Smilje i bilje čeka ratare

Ratarske kulture u okolini Subotice seju se na stotine i desetine hiljada hektara. U tom moru industrijskog bilja, sadnja na 20 ili 30 hektara je kap koja se gotovo jedva primećuje. Upravo to je i ukupna površina pod kojom je lekovito, aromatično ili začinsko bilje u okolini Subotice. Na više od 100.000 hektara oranica u subotičkom ataru to je gotovo na nivou statističke greške.

Međutim, Hajnalka Bognar Pastor, agronom zaštitar u Poljoprivrednoj stručnoj službi smatra da je šteta što ratari na severu Bačke ne polažu više pažnje na uzgoj ovog bilja. Sagovornica „Politike” je pri kraju master studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na smeru za lekovito, aromatično i začinsko bilje.

„Uvek su me interesovala ova svojstva biljaka, a nakon toga što svi primećujemo da se u našim voćnjacima i baštama radi sve agresivnija zaštita hemijskim preparatima i prskanjem, odlučila sam da nastavim da se bavim biljkama kod kojih ovakva zaštita gotovo da nije potrebna”, kaže Hajnalka Bognar Pastor.

Na subotičkom terenu prijavljeno je 30 hektara pod ovim, kako se smatra mediteranskim biljem, ali verovatno ga ima nešto više. Najzastupljenija je lavanda, u delovima grada oko Subotice postoje omanja polja ove biljke iz koje se nakon cvetanja istiskuje ulje. Hajnalka Bognar Pastor navodi da postoje različiti genomi lavande, i oni i daju ulje različitog kvaliteta. U poslednje vreme širi se i sadnja smilja koje ovde nije široko poznato. U znatno manjoj meri prisutni su slez, beli i crni, kao i neven i menta, ponešto kamilice, koja uspeva i na posnom zemljištu, i zova.

Oni koji se odluče na sadnju lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja čine to uz drugi osnovni posao, a ovo je neka vrsta dodatne aktivnosti i prihoda. Ove biljke se, objašnjava dalje Hajnalka Bognar Pastor, gaje pre svega da bi se dobilo njihovo ulje, ili u nekim slučajevima i sušeni delovi biljke i tako dalje prodavali, po pravilu trgovinskim lancima.

„Nema klimatskih razloga zašto ne gajiti i ovde lekovito, začinsko i aromatično bilje. Deo je upravo do nas došao iz kontinentalnog dela Francuske”, kaže stručnjak. Ono što međutim, odbija ratare od ove sadnje, osim nedovoljnog poznavanja biljaka, jeste i što oko njih ima mnogo ručnog rada. Traže dosta okopavanja kako bi se zemlja očistila od korova, a takođe i berba je ručna i gotovo da i ne postoje uslovi za mašinsko branje, osim u slučaju lavande ali su te mašine isplative samo za velike površine. Teško je pronaći radnike za berbu čak i uprkos satnici koja se kreće i do 200 dinara. S druge strane, kada je reč o plasmanu sav ovaj uloženi trud višestruko se vraća, i u slučaju lekovitog bilja nema nezadovoljnih proizvođača. Ulje lavande se prodaje za 50 evra po litru, i to je donja cena, dok litar ulja od smilja košta 850 evra. Ova biljka koja se smatra mediteranskom kod nas je izuzetno retka, a ima veliku ulogu i u kozmetičkoj industriji.

„Nema oštre granice između toga šta je aromatično, lekovito ili začinsko bilje, i za odgajivače je presudno važno da pronađu tržište na kojem će moći da ga prodaju”, kaže Hajnalka Bognar Pastor.

 

POLITIKA



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR