Stajanje na stadionu

Inicijativa engleskih navijača da se ponovo uvedu i tribine za stajanje, u zemlji gde su one prve ukinute, utemeljena je činjenicom da su njihove tribine prepune, a stolice su gotovo prepolovile kapacitete stadiona. Kod nas je tek deo tribina dobio stolice ali u njima nema ko da sedi. Može se reći da više služe kao dekor koji je zamenio prizor sivog betona. Sve su starije generacije koje pamte pune tribine na subotičkom stadionu.

 

Englezi su stolice uveli kao standard posle katastrofe na stadionu Hilsboro, kada je 96 navijača Liverpula zgnječeno na smrt. Upravo navijači tog kluba, skrivili su masovnu pogibiju Juventusovih fanova na Hejselu, četiri godine ranije. Od 1989. je zabranjena ograda između tribina i terena, mesta na stadionu su postala komforna i skupa i ubrzo se promenio profil prosečnog posetioca utakmica. Nekadašnja radnička zabava, postala je privilegija srednje klase.

 

Kod nas je istorija išla suprotnim smerom. Danas imamo imperativ da sve tribine dobiju stolice, mada neke zemlje (npr Nemačka i Austrija) i dalje na mnogim stadionima imaju stajanje na tribinama iza gola.

 

Subotička arena je nekada za sedenje imala samo zapadnu tribinu. Ostale tribine su imale propisane šipke koje su služile da prilikom velikih gužvi ne dođe do guranja od gore i padanja poput domina na ogradu.

 

Polovinom osamdesetih je uprava stadiona napravila jedan kvaran potez i pomerila ogradu zapadne tribine na račun juga i severa a da nisu ništa uradili da ta mesta budu bolja. Poseta je tada bila dobra pa je račundžijska kombinacija bila da se najskuplja tribina proširi i na onaj deo koji nema tako kvalitetan pogled na teren. To je tako do danas tamo i još je uočljiva razlika u širini stepenika na mestu stare ograde.
Slika
Na severu i jugu su pre izvesnog vremena, brže bolje poskidane bezbedonosne šipke a da nisu postavljene stolice. Tako je umanjena bezbednost na njima, kada su u retkim slučajevima popunjene.

 

Jesenas : Severna tribina
Slika

Vidi: Gradski stadion nekada (manifestacije, utakmice…)

Slika



KOMENTARI

  1. Grafičar kaže:

    SEDELO se na delo jugo-zapad sa jedne i druge strane kaveza odakle su izlazili sudije koje su predvodile dve ekipe STAJALO se skoro svugde jer nije joő bilo betona, već je tesarski bilo urađeno neke prečage na kojima se moglo i sedeti. SEMENKE su se trošile stojeći zavisno od ritma utakmice ili dali smo mi vodili. Unjedrima ispod majica golubovi mislim na KERČANE, ŠANDORČANE ili na one opasne sa BAJNATA. Bio je još jedan specijalitet osim semenki a to je prodavao PIŠTA iz kotarice, bila je to fina karamela koja je prodavana na komad a koja se lepila na gornja nepca od silnog navijanja. Neki su Pištu zvali KAPLAR znam da sekasnije iselio za Tursku. Mi deca sedeli smo na specijalnom krovu sa severo-istoka gde se moglo lupati i sa rukama i nogama po limi ili plehu, bio je to luk koji je ostao od ulaza za vreme sleta. Na ovom luku oko drvene građe dugo senalazila reklama GRADSKE ŠTAMPARIJE gde sam ja kasnijih godina bio šegrt. Kada se stadio uredio za školsku olimpijadu više igrači nisu izlazili na teren sa zapada i to sa jedne visine prema dole, već se to sada dešava sa severo-istoka. Još da spomenem u poluvremenu uvek je bilo i kraćeg atletskog mitinga od strane trkača, bacača kladiva ili pozvanih gostiju Atletičara Spartaka. Ne više od petnaest minuta, vrlo interesantno – i muzika preko limenih razglasa za publiku koja je posle 45 minuta bila radosna ili tužna, jer se reklo videćemo u drugom poluvremenu. DGY

OSTAVITE KOMENTAR