Sindikati traže veću cenu rada

Uloga Sindikata menjala se sa društvenim promenama u zemlji. Dok su se nekada više borili za takozvani „društveni standard“, poslednje dve decenije bile su posvećene opstanku i borbi za osnovna radnička prava – zaradu i doprinose. Situacija je sada bolja, većina prima redovne zarade i ima uplaćene doprinose, ali ako se cena rada ne poveća, malo ko će ostati ovde da radi, upozoravaju sindikalci.

Subotička privreda nekada je imala više od 50 hiljada zaposlenih. I svi su po automatizmu bili članovi sindikata. Nakon perioda socijalizma u kojem su se više bavili radničkim standardom, devedesete i potonja tranzicija doneli su borbu za goli život, za redovne plate i doprinose. Neke firme su nestale, druge jedva opstale, ali su otvorene nove, tako da je danas u Subotici sindikalno organizovana trećina radnika.

„Gledano procentualno, kada bi se to uporedilo, mi imamo sasvim korektan broj članova sindikata, ako uporedimo i u odnosu na neke zapadne zemlje i standarde, mislim da se nalazimo čak i iznad tih standarda“, kaže predsednik Veća Samostalnih sindikata u Subotici Milan Popović.

Nakon što su, kako štrajkovima, tako i pravnom borbom, mahom uspeli da se izbore za redovne plate i uplaćene doprinose za većinu, danas sindikati ponovo počinju borbu za poboljšanje standarda.

Prvenstveno kroz povećanje cene rada. Kroz zakonske propise. Koji se često menjaju, a češće ne poštuju.

„Mora da se razgovara da se cena rada poveća, jer mislim da sa ovom cenom rada koja je sada, ako rade dva člana u porodici, ne može se preživeti. Ova cena rada mora otići gore“, smatra Popović.

Mesto za razgovore je lokalni socijalno-ekonomski savet. Ukoliko vlast i poslodavci ne uvaže stavove sindikata, suočiće se sa sve manjim izborom radne snage. Jer mnogi upravo u potrazi za višom cenom rada traže svoje mesto pod suncem na zapadu Evrope.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Mare kaže:

    Nikakvo pozitivno misljenje nemam o sindikatima ili bolje reci o sindikalnim predstavnicima koji primaju platu od poslodavca i ekstra su placeni spram svoje skole i posla koji obavljaju a pritom cute kad god je neki socijalni program i kada se ljudi otpustaju. Primaju platu od poslodavaca da bi cutali, ubiru pare od clanarina a zauzvrat, pred novu godinu, podele kalendare, olovke i upaljace i obavili su svoju duznost. Pojam borbe za radnicka prava je odavno iza nas. Sad su na sceni paraziti koji koriste situaciju i pricaju price da zamazu oci naivnim ljudima.

  2. XXX kaže:

    Nisu otvorili fabrike u Srbiji da bi mnogo dizali plate.

  3. Mauzer kaže:

    Kome je jos pomogao Sindikat?Poslodavac odlucuje o svemu,ako firma propadne preuzima stecajni tako da se Sindikat nista nepita i neodlucuje.Niima je najbitnije da za clanarinu uzmu postotak od plate i da zive na tudjoj grbaci.Suboticki sindikat je vidim pomogao velikim gigantima Subotice,napunivsi svoj dzep,cak i na Cedinoj listi se pojavijo clan Subotickog sindikata, verovatno slucajno.Nezovu njih dzaba GROBARI SUBOTICKE PRIVREDE

  4. tarabetina kaže:

    Sindikat brani preduzece kojejakvim laznim pricama i obmanama radnika.
    pogledaje JKP Vodovod i Kanalizaciju i koja je cena satnice u tom preduzecu a imaju dva sindikata koji ne rade ama bas nista!
    da se ne nabrajaju druge firme

  5. Megille kaže:

    Svarovsky je pobegao iz Češke kada su tamošnji sindikati tražili da se izjednače plate sa onima u Austriji. Posle toga je preneo proizvodnju u Srbiju jer su im srpske vlasti obečali jeftinu radnu snagu…Setite se kako je Vučić onda govorio…

  6. Salamander kaže:

    Zavaravamo se jer pravi sindikati ne postoje već više od 30 godina. Članarina treba da bude namenjena radi obezbeđivanja radnika tokom štrajka kada ne postoji drugi način ostvarivanja svojih prava. Naši sindikati (iako totalno razjedinjeni zbog politike i različitih izvora finansiranja) su služili za lakšu nabavku ogreva i zimnice a ne za ono za čega su stvoreni. U ovom svetu robovskog neoliberalizma sindikati služe samo kao marioneta preko koje vlast i privatni kapital obezvređuju rad radi nepravedne raspodele kapitala u korist bogatih koji se još više bogate. Kamo sreće da postoji SINDIKAT pa da se nešto promeni…ali na žalost to su pusti snovi, a ovakvi tekstovi su na granici satire.

OSTAVITE KOMENTAR