Šta sa otpadom u narednih deset godina

O tome šta će se dešavati sa otpadom u gradu u narednih deset godina, i kako lokalna samouprava namerava da tretira ovaj problem, gradski čelnici nisu smatrali da je potrebno organizovati javnu raspravu.

Međutim, u Arhus centru procenili su da o strateškom dokumentu ipak treba razgovarati tokom javnog uvida, te su zakazali okrugli sto na temu nacrta plana upravljanja otpadom do 2028. godine.  Tek nakon toga iz Gradske kuće na razgovor građana i predstavnika nevladinih organizaciji upućen je najpozvaniji, Žika Reh, koordinator radne grupe za izradu plana.

Grad ima još važeći plan, ali su se okolnosti promenile: u međuvremenu je izgrađen i očekuje se da uskoro počne sa radom u zemlji prvi regionalni centar za upravljanje otpadom. Zbog toga je napravljen novi plan u kojem se vidi da je upravo regionalna deponija u središtu načina kako će se odlagati otpad u narednih 10 godina. Reh je detaljno predstavio strateški dokument. „Bez efikasnog odvoženja i uklanjanja otpada, nema razgovora o zaštiti životne sredine“, navodi on.

Prvi u zemlji regionalni centar za upravljanje otpadom podrazumeva i promenu ponašanja građana od kojih se očekuje da na mestu nastanka, a to znači u svom domaćinstvu ili na radnom mestu, počnu sa razvrstavanjem otpada. Za početak, razvrstavanje će se odvijati u dve kante, u plavu će se bacati suvi reciklabilni otpad poput papira, plastike i metala, a u zelenu biorazgradivi i nereciklabilni otpad. U Regionalnom centru za upravljanje otpadom, odnosno u regionalnoj deponiji na separacionoj traci taj otpad će se dalje razvrstavati. Objekat za Regionalo upravljanje otpadom poklon je delegacije Evropske unije i koštao je više od 20 miliona evra, ali se još ne zna kada će početi sa radom. Jedna od prepreka je i što nisu završeni tenderi za nabavku autopodizača i ostale potrebne opreme kako bi u sedam udruženih lokalnih samouprava severne Bačke i Banata otpad mogao da se sakuplja i odvozi ili direktno do regionalnog centra, u slučaju Subotice, ili do transfernih stanica. I u budućnosti će se ostati pri plaćanju po članu domaćinstva i prema nekim procenama građane bi ovakav nov sistem upravljanja otpadom na godišnjem nivou koštao 67 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Da je razgovor na temu upravljanja otpadom bio neophodan pokazala je i duga rasprava. Ono što je zasmetalo predstavnicima nevladinih ekoloških organizacija je nedostatak osvrta na prethodni plan, i šta je ono što je iz njega ispunjeno, a šta je ostalo nezavršeno. Za Natašu Đereg iz Centra za ekologiju i državni razvoj (CEKOR), uz Arhus centar suorganizatora ovog razgovora, nedostatak je i što nema osvrta na upravljanje štetnim otpadom, posebno poljoprivrednim. Tokom razgovora čulo se i da bi pravičnija bila naplata po količini proizvedenog otpada, ali je Reh obrazložio da pri sadašnjem stanju ekološke svesti, postoji bojazan da bi mnogi svoj otpad onda radije bacali na divlje deponije. Takođe su se čuli predlozi za strože kažnjavanje onih koji stvaraju divlje deponije i spaljuju smeće uz bolje definisanu ulogu komunalne policije. Ono što ekološki aktivisti smatraju da treba je i reciklažno dvorište u koje bi građani mogli da donose otpad iz domaćinstava, poput građevinskog materijala ili elekričnog otpada.

Jedan od zaključaka ovog razgovora je i da bi u budućnosti lokalna samouprava trebalo da organizuje javne rasprave i predstavljanje ovakvih strateških dokumenata.

 

Politika



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR