Stanogradnja u oktobru

Mala reportaža sa gradilišta višeporodičnih objekata u Subotici i to na potezu od Prozivke preko centra grada do Radijalca.

Slika
Ugaoni objekat u ulici Sonja Marinković se privodi kraju. Mongi bi se zapitali što ugaoni, a odgovor je veoma prost. Planom detaljne regulacije za potez od centra grada do Prozivke se na tom mestu predviđa ulica pa se zagrada našla na raskrsnici i ako nje još nema.

Slika
Pravac buduće ulice

Slika

Slika
Objekat u Prvomajskoj, kompanije "Cenzar" takođe pri završetku, sa nadom da će u skorije vreme biti otvoreno novo gradilište kraj ovog. Više o ovome na ovom linku

Slika

Slika
Nadogradnja koja teče izuzetno dobrim tempom. Projekat kompanije "Merit-sistem" dobija krov pre zime, što jasno nagoveštava da će se na proleće ova investicija privesti kraju i da će objekat između ostalog dobiti i novu fasadu.

Novo gradilište u ulici Braće Jugović na raščišćenom placu…
Slika
Slika je preuzeta od sherlockholmesa

Slika
Objekat na uglu Tolstojeve i Žarka Zrenjanina, preko puta Nepkera. Objekat će imati podzemnu garažu.

Slika
Zgrada koja najbrže napreduje je ona u centri grada, u ulici Vase Stajića.



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Kao i na "Severnom bulevaru", zgrade zauzimaju poziciju prema zamišljenoj širokoj ulici, velikim raskrsnicama i kružnim tokovima. Činjenica je da je dozvoljena gradnja višespratnica na još podosta prostora u gradu (čak i u Bajnatu), govori da će se graditeljski potencijal "rasuti" a da će ove zgrade u Sonje Marinković i one na Severnom bulevaru, ostati pomešane sa malim kućama , u uskim ulicama i u nerazumljivim pozicijama.

  2. djomla kaže:

    Tu si potpuno u pravu, ovoliki prostor namenjen za izgradnju visespratnica zadovoljava grad od 250 hiljada stanovnika. Medjutim kako je broj stanovnika u Subotici sve manji, definitivno se citav prostor nece izgraditi u narednih bar 30-40 godina.
    Drugo, ovo je ko preslikano iz Novog Sada gde su u svakom naselju dozvolili izgradnju visespratnica, ali je to kod njih i uspelo jer tamo vec vise od decenije vlada investicioni bum. Kod nas je mnogo toga bilo pozitivno do 2008. godine ali je tada ubrzo stalo i sada se sve zgrade u gradu mogu staviti u dve vesti.

    Medjutim, vi morate da razumete i investitore sa druge strane. Ako bi se u nekom slucaju, ogranicila izgradnja zgrada u svega dva naselja, tada bi cena nekretnina u tim naseljima u velikoj meri skocila, jer bi gradjani jednostavno znali da se samo kod njih moze kupiti kuca za izgadnju visespratnice. To bi u prvo vreme i podiglo cenu kvadrata, a platezna moc gradjana naravno ostala ista. Sve to dovodi do zakljucka da bi gradnja stala jer investitori nebi mogli da podaju stanove, a da im izgradnja bude isplativa.

    Zakljucak: Ne valja ni jedno ni drugo.
    Buducnost: Ako se privreda u gradu oporavi, podigne na jedan visi nivo, srazmerno sa tim nivoom i kolicina novca u gradu ce narasti, a samim tim i potreba za stanovima. Sto ce neminovno inicirati i povecanje u oblasti sanogradnje ali i povecanje cene nekretnina. Ali ako se nastavi trend u privredi po sablonu "Fidelinka" onda cemo postati Sombor ili Zrenjanin.

    Kljuc: Posto su stari giganti privatizovani kako su privatizovani, tu u gradskoj upravi bas i ne mogu mnogo da uticu jer realno i nije do njih, ali ono gde oni treba da traze resenje i sto je do njih su:
    1. Palic
    2. Industrijski parkovi na mestu Kasarni i Malom Bajmoku.

    Predhodno napisano deluje kao floskula, ispricana prica, ali se Severni bulevar nece izgraditi dok Subotica ne dobije bar jos 10 Lohera i 4 puta veci broj turista…

  3. Lansky kaže:

    Nekada je zakon dozvoljavao eksproprijaciju, što danas nije slučaj kada je u pitanju stanogradnja. Eksproprijacijom se dolazilo do celovitih površina na kojima su nikla nova naselja. Danas, kada se do placeva dolazi pogodbom, prava je utopija završiti i jedan blok zgrada a ne ceo bulevar. Ako bih nekog savetovao pri kupovini novog stana, onda bih mu naglasio da nikako ne uzima za ozbiljno ono što za okolinu tog stana i zgrade predviđa GUP.

  4. djomla kaže:

    Nekada da, ali je to danas protivno ubedjenu o privatnoj svojini. Moze da se izvrsi ekspropijacija eventualno u slucaju da se radi o projektima od opsteg interesa poput autoputa, pruge, kanala, eventualno aerodroma itd…
    Poptuno je nemoguce da se izvrsi ekspropijacija kuca zarad izgradnje stanova, posebno ako se uzme u obzir da te zgrade grade privatnici koji ih kasnije prodavaju po tržišnim cenama koju sami odredjuju. Znac grad izvrsi ekspropijaciju, i proda placeve investitorima koji izgrade zgrade i prodaju stanove po cenama koje oni hoce. Nema logike. U tom slucaju mora da se unapred definise cena, ali onda tek nastaju problemi, jer privatnici da bi vise zaradili mogu da ugrade materijale sumnjivog kvaliteta, pa umesto da dobijes savremeno naselje dobijes kartongrad.

    Prozivku su gradila državna preduzeća, na ekspropisanoj zemlji i to je poslednje tako izgrađeno naselje. Sva ostala naselja će se graditi kao naselja pre 45. po šablonu centra grada u kojem postoje zgrade koje su izgrađene u vremenskom rastojanju i od po 150 godina i više. Znači centar grada se gradi bar 150 godina po tržišnom principu i još uvek ima prizemnih objekata i šupa. On će se graditi još 100 godina, a naselja okolo i duže.

OSTAVITE KOMENTAR