Sloba je pio čivas, Kežmanu samo vegetarijanski jelovnik, Čola sve razgali

U „Maloj gostioni“ na Paliću četrdeset godina zaštitni znak kafane je konobar Anđelko Kovačić. Zbog prepoznatljivog šarma, mnogi gosti s vrata pitaju za Anđelka, služio političare, glumce, sportiste…

 

andjelko kovacic

Pre više od četiri decenije, tada tek stasali konobar Anđelko Kovačić poneo je prepunu tacnu u „Maloj gostioni“ na Paliću. Tu tacnu, sa istom spretnošću i okretnošću nosi i danas, u svojoj šezdesetprvoj godini.

 

Veran prvom poslu, u jednom od najlepših simbola Palića, koji proslavlja 162 godine postojanja, Anđelko je proveo ceo radni vek. U posao je utkao ono po čemu je danas gostiona prepoznatljiva – prijatnu, domaćinsku atmosferu, brzu i ljubaznu uslugu…

 

– Nikada nisam poželeo da odem, iako sam imao dosta ponuda i izazova. U „Gostioni“ sam počeo i dok god me zdravlje služi, u njoj ću raditi – priča uvek nasmejan Anđelko. – Odsustvovao sam sedam dana zbog bolesti, a nekoliko puta smo po zahtevu vlasti išli u rezidenciju u Karađorđevo i odmah se vraćali.

 

Zbog prepoznatljivog šarma, mnogi gosti s vrata pitaju za Anđelka. U dugoj konobarskoj karijeri uslužio je političare, sportiste, pesnike, glumce, estradne umetnike… Tita pamti kao opuštenog čoveka, koji ga sa tompusom u rukama mirno gleda dok peče roštilj. Njegova Jovanka, prema Anđelkovom doživljaju, bila je mnogo stroža i zahtevnija.

 

Služio je i Jasera Arafata, Milku Planinc, a nedavno i budućeg premijera Aleksandra Vučića. Slobi je najčešće donosio „čivas“, Šešelja častio, nije dao da mu plate, dok je Koštunici naplatio sendvič… Za Mateju Kežmana, čim se pojavi, pripremao je vegetarijanski jelovnik. Rado je, kaže, usluživao i Savu Miloševića, a od srca se obraduje kada za stolom ugleda Zdravka Čolića.

 

– Čola je prva liga – dodaje kratko.

 

U svom radnom veku Anđelko je promenio čak 25 direktora i ko zna koliko šefova sala, sa svakim od njih je našao zajednički jezik. Neke je i učio poslu. Iako je ušao u sedmu deceniju, brzinom mladića služi ručak za više od 300 ljudi. Od decembra je zvanično u penziji, ali je na zahtev uprave restorana ostao da radi i obučava mlade konobare.

 

– Svakom gostu treba prići sa puno poštovanja, posvetiti mu se, da se oseća prijatno, kao kod kuće. Najveća kazna je kada gost nije zadovoljan, a najlepša nagrada kada ponovo dođe – kaže konobar starog kova. – Rad i obraz su me održali, a, kada se radi pošteno, nema problema ni sa gostom ni sa direktorom. Svi su oni zahtevni, nekad i naporni, ali, to je normalno – priča Anđelo.

 

– Ovaj zanat treba voleti, treba znati komunicirati s ljudima. Najvažniji su brzina i poštenje – savetuje mlade konobare, koji danas uglavnom rade sezonski i često menjaju lokale. – Školu završavaju, ali se ne zadržavaju puno na jednom mestu, ne rade srcem, a to se odmah oseti. Drugačije je kada se radi – punim srcem.

 

Novosti



KOMENTARI

  1. pravdoljub kaže:

    svaka cast ..

  2. stormwatch kaže:

    Lipo, Lipo, svaka cast iskusnom konobaru…mada bilo je tamo (a mozda ih ima i danas) mladih konobara koji ne da sluze brzinom svetlosti nego ni ne skontas gde su mu ruke od brzine pokreta i tacnosti.

     

    Da samo quotujem doticnog Gospodina "Svi su oni zahtevni, nekad i naporni"

    Ja vas se nesto drugacije secam tokom jednog prijatnog povoda, kao izuzetno neprijatnog i negostoljubivog, i to samo zbog pitanja da li sluzite sladoled u kornetu, tako da price i bajke o gostoljubivosti ne vaze, to mozda nekom drugom povlascenom i specijalnom gostu da , ali obicnim ljudima sa najlepse i najkulturnije postavljenim pitanjem NE..i da…ajte molim vas promenite onaj itison ili sta je vec to tamo dole sto imate u restoranu – da, bas to iskapano, isflekano i progoreno – decenijama hasnirano, znaci dok je ovaj gospodin tu 25 direktora i bar toliko sefova sala je promenjeno ali itison taj nikako da promene, isti kakvog sam ja 2012. video bio je i 1995. godine, samo duplo manje flekav i ishasniran. Hvala

  3. STeve kaže:

    Ne mogu se sloziti, covek zna da bude prilicno nadmen i neprijatan. Nekoliko puta se ponasao kao da sam ja tamo zbog njega a ne on zbog mene.

  4. Marko kaže:

    Bio sam dva-tri puta u Maloj gostioni kada nas je doticni gospodin posluzio. Nijednom nije bio nesto ljubazan…

OSTAVITE KOMENTAR