Stari, neostvareni urbanistički planovi

Širokim bulevarom promiču brze kolone automobila. Blještavo osvetljena ulica, sa mnogobrojnim svetlećim reklamama, živi svojim kasnim predvečernjim satima, bujna i raskošna u svom vatrometu boja i mnogoljudnoj reci prolaznika po prostranim trotoarima u onoj svojoj večitoj žurbi…

 

U podzemnim pešačkim prolazima, večito osvetljene prodavnice i dragstori, dok iznad glava potmulo tutnji grad…


Slika

 

Ovako su vizionari pre pola veka, zamišljali Suboticu današnjih dana, zagledani u tada završeni novi urbanistički plan.
Ono što je gotovo sasvim preokupiralo tadašnje urbaniste, bila je preteća najezda automobila, pretpostavka daljeg rasta broja vozila, preuske ulice, propusna moć…

 

sedamdesete
Slika

 

„Budući poslovni centar Subotice sa ustanovama, hotelima, novom željezničkom stanicom i drugim objektima, nužno mora privlačiti ljude u taj deo grada. A da bi oni što udobnije stigli ovamo, opravdanje za postavljanje saobraćaja na toj liniji je očito“, rekao je Milutin Glavački iz urbanističkog zavoda Beograda , dobitnik prvog mesta na konkursu za uređenje centra Subotice šezdesetih godina. Tako je pravdao nužnost izgradnje širokog bulevara koji bi centar grada presekao na pola.

 

Slika

 

Glavaški, kreator idejnog urbanističko rešenja Novog Beograda, prenebregao je činjenicu da su Subotičani snažno vezani za svoj grad, pogotovo za njen centar. Doduše, i danas je savremeni Subotičanin razapet između dve želje: kao pešak se zalaže za strogi centar bez auto saobraćaja, a kao vozač, trudi se da u prodavnice i kafiće uđe kolima.

 

1962. g.

Slika

 

1. Trasa Bulevara
2. Štrosmajerova
3. Radijalac
4. Trg Slobode
5. Nova željeznička stanica
6. Maksima Gorkog
7. Borovo ulica
8. Prvomajska (mesto spajanja starog centra i prozivke)
9. Zgrada opštine
10. Stara željeznička stanica
11. Gradska kuća
12. Trg Žrtava fašizma
13. Nova pokrivena pijaca (levo od sadašnje)
14. Rudić ulica (spaja se sa Felegijevom (Gimnazija))
15. Autobuska stanica (na mestu Drapšinove)

 

Proširenjem Borovo ulice (rušenjem jedne strane), dobio bi se nesmetan pogled sa Radijalca na Gradsku kuću.
Slika

 

Novi bulevar postao bi subotički city ,središte poslovnog i kulturnog života grada

 

Pogled na novu putničku stanicu
Slika

 

Ako se vratimo u 19. vek, kada je Subotica počela da dobija izgled grada, saznaćemo da je tadašnji građevinski pravilnik teritoriju grada delio na 4 građevinska reona. Prvi i najvažniji reon je bio centar i nekoliko glavnih ulica koje se od njega granaju. Kao što je u arhitekturi najznačajnija bila fasada, tako se na urbanističkom nivou najveća pažnja pridavala centru grada i saobraćajnicama koje vode do njega. Ostali periferni blokovi nisu imali nikakvu važnost. U njih su zalazili samo njihovi stanovnici. Izgled glavnih ulica bio je važniji od udobnosti kuća u neposrednom okruženju.

 

Posle prvog svetskog rata jedan od prioritetnih poslova bilo je rešavanje zelenih površina u skladu sa principima modernog urbanizma. Planira se niz sportsko rekreativnih površina i parkova kao i formiranje Velikog narodnog parka.
Izgrađen je stadion, park oko njega i rasadnik iz koga je planirano dalje pošumljavanje.

 

Slika

 

I prvi plan posle 2. svetskog rata (1946.) imao je u sebi ideju o velikim bulevarima koji bi se susretali u centru grada. Jedan od Dudove šume (Radijalac), jedan od Narodnog parka (Prozivka) i onaj sa početka priče, koji bi išao od nove Željezničke stanice preko centra i Somborskog puta do velikog parka i fiskulturnog centra, na čijem mestu je u međuvremenu nastao današnji Buvljak. Bulevari su tada zamišljeni izrazito kao gradski, zelenilom ispunjeni šetališni putevi a ne kao prolazni. Oni su vodili iz centra u parkove i sportske centre.


Ostvaren: Radijalac
Slika

 

Tranzitni međunarodni saobraćaj je trebao biti izmešten izvan, a oko grada bi se formirao saobraćajni prsten od koga bi se odvajali regionalni putevi.

 

Plan saobraćaja
Slika

 

Prvi posleratni plan
Slika



KOMENTARI

  1. djomla kaže:

    Praktično, bulevar koji bi išao Somborskim pute, preko ulice Matka Vukovćia i Vase Stajića do Željezničke stanice bi bio ostvariv ali pod uslovom rušenja nekolicine vrednih objekata kod Franjevačkog samostana ali i kod Engelsove. Plan je izgradnjom Otvorenog univerziteta i RK Centar počeo da se sprovodi ali je ubrzo stao.

    Slika

    Ako dobro pogledate maketu, primetićete da čitava strana Borove ulice nedostaje i to desna strana kada se ide prema Radijalcu. Ideja je bila da se Aleja Maršala Tita produži skoz do Gradske kuće. Takođe blok zgrada preko puta Franjevačkog samostana praktično nestaje, ali i kompletan blok kuća oko Pravoslavne crkve. O Engelsovoj ulici u ovakvom obliku ne bi bilo ni reči jer je planirano zatvaranje bloka oko RK Centar izgradnjom sličnih višespratnica.

    Sprovođenjem ovog plana grad bi postao mnogo prostraniji i zeleniji, moderniji, rešio bi se dobar deo saobraćajnog problema ali i šetališta. Međutim grad bi izgubio identitet i praktično se ne bi razlikovao od Novog Beograda ili pak Novog Sada. Plan je isuviše rušilači nastrojen iako ima dobar koncept proširenja pešačkih zona i zelenila. Sve u svemu, sreća pa nije sproveden.

  2. Komarac kaže:

    Šteta što se ovaj plan nije ostvario. Uzmimo na primer Segedin, koji jeste u Mađarskoj, al nam je dosta blizu da dobijemo sliku kako bi trebao da izgleda i naš grad. Tamo je Tisa odradila svoj posao 1879. godine, gotovo je srušila čitav grad, i ta činjenica je tad delovala katastrofalno, ali se kasnije pokazalo da je ta tragedija ustvari pomogla urbanistima da izgrade jedan mnogo savremeniji i lepši grad, koji je mnogo udobniji za život nego što je predhodni ikad mogao da bude. Ne kažem da su i Subotici trebali da sruše zve stare zgrade, ali neke sigurno, bez toga ovaj grad nikada neće postati savremen, i dalje će ostati selo koje je oduvek i bilo. Mnogi se boje promena i ne vide da se u životu, u svetu se menja, sva bića, sve stvari kad tad dotraju, pa čak i zgrade. Ali nema veze, bilo pa prošlo, ako neće neka reka, ako nećemo mi onda će vreme svoje odraditi, jer kolko ja vidim, kako stvari stoje zgrade će nam se polako same srušiti, i onda će se valjda konačno dobiti prostora da napravimo nešto normalno od ovog grada, ma kakvog grada, SELENDRE!

  3. Komarac kaže:

    I još jedna vrlo interesantna stvar, ako pogledate maketu, vide će te da tadašnji plan se odnosi na rušenje pozorište, koje su naši pametnjakovići srušili!

OSTAVITE KOMENTAR