstvo na nivou zdravstva Rumunije iz vremena diktature Čaušeskua.

  3. Dumrem kaže:

    Ne bih voleo da me operišu u Kikindi, ako je statistika tačna.

OSTAVITE KOMENTAR