Šetnjom do Dudove šume obeležena Međunarodna nedelja nošenja beba

Šetnjom od centra grada do Dudove šume u Subotici je i ove godine obeležena Međunarodna nedelja nošenja beba. To iskustvo je neprocenjivo i za bebu i za roditelja ističu organizatori.

Najnovija istraživanja vezana za nošenje dece, pokazuju da nošena deca manje plaču. Danju za 43 odsto, a noću čak za 51 odsto manje.

Nošena deca su stalno uz mamu i čuju otkucaje njenog srca. Deca su tako smirenija, nemaju potrebu da se sama teše, već tu energiju koriste za učenje i brži razvoj motorike.

RTV

„Zdravije je, koliko sam ja informisana. Bolje je i za bebu i za mamu. Bliže smo jedna drugoj, zato sam odabrala nošenje“, kaže jedna mlađa subotičanka.

„Volim taj osećaj kada smo ovako blizu jedna drugoj. Kada sam bila trudna već sam onda odlučila da ću probati pa ću videti da li nam se sviđa, da li se dobro osećamo ovako. Uspelo je, baš volimo. Slobodne su mi obe ruke, mogu da radim sve dok ona spava. Stvarno je super“, ističe mama male devojčice.

Bebi je bitno da je nošena i da nastavi privikavanje na ovaj svet posle devet meseci u utrobi, makar još devet meseci u nosiljci na grudima, leđima ili boku osoba koje je vole. Na taj način će ovaj svet bolje prihvatiti kao mesto nežnosti, ljubavi i sreći.

„Kući možemo sve uraditi, možemo slobodno da idemo, recimo autobusom, a nisu nam prepreka ni stepenice. Ako pada kiša možemo da nosimo samo kišobran i nećemo pokisnuti. Ako gledamo sa psihološke strane, beba će upoznati okolinu iz majčinog ugla, uz majčinu bliskost. Beba se oseća bezbedno, ako se umori može slobodno da spava na majci ili ocu, zavisi ko je nosi“, objašnjava Ana Gobor Senaši, savetnica za nošenje beba.

Međunarodna nedelja nošenja je prvi put obeležena u Srbiji upravo u Subotici 2013. godine. Ova nedelja se inače proslavlja u više od 120 gradova sveta.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Pater familias kaže:

    Pre nesto oko 40 godina, kao novopeceni otac nosio sam nasu bebu u nosiljci na prsima. Suprugu i mene su u to vreme u ljudi u Nemackoj gledali kao bele vrane. Uglavnom svi su bili vrlo skepticni i sumnjali da se beba u jednoj takvoj vreci uopste prijatno oseca. Mnogi su smatrali da je to nesto neprirodno i da za bebu sigurno nije zdravo da bude u jednoj tako kako su govorili – neprirodnoj pozicij. Poneki su nam sazaljivo pristupali i rekli, da posto ocito nemamo novca za kolica, da se mogu raspitati medju poznanicima rodjacima oko kakvih polovnih decjih kolica. Sigurno bi se mogla dobiti vrlo jevtino a mozda i na poklon. Na ponudi bi se uctivo zahvalili i nismo imali uopste volje da ljudima objasnjavamo kako smo nosiljku tada prestizne marke Snugli, skupu kao sam Djavo, morali privatnim kanalima nabavljati iz USA. Zelim jos da dodam kada je stigla i moja mama iz Subotice da vidi unuka, pozajmili smo jedna decja kolica jer moja mama sigurno ne bi isla ulicom i nosila bebu u takvoj jednoj nosiljci. Eksperimenat sa kolicima nije uspeo jer je beba bez prestanka plakala cim bi je stavili u kolica, dok je u nosiljci bila sretna i zadovoljna. Beba je porasla i sama je jednog dana postala otac i svoje dete nosila na isti nacin kao sto su to radili i njeni roditelji. Sa razlikom da je to sada svima bila jedna najnormalnija stvar.

OSTAVITE KOMENTAR